Fiskalni savet vs. Republički zavod za statistiku

Na zaposlene razbroj s’

01.04.2018. Radmilo Marković 0
Fiskalni savet vs. Republički zavod za statistiku Fiskalni savet vs. Republički zavod za statistiku

Dok Fiskalni savet postavlja logično pitanje – kako je to samo u Srbiji moguće da kod ovako visokog rasta zaposlenosti (prema zvaničnim statističkim podacima) imamo najmanji privredni rast u regionu, Zavod za statistiku uzvraća da članovi Fiskalnog saveta ne umeju to da izračunaju. Ne presuđujući ko je ovde u pravu, analizirali smo podatke.

Početak marta obeležila je nova – ko zna koja po redu – rasprava između Fiskalnog saveta i Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o (ne)pouzdanosti Ankete o radnoj snazi i podataka o zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji. Međutim, ovaj put je nekoliko stvari bilo drugačije. Pođimo od kraja: nakon što su rasprave trajale skoro dve godine, RZS-u je iznenada „sinulo":

„Fiskalni savet nije institucija koja je u bilo kom pogledu kompetentna da ocenjuje kvalitet podataka iz Ankete o radnoj snazi, što ne znači da im Zavod neće pružiti pomoć u tumačenju tih podataka", saopštio je RZS 12. marta i dodao da je „jedina kompetentna ustanova za ocenu kvaliteta statističkih podataka Evrostat, Zavod za statistiku Evropske unije".
Zbilja, možda je i tako – možda Fiskalni savet stvarno nije kompetentan za Anketu o radnoj snazi. Međutim, Fiskalni savet već godinama argumentovano ukazuje na krajnje nelogične (nemoguće, zapravo) posledice koje proističu iz podataka dobijenih tom istom Anketom (ARS). Zauzvrat, iz RZS kao odgovor stižu podaci koje, po pravilu, Fiskalni savet „isecka na froncle", e da bi ih – te iste podatke – RZS „u sledećoj rundi" ponovio kao argumentaciju u neizmenjenom obliku, iako su postali deplasirani.

Poslednji povod za – kako deluje – obustavljenu raspravu ukazao nakon što je Fiskalni savet pred Biznis forum na Kopaoniku objavio dva „radna papira". Jedan od njih bio je indikativnog imena: „Snažan rast zaposlenosti uz spor rast proizvodnje nije se desio - o pouzdanosti Ankete o radnoj snazi u Srbiji" (autori Pavle Petrović, Danko Brčerević i Slobodan Minić).
Argumentacija Fiskalnog saveta na nekih 20 strana ovog dokumenta je jednostavna i ubedljiva: u periodu od 2012. do trećeg kvartala 2017. Srbija je bila evropski rekorder po stopi rasta zaposlenosti, a ujedno je u istom periodu ostvarila najniži privredni rast u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE). U ovom periodu, piše Fiskalni savet, broj zaposlenih u Srbiji porastao je za oko 450.000, odnosno za 19,3 odsto, dok je u zemljama CIE rast zaposlenosti u proseku bio 5,9 odsto. Sa druge strane, privredni rast Srbije je u ovom periodu bio 6,1 odsto, a prosečan rast zemalja CIE bio je 17,1 odsto.

„Visok rast zaposlenosti uz nizak rast proizvodnje nije u skladu sa osnovnim i nebrojeno puta dokazanim ekonomskim teorijama koje definišu vezu zaposlenosti i proizvodnje. Takva kretanja, da su stvarna, podrazumevala bi snažan, dvocifren, pad produktivnosti privrede Srbije u prethodnih pet godina, za koji (srećom) nema ekonomskih naznaka da se desio”, piše u radnom papiru.
Da bi pokazao koliko podaci iz Srbije odudaraju od podataka iz drugih zemalja, Fiskalni savet u priču uvodi odnos između ove dve stope rasta (BDP-a i zaposlenosti), elasticitet zaposlenosti, i kaže:
„Elasticitet zaposlenosti predstavlja procenat rasta zaposlenosti pri povećanju BDP-a od jedan odsto i on bi u dužem periodu, osim u izuzetnim slučajevima, trebalo da iznosi između 0 i 1".
Prema podacima FS, ovaj odnos za zemlje Centralne i Istočne Evrope u periodu 2012-2017. iznosi 0,35 (rast zaposlenosti od 5,9 odsto podeljen sa rastom BDP od 17,1 odsto). Za Srbiju ovaj odnos je izvrnut naopačke: 19,3 (rast zaposlenosti) / 6,1 (rast BDP) = 3,16. Za celu Evropsku uniju, prema podacima Fiskalnog saveta, ovaj odnos je 5,4 (rast zaposlenosti)/ 8,6 (rast BDP) = 0,63. (Objašnjenje zbog čega stopa BDP raste brže od stope zaposlenosti – ne i u Srbiji, doduše – nalazi se u porastu produktivnosti rada.)

Prema tome, ako Srbiju uporedimo sa prosekom zemalja Centralne i Istočne Evrope, trebalo bi da za svaki porast zaposlenosti od 0,35 odsto njen BDP poraste za jedan odsto, odnosno, da ako zaposlenost poraste za jedan odsto, BDP poraste za 2,86 odsto. Dalje, ide račun, s obzirom da je zaposlenost u Srbiji u periodu 2012-2017 porasla za 19,3 odsto, BDP bi za isto vreme trebalo da je porastao za 55,2 odsto (19,3x2,86). A u realnosti, porastao je devet puta manje (6,1 odsto).
Ovaj trend – daleko brži rast zaposlenosti od rasta BDP-a specifičan je samo za Srbiju, piše FS, i podseća da na ovu anomaliju upozorava već godinama:

„Neusklađenost niskog rasta BDP-a i zvaničnih podataka o visokom rastu zaposlenosti u Srbiji primetili smo još pre nekoliko godina kada smo odlučili da je nešto detaljnije analiziramo. (...) Da podsetimo, tada smo pokazali (kao i sada), da izuzetno visok rast zaposlenosti u Srbiji od 2012. nije u sladu sa niskim rastom BDP-a, što se ne dešava ni u jednoj drugoj uporedivoj zemlji – ali i to da je visok rast zaposlenosti potpuno divergentan sa makroekonomskim indikatorima Srbije koji bi morali biti sa njim čvrsto ekonomski povezani (lična potrošnja i naplaćeni doprinosi). Ogromna odstupanja podataka iz ARS-a od svih drugih povezanih indikatora (BDP, naplata doprinosa, lična potrošnja) ukazivala su nam na to da podaci iz te Ankete najverovatnije nisu u redu – odnosno da ARS za sada ne prati pouzdano trendove na tržištu rada Srbije.



Nastavak teksta možete pročitati u 49. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Čemu služi rekonstrukcija vlade

Ovako je išla cela stvar sa tom rekonstrukcijom Vlade Srbije: Prvo se premijerka Ana Brnabić prenemagala pred novinarima da ne shvata dokle će da joj dosađuju pitanjima o rekonstrukciji vlade, kad...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Dušan Perović, predsednik Termovent komerca

Čim zafali para, strani investitori odoše

Postavlja se pitanje da li treba da rađamo decu, jer kada se rode gde će raditi ako sve bude automatizovano. Iskustva moje kompanije su takva da nam prave zanatlije nedostaju, a mi smo kompanija na...

30.03.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Fiskalni savet vs. Republički zavod za statistiku

Na zaposlene razbroj s’

Dok Fiskalni savet postavlja logično pitanje – kako je to samo u Srbiji moguće da kod ovako visokog rasta zaposlenosti (prema zvaničnim statističkim podacima) imamo najmanji privredni rast u region...

30.03.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 4. deo

Zakon o privatizaciji iz 2001. godine

Kružile su procene da u Srbiji postoji više od 7.000 preduzeća sa društvenim kapitalom koja mogu biti predmet privatizacije. Na kraju, u postupku privatizacije našlo se manje od 3.000 preduzeća. Od...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Tibor Jona

Kakav nam spomenik Miloševiću treba?

Otvoreno pismo inicijativi za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću  Poštovani / Poštovana, Najpre želim da vam čestitam na vašoj hrabroj inicijativi da se naša tranzicijom napaćena Otadžbina ...

30.03.2018. Tibora Jona Detaljnije
<Marko Somborac upoređuje glavne ekonomske rezultate sa zvaničnom verzijom

Prilično retuširana slika stvarnosti

Dobar karikaturista nikako nije „samo crtač". Ne - da bi napravio dobru karikaturu, i te kako mora dobro da poznaje različite discipline i da bude upućen u takozvani „društveni ambijent". Kako ekon...

30.03.2018. Paralelni intervju Detaljnije
<Prof. dr Raša Karapandža, profesor EBS Univerziteta u Visbadenu, Nemačka

Vredan lopov je najgora kombinacija

Mislim da je glavni razlog ćutanja dela akademske zajednice strah. U tome ih donekle i razumem. Meni je čak u Nemačku redakcija provladinog tabloida „Alo" slala preteća pisma i tražila od dekana i ...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Šamaranje opozicije

Izborne pobede u poslednjih nekoliko godina Aleksandar Vučić koristi kako bi uspostavio  autoritativan sistem rukovođenja državom. Nakon uklanjanja Tomislava Nikolića sa političke scene, ostao je p...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji

Para malo, bolesnih mnogo

Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji Građani koji nemaju novca za odlazak kod privatnika, često se nalaze u nerešivoj situaciji – iako su godinama izdvajali za zdravstveno osiguranje, kad...

30.03.2018. Ana Simić Detaljnije
<Zašto GSP pravi milionske gubitke

Gigant koji vozi krntije

Pored čuvenih gubitaša, kao što su Putevi Srbije, RTB Bor ili Železara, kojima se bavi cela država, „ispod haube” krije se još jedan, ne manje ozbiljan klijent za trošenje državnog novca. Javno pre...

30.03.2018. Ivan Radanović Detaljnije
<PROSEČNE ZARADE U 2017. GODINI

Daleko je plata od 500 evra

Po novom obračunu prosečna zarada će biti nešto niža, a samim tim i mnoga socijalna davanja. U prosek se više neće računati nagomilani zaostaci zarada, u slučaju da budu isplaćeni kumulativno u je...

30.03.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Nastajanje startapova pod krovom Impact hub a

Od ulja za bradu do veštačke inteligencije

U martu je Imapct hab privodio kraju odabir pet od deset najboljih započetih startapova koji će biti u programu akceleracije, odnosno osnaživanja biznisa potrebnim većim znanjem, ali i konkretnom f...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Cvijetin Milivojević, stručnjak za komunikacije i politički marketing

Od ove bolesti nema leka, ima samo zalečenja

Propaganda jeste prisilna sugestibilnost. To je naturanje jedne političke ideje, političke opcije ili jednog političkog kandidata svim zakonom dozvoljenim, ali i zakonom nedozvoljenim sredstvima i ...

30.03.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Srpski restorani na svetskoj fešti gastronomije Goût de France

Domaće namirnice na francuski način

Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove je 2015. godine prihvatilo ideju Alena Dikasa, jednog od najpoznatijih francuskih kuvara,  da gastronomsku umetnost svoje zemlje planetarno predstavi i proš...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Lazar Bodroža, reditelj i autor najboljeg srpskog filma na 46. Festu

Stvari su bolje nego što ih zaslužujemo

Vizuelni umetnik i reditelj Lazar Bodroža ima razloga da bude zadovoljan. Njegov debi film Ederlezi Rising je na ovogodišnjem Festu osvojio nagradu za najbolji film, on sam proglašen je najboljim r...

30.03.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Zoran Živković

Građani još veruju u laži i obmane

Sudeći po rezultatima nedavno završenih izbora za Skupštinu grada Beograda, izgleda da je narodni heroj Jugoslavije, akademik i publicista Vladimir Dedijer, imao pravo kada je, krajem šezdesetih go...

30.03.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Novo zanimanje - profesionalni čekači u redovima

Stojimo ispred vrata umesto vas

Kako je nastao ovaj neobičan biznis? Te godine, masovna histerija za novim modelom Iphone-a bila je tolika da su je ljudi poredili sa „crnim petkom" – rasprodajama na kojima se ljudi doslovno bore ...

30.03.2018. Dušan Jurićf Detaljnije
<Kako utvrditi autentičnost umetničkog dela

Kupi falsifikat, pa sedi i plači

Lubardine slike koštaju od 10.000 do 20.000 evra, zavisi od formata. Izazov su za falsifikatore. Postoji lanac. Naručilac, pa osoba koja slika, pa pošiljalac, pa da naivnu osobu uvuku u priču. Sist...

30.03.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kostimograf Aleksandar Kovačević

Iščašene ideje i šnajdersko umeće

Ovaj 24-godišnji momak, student Tehnološko/metalurškog fakulteta, odsek za tehnologiju materijala, još kao srednjoškolac je naučio da šije. Odeću smatra delom identiteta i svakom komadu koji smisli...

30.03.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije