Zašto GSP pravi milionske gubitke

Gigant koji vozi krntije

01.04.2018. Ivan Radanović 0
Zašto GSP pravi milionske gubitke Zašto GSP pravi milionske gubitke

Pored čuvenih gubitaša, kao što su Putevi Srbije, RTB Bor ili Železara, kojima se bavi cela država, „ispod haube” krije se još jedan, ne manje ozbiljan klijent za trošenje državnog novca. Javno preduzeće GSP „Beograd” hronično je nerentabilno, bez naznaka skorijeg oporavka. Pošto je glavni grad osnivač, gubitke pokrivamo mi, stanovnici Beograda. Na taj način, hteli da platimo kartu ili ne – ipak je plaćamo. Neki jednom, neki dvaput. I više od toga.

Krajem decembra prošle godine usvojen je budžet Grada Beograda za 2018. godinu. Planirani prihodi ukupno iznose 102,7 milijardi dinara (800-850 miliona evra). Premda stanje gradskih finansija postaje koliko-toliko održivo, potrebno je da Grad poveća stopu naplate poreza na imovinu, pogotovo od pravnih lica (sada je ispod 80%, naspram 92% od stanovništva). To se uzima kao najveći problem na strani prihoda. Ipak, na strani troškova, svojevrsni kancer gradskih finansija predstavlja javni prevoz.

Sistem javnog prevoza u Beogradu funkcioniše mešovito, što znači da uslugu prevoza vrše državna (GSP i Lasta) i privatna (konzorcijum privatnih prevoznika Ariva Litas) preduzeća. Za celokupni sistem godišnje se izdvaja oko 200 miliona evra, što je otprilike četvrtina gradskog budžeta. Prodajom karata putnicima, Grad pokriva tek oko 40% svih troškova. Ostatak od oko 115 miliona evra dotira se iz budžeta i predstavlja subvenciju. Poređenja radi, godišnje javne investicije na nivou grada iznose oko 80 miliona evra. Za subvencije neefikasnom sistemu, na taj način se odvaja oko 35 miliona evra više nego za unapređenje kvaliteta života gotovo dva miliona Beograđana.

Ipak, praksa subvencionisanja sistema gradskog prevoza nije srpski patent. Ona postoji u većini evropskih gradova, ali u mnogo manjoj meri nego kod nas. Prema podacima Svetske banke, mnogi gradovi u Centralnoj i Istočnoj Evropi takođe pokrivaju deo troškova prevoza. Dakle, subvencionisanje ovog sektora donekle je uobičajeno, ali ne u tolikoj meri kao kod nas.
Iako sektor javnog prevoza broji desetak preduzeća, na njegove rezultate najviše utiče stanje u GSP-u, kao najvećem, sa oko 5.600 zaposlenih. O kolikom gigantu se radi, čak i u okvirima Srbije, govori udeo od 69% u ukupnom broju zaposlenih, ali i „lavovski” udeo u primljenim subvencijama (preko 80%) i finansijskom dugu (preko 95%). To znači da je ovo preduzeće veliki problem, kojim bi se trebalo pozabaviti čak i na republičkom nivou.


Troškovi visoki…

Pravo je pitanje: kako i ne bi bilo problem, kada ga opterećuju brojni nedostaci u odnosu na privatne prevoznike. Oni se mahom tiču troškovne neefikasnosti. Prema oceni Fiskalnog saveta (dokument o lokalnim javnim finansijama, 2017), oko 15%  zaposlenih je višak. Smatra se da je gro tog viška tehničko i administrativno osoblje. U GSP-u odnos broja zaposlenih na održavanju vozila i samih vozila je otprilike 1:1, dok je u Arivi taj odnos 1:5. Istovremeno su plate, koliko god skromne u apsolutnom smislu, relativno iznad tržišnih: prosečna neto plata u državnom prevozniku viša je za oko šest hiljada dinara nego kod privatnika. Zahvaljujući tome, udeo zarada u poslovnim rashodima je za deset procentnih poena viši u GSP-u nego kod privatnika. Takođe, kada se uporede ukupni troškovi sa godišnjom kilometražom, dobija se trošak od oko 200 dinara po kilometru vožnje. Postojeći privatni prevoznici dobijaju fiksno 153 dinara po kilometru, što znači da je GSP preko 30% neefikasniji u odnosu na njih. Međutim, ovo poređenje nije potpuno adekvatno, jer su privatni prevoznici na gradskom tenderu nastupili udruženo, poput kartela, i izborili jedinstvenu, višu cenu. Da je tender organizovan za pojedinačne linije, ili makar po slobodnijim uslovima, gde bi privatnici međusobno konkurisali, konačna cena bi bila i niža od 153 dinara po kilometru. Tim gore po GSP.



Nastavak teksta možete pročitati u 49. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Čemu služi rekonstrukcija vlade

Ovako je išla cela stvar sa tom rekonstrukcijom Vlade Srbije: Prvo se premijerka Ana Brnabić prenemagala pred novinarima da ne shvata dokle će da joj dosađuju pitanjima o rekonstrukciji vlade, kad...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Dušan Perović, predsednik Termovent komerca

Čim zafali para, strani investitori odoše

Postavlja se pitanje da li treba da rađamo decu, jer kada se rode gde će raditi ako sve bude automatizovano. Iskustva moje kompanije su takva da nam prave zanatlije nedostaju, a mi smo kompanija na...

30.03.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Fiskalni savet vs. Republički zavod za statistiku

Na zaposlene razbroj s’

Dok Fiskalni savet postavlja logično pitanje – kako je to samo u Srbiji moguće da kod ovako visokog rasta zaposlenosti (prema zvaničnim statističkim podacima) imamo najmanji privredni rast u region...

30.03.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 4. deo

Zakon o privatizaciji iz 2001. godine

Kružile su procene da u Srbiji postoji više od 7.000 preduzeća sa društvenim kapitalom koja mogu biti predmet privatizacije. Na kraju, u postupku privatizacije našlo se manje od 3.000 preduzeća. Od...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Tibor Jona

Kakav nam spomenik Miloševiću treba?

Otvoreno pismo inicijativi za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću  Poštovani / Poštovana, Najpre želim da vam čestitam na vašoj hrabroj inicijativi da se naša tranzicijom napaćena Otadžbina ...

30.03.2018. Tibora Jona Detaljnije
<Marko Somborac upoređuje glavne ekonomske rezultate sa zvaničnom verzijom

Prilično retuširana slika stvarnosti

Dobar karikaturista nikako nije „samo crtač". Ne - da bi napravio dobru karikaturu, i te kako mora dobro da poznaje različite discipline i da bude upućen u takozvani „društveni ambijent". Kako ekon...

30.03.2018. Paralelni intervju Detaljnije
<Prof. dr Raša Karapandža, profesor EBS Univerziteta u Visbadenu, Nemačka

Vredan lopov je najgora kombinacija

Mislim da je glavni razlog ćutanja dela akademske zajednice strah. U tome ih donekle i razumem. Meni je čak u Nemačku redakcija provladinog tabloida „Alo" slala preteća pisma i tražila od dekana i ...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Šamaranje opozicije

Izborne pobede u poslednjih nekoliko godina Aleksandar Vučić koristi kako bi uspostavio  autoritativan sistem rukovođenja državom. Nakon uklanjanja Tomislava Nikolića sa političke scene, ostao je p...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji

Para malo, bolesnih mnogo

Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji Građani koji nemaju novca za odlazak kod privatnika, često se nalaze u nerešivoj situaciji – iako su godinama izdvajali za zdravstveno osiguranje, kad...

30.03.2018. Ana Simić Detaljnije
<Zašto GSP pravi milionske gubitke

Gigant koji vozi krntije

Pored čuvenih gubitaša, kao što su Putevi Srbije, RTB Bor ili Železara, kojima se bavi cela država, „ispod haube” krije se još jedan, ne manje ozbiljan klijent za trošenje državnog novca. Javno pre...

30.03.2018. Ivan Radanović Detaljnije
<PROSEČNE ZARADE U 2017. GODINI

Daleko je plata od 500 evra

Po novom obračunu prosečna zarada će biti nešto niža, a samim tim i mnoga socijalna davanja. U prosek se više neće računati nagomilani zaostaci zarada, u slučaju da budu isplaćeni kumulativno u je...

30.03.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Nastajanje startapova pod krovom Impact hub a

Od ulja za bradu do veštačke inteligencije

U martu je Imapct hab privodio kraju odabir pet od deset najboljih započetih startapova koji će biti u programu akceleracije, odnosno osnaživanja biznisa potrebnim većim znanjem, ali i konkretnom f...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Cvijetin Milivojević, stručnjak za komunikacije i politički marketing

Od ove bolesti nema leka, ima samo zalečenja

Propaganda jeste prisilna sugestibilnost. To je naturanje jedne političke ideje, političke opcije ili jednog političkog kandidata svim zakonom dozvoljenim, ali i zakonom nedozvoljenim sredstvima i ...

30.03.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Srpski restorani na svetskoj fešti gastronomije Goût de France

Domaće namirnice na francuski način

Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove je 2015. godine prihvatilo ideju Alena Dikasa, jednog od najpoznatijih francuskih kuvara,  da gastronomsku umetnost svoje zemlje planetarno predstavi i proš...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Lazar Bodroža, reditelj i autor najboljeg srpskog filma na 46. Festu

Stvari su bolje nego što ih zaslužujemo

Vizuelni umetnik i reditelj Lazar Bodroža ima razloga da bude zadovoljan. Njegov debi film Ederlezi Rising je na ovogodišnjem Festu osvojio nagradu za najbolji film, on sam proglašen je najboljim r...

30.03.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Zoran Živković

Građani još veruju u laži i obmane

Sudeći po rezultatima nedavno završenih izbora za Skupštinu grada Beograda, izgleda da je narodni heroj Jugoslavije, akademik i publicista Vladimir Dedijer, imao pravo kada je, krajem šezdesetih go...

30.03.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Novo zanimanje - profesionalni čekači u redovima

Stojimo ispred vrata umesto vas

Kako je nastao ovaj neobičan biznis? Te godine, masovna histerija za novim modelom Iphone-a bila je tolika da su je ljudi poredili sa „crnim petkom" – rasprodajama na kojima se ljudi doslovno bore ...

30.03.2018. Dušan Jurićf Detaljnije
<Kako utvrditi autentičnost umetničkog dela

Kupi falsifikat, pa sedi i plači

Lubardine slike koštaju od 10.000 do 20.000 evra, zavisi od formata. Izazov su za falsifikatore. Postoji lanac. Naručilac, pa osoba koja slika, pa pošiljalac, pa da naivnu osobu uvuku u priču. Sist...

30.03.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kostimograf Aleksandar Kovačević

Iščašene ideje i šnajdersko umeće

Ovaj 24-godišnji momak, student Tehnološko/metalurškog fakulteta, odsek za tehnologiju materijala, još kao srednjoškolac je naučio da šije. Odeću smatra delom identiteta i svakom komadu koji smisli...

30.03.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije