Kolumna Nenada Milosavljevića

Sudar svetova

Da li ste znali da u inostranstvu, suprotno svim zvaničnim podacima i ličnim iskustvima, plate uopšte nisu mnogo veće nego u Srbiji? A da li znate da ni kvalitet života tamo nije mnogo bolji, čak naprotiv? Jeste li svesni da se tamo cela plata potroši na život dok je, sa druge strane, kvalitet života u Srbiji svakim danom sve bolji i bolji? Da li znate da imamo društveni život koji ne postoji nigde drugde?

Ako niste znali ništa od toga, onda ste imali prilike da to nedavno saznate na RTS-u od Zorana Đorđevića, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. On je, govoreći o sve obimnijim migracijama, faktički zaključio da i nema nekog valjanog razloga da građani Srbije odlaze u druge zemlje. Logično bi bilo postaviti pitanje: „A zašto onda odlaze?“, ali o tome ministar nije mnogo govorio. Bio je zauzet recimo pričama o tome kako Srbija ima najlepšu prirodu na svetu. Ni to, a ni mnogo šta drugo što je Đorđević izgovorio te večeri, nije bilo tačno i to zna svako ko je iole putovao ili makar na internetu istraživao... pa, bilo šta o svetu u kojem živi.

Istina, možda se ministar Đorđević u ovom nastupu obraćao onima koji nisu putovali nigde drugde osim na miting SNS-a u susedni grad, a internet koriste eventualno da ostave uvredljive komentare protiv opozicije, ali oni verovatno i ne nameravaju da se odsele iz Srbije, tako da je džabe krečio. 

Na pomenuto pitanje odgovora ima mnogo, a ministar bi se verovatno iznenadio kada bi čuo koje sve razloge za odlazak ljudi danas navode. 

Oni koji odu, ne odlaze samo zbog boljih plata i života, već zato što ih privlače društva koja poštuju norme i sistemi koji funkcionišu. Istovremeno, oni ne samo da odlaze, već praktično beže od države u kojoj, osim korupcije, kriminala i nepotizma, malo šta funkcioniše, u kojoj više ne postoje institucije već samo ruševine nečega što su možda nekada jednom davno bile institucije i u kojoj je pravo čudo da još uvek imamo struju, vodu i grejanje, s obzirom na to ko njome upravlja. 

Đorđević, međutim, izgleda da živi u nekom sasvim drugom svetu. U tom svetu se ne radi šest dana u nedelji za platu od 300 evra mesečno, u tom svetu režimski tajkuni ne uništavaju prirodu kojoj se ministar toliko divi, u tom njegovom univerzumu kvalitet života je takav da doktori ne traže od pacijenata da kupe gazu i zavoje jer ih bolnica nema i u tom svetu kanalizaciona mreža se prostire čak i na više od 20 odsto teritorije. 

U tom posebnom kosmosu, u kojem Đorđević živi sa svojim kolegama političarima, sve je savršeno, pa i više od toga. Uostalom, da li ste ikada čuli da je neki političar napustio Srbiju trbuhom za kruhom, u potrazi za boljim životom? Neki su je napuštali eventualno u potrazi za životom koji neće biti iza zatvorskih rešetaka, ali Srbije se uglavnom svi oni grčevito drže dokle god mogu i to ne zato što mnogo vole Srbiju, već zato što mnogo vole sebe. 

Svi oni, pre ili kasnije, zaslepljeni tom ljubavlju prema sebi, izgrade sopstveni svet koji je od nas, običnih smrtnika, udaljeniji nego što će ikada biti udaljen bilo koji naš čovek u Australiji, Americi, Japanu ili Brazilu. Svaki taj čovek će nas pozvati makar preko skajpa i priupitati nas kako živimo. Ministar Đorđević i njemu slični najdalje mogu da dobace do toga da dođu na neku televiziju i pričaju o tome kako oni misle da mi živimo. A to veze sa životom nema.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • milorad

    Pa,izborni slogan ministroe partije glasi ZA NASU DECU.I onda,kad ministar govori da mladi ne treba da idu iz Srbije,on misli na njihovu decu.A nasa?Moj je vec 11 godina u Nemackoj.