Fabrici: Put Srbije u Evropsku uniju je nepovratan

Put Srbije u Evropsku uniju je nepovratan, istakao je u intervjuu FoNetu šef Delegacije EU u Beogradu, ambasador Sem Fabrici, i naglasio da pitanje ulaska Srbije u Uniju ne počinje sa „da li“, već kada“, ali da pravno obavezujući sporazum sa Prištinom ne znači „automatsko članstvo“.

Objašnjavajući stav o ireverzibilnosti priključenja EU, uprkos disonantnim tonovima predstavnika vlasti, Fabrici je, u okviru serijala razgovora Kvaka 23, nedvosmisleno odgovorio da je taj proces nepovratan.

On je rekao da to nije pitanje njegovog poverenja, već da o tome govore rezultati i podsetio da je dve trećine stranih investicija u ovu zemlju došlo iz EU.

„Istovremeno, dve trećine srpskog izvoza ide u EU, ljudi putuju svuda po Evropi, to je ono što govori o nepovratnosti procesa“, precizirao je Fabrici i dodao da proces evropskog pridruživanja vodi kroz privredno, zakonodavno i insititucionalno usklađivanje.

On smatra i da su poruke predsednika države i zvanični stavovi i saopštenja Vlade Srbije u tom pogledu konszistentni.

„Mora da se posmatra šira slika, a ne pojedinačne izjave ministara, jer je osnovna poruka cele Vlade, što se čulo i tokom obeležavanja njene godišnjice u Subotici, da je budućnost Srbije u EU“, naglasio je Fabrici.

Prema njegovoj oceni, i 14 pregovaračkih poglavlja otvorenih do sada predstavljaju dobar rezultat i napredak se primećuje.

Fabrici nije saglasan sa ocenama da postoji razlika u oštrini tona pisanih izveštaja i zaključaka EU i izjava evropskih zvaničnika o Srbiji i njenom napretku.

„Ne bih rekao da postoji nesklad između onoga što piše i onoga što kažemo, mislim da postoji konzistentnost“, tvrdi Fabrici.

On je predočio da predstavnici EU ističu da je u Srbiji dosta toga važnog urađeno i da postoji napredak, ali napominju i da je u oblastima, poput vladavine prava, napredak ograničeniji i da mora više da se uradi.

Na pitanje da li je slika vladavine prava u Srbiji rušenje u Savamali ili formalno ispunjavanje Akcionog plana za poglavlje 23, Fabrici je odgovorio da je vladavina prava složena oblast.

„Ona obuhvata i rad skupštine, nezavisnost pravosuđa, prava manjina, osnovna ljudska prava i slobode“, podsetio je Fabrici, koji smatra da se vidi da tu ima nekog napretka, što konstatuje i Godišnji izveštaj.

„Najvažnije je da detektujemo oblasti gde treba dalje napredovati“, rekao je on i istakao da je, u tom smislu, opredeljenje Vlade Srbije usmereno ka napretku.

Na opasku da nacrt ustavnih amandamna upućen Venecijanskoj komisiji pokazuje da vlast ne želi da se liši političkog uticaja na pravosuđe, Fabrici je ocenio da je procedura poštovana. Kako je primetio, Vlada je rekla da želi da implementira preporuke Venecijanske komisije, pa bi trebalo sačekati krajnji rezultat i konačan nacrt.

Preobražaj medija u skladu sa vrednostima EU

Govoreći o medijima, Fabrici je poručio da „medijski sektor, kao i drugi segmenti društva, mora da bude preobražen u skladu sa vrednostima EU“.

Upitan da li bi vlast sama, bez pritiska, trebalo da smisli kako da uredi medijski ambijent, on je odgovorio da je „pozitivan početak to što su Vlada i medijska udruženja seli za sto i počeli da razgovaraju o medijskoj strategiji, čime se poštuje i jedna od preporuka iz izveštaja EU“.

„Moj je utisak da Vlada mora da shvati da slobodan medijski prostor u demokratskom društvu mora da bude uređen i da mora da postoji slobodan pristup medijima, slobodan pristup oglašavanju, reklamiranju i slobodan pristup javnim servisima“, naglasio je Fabrici.

„Mi smo to vrlo jasno rekli u našem izveštaju i radna grupa bi trebalo da nađe način kako da se to desi“, predočio je on i dodao da je Vlada preuzela tu obavezu, dok će EU „hrabrivati rad zajedničke radne grupe.

Povodom uticaja Rusije u Srbiji i percepcije dela javnosti da je novac koja EU ulaže i donira obrnuto srazmeran njenom uticaju, Fabrici je podsetio da su donacije i bespovratna pomoć u funkciji podrške Srbiji da preduzme neophodne mere i postane deo EU.

Normalno je da Srbija ima dobre odnose s Rusijom

Kada je reč o Rusiji, on smatra da je normalno da Srbija ima dobre odnose sa Rusijom i da mnoge, praktično sve evropske države, imaju dobre odnose sa Rusijom.

Perspektiva uključenja u Uniju, kao deo šire porodice, nije ni protiv koga, objasnio je Fabrici i precizirao da spoljna politika EU ne cilja ni jednu posebnu zemlju. Obrazlažući usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU, on je istakao da postoje zajednička usklađena spoljnopolitička gledišta Evrope, koja se odnose i na Rusiju i na Kinu i na Ameriku i na bilo koju zemlju u svetu“.