Zašto je slaba proizvodnja organske hrane

Uslove imamo, proizvode nemamo

01.03.2018. Branislav Krivokapić 0
Zašto je slaba proizvodnja organske hrane Zašto je slaba proizvodnja organske hrane

Organska hrana je jedina roba za kojom je tražnja u svetu rasla čak i u periodu ekonomske krize 2008, a uz lagano ubrzanje taj trend traje i danas. Za srpsku poljoprivredu orijentacija na organsku proizvodnju predstavlja šansu, imajući u vidu trendove među potrošačima zemalja EU. Drugo je pitanje koliko smo sposobni da iskoristimo šansu

Koliko god bilo moderno pričati o proizvodnji organske hrane, o kojoj maštaju i mnogi kojima je „dosta gradskog života", od priče se nije mnogo odmaklo. Iako je Zakon o organskoj proizvodnji, usaglašen sa regulativom EU, donet još maja 2010, podaci Eurostata i zvanični podaci naše države kažu da su u 2015. za organsku biljnu proizvodnju bila registrovana 264 gazdinstva. Proizvodnja se odvijala na ukupno 15.298 hektara, što je 12 puta manje od evropskog proseka i pet puta manje od Hrvatske. 

Te 2010. godine osam organizacija dobilo je ovlašćenja za sertifikaciju organske proizvodnje sa ciljem da se površina organski sertifikovanog obradivog zemljišta do 2014. poveća na 50.000 hektara. Ali ništa od toga. Kao da je vreme stalo. Manje-više iste brojke o dometima organske poljoprivrede u Srbiji vrte se već nekoliko godina. Površine pod organskim zasadima povećane su neznatno - na 15.800 hektara (0,44 odsto ukupno obradivih površina, u EU 6,2 odsto), dok je broj sertifikovanih proizvođača rastao mnogo brže. Prema podacima Udruženja Serbia organika, danas ih je 2.200, ali zarada od izvoza još uvek ne prelazi dvadesetak miliona evra.
Doduše ta je suma pet puta veća nego 2012. zbog čega u Privrednoj komori Srbije koriste termin „dramatičan" rast izvoza. Nažalost, u pitanju je samo niska startna osnova, a dramatična je loša
struktura izvoza u kojoj preovlađuju proizvodi niskog stepena prerade, dok je izvoz gotovih proizvoda skoro zanemarljiv. Ako se izuzme smrznuto (maline i kupine) i sveže voće (jabuke), ostatak izvoza je simboličan, pa se postavlja pitanje da li je proizvodnja organske hrane još jedna propuštena šansa Srbije. A ta šansa nije mala.

Organska hrana je jedina roba za kojom je tražnja u svetu rasla čak i u periodu ekonomske krize 2008, a uz lagano ubrzanje taj trend traje i danas. Za srpsku poljoprivredu orijentacija na organsku proizvodnju predstavlja šansu, imajući u vidu trendove među potrošačima zemalja EU (Nemačka, Italija, Francuska), našeg tradicionalno najvećeg spoljnotrgovinskog partnera. I pored velike sopstvene proizvodnje, EU nema dovoljno organske hrane pa je prinuđena da je uvozi, a naša šansa je pre svega u proizvodnji organskog voća i povrća koje na teritoriji EU ne uspevaju ili uspevaju sa znatno slabijim prinosima. Tim pre što se više od 50 miliona stanovnika unije izjasnilo da želi da troši hranu koja potiče iz organske proizvodnje, bez GMO sastojaka.


Resursi postoje

To je prostor na koji Srbija može da uskoči. Zemljište koje pruža najpovoljnije uslove za organsku proizvodnju uglavnom se nalazi u relativno nezagađenim brdsko-planinskim područjima, a za razliku od mnogih delova planete, još uvek smo bogati izvorima vode odgovarajućeg kvaliteta. Za te „ekološke" prednosti zaslužna je i opšta nemaština zbog koje je upotreba pesticida i herbicida tokom poslednje decenije smanjena čak četiri puta, a potrošnja vešta;kog đubriva po hektaru više nego prepolovljena. Cenu te nemaštine predstavlja i 1.200 sela koja su u izumiranju, sa napuštenom zemljom koju nema ko da obrađuje, a upravo razvoj organske poljoprivrede mogao bi doprineti njihovom postepenom obnavljanju.

Od Fruške gore do Vlasine agrarni eksperti definisali su čak 35 lokacija idealnih za proizvodnju organske hrane. Očigledno prirodnih potencijala imamo napretek. A u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja EU pre tri godine odobreno nam je stavljanje na listu trećih zemalja kojima je dozvoljen izvoz organskih proizvoda na tržište EU. Tu je, dakle, i institucionalni okvir. Ali preostali deo posla moramo završiti sami. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je cilj da se ugledamo na Austriju koja je organsku poljoprivredu razvila na 20 odsto obradivih površina i Sloveniju koja to planira da učini do 2020. godine. Orijentacija jeste dobra, ali je cilj daleko jer, primera radi, na tržištu organske hrane u Austriji može da se kupi više od 9.000 artikala, dok se kod nas taj broj meri desetinama.



Nastavak teksta možete pročitati u 48. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Konačno razvrstavanje

Nema ovo veze više sa politikom. Na delu je kulturološka, civilizacijska, pa ako hoćemo i antropološka podela na ljude koji misle da je zarad vlasti i koristi apsolutno sve dozvoljeno i na one koji...

28.02.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Šta nam radi Er Srbija

Propali, al’ im još nije javljeno

Kad se Etihad zbog svojih problema u poslovanju povukao sa evropskog tržišta, zašto nije izašao i iz Er Srbije? Moguće je da će se to dogoditi – uostalom, petogodišnji ugovor sklopljen 2013. ističe...

28.02.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 3. deo

Kupovina ili nekontrolisana otimačina

Tužna sudbina preduzeća privatizovanih po Zakonu o svojinskoj transformaciji - ZOST-u (u kojima je u samo retkim slučajevima akcionarima isplaćena realna vrednost akcija, a često ni knjigovodstvena...

28.02.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London

Potemkinova sela ne privlače investitore

Posle dve propale prodaje Telekoma Srbija, veliko je pitanje šta sad. Ne možete tek tako treći put izaći pred kupce i očekivati da vas shvate ozbiljno. Sam proces kupovine košta i uzima mnogo vreme...

28.02.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Milan Antonijević, direktor YUKOM-a

Rodilo se uverenje da je pravda nedostižna

Nedavno je Evropska komisija uputila oštre kritike Srbiji i zemljama u regionu zbog stanja u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. I prema indeksu Svetskog projekta pravde, Srbija je pa...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Radili bi oni bolje, al’ nemaju s kim

Pre nekog vremena čitao sam naučnu studiju o tome kako je jedan od najvećih problema Srbije za uspešnije privlačenje kvalitetnih stranih investicija (onih koje stvaraju i neku dodatnu vrednost za d...

28.02.2018. Tibor Jona Detaljnije
<Nenad Milanović, IT stručnjak, o revoluciji koju kriptovalute donose na tržište novca

Matematika čuva poštenje

Ako vam je do sada, da biste se bavili trgovinom novcem, bilo potrebno znanje nekog brokera ili bankara, od sada  - ili je bolje reći ubuduće - za ovakav vid trgovine biće vam bolje da angažujete I...

28.02.2018. Suzana Miličić Detaljnije
<Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Zašto se prosipa lekovita voda

Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da...

28.02.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji

Hronične bolesti srpskog zdravstva

„Nova ekonomija" će tokom 2018. godine objavljivati seriju tekstova o funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, u okviru EU projekta podrške medijskim slobodama. Istraživaćemo kako se raspolaže n...

28.02.2018. Ana Simić Detaljnije
<Nikola Marković, senior konsultant EY i mentor studenata na CFA Institute Research Challenge

„Pomozi, ko god da te pita“

Marković svoj mentorski posao radi bez nadoknade. On je pratio studentske timove gotovo na svim takmičenjima i kaže da uživa u njihovom uspehu. Smatra da je veoma dobro da ljudi iz industrije pomog...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Zašto je slaba proizvodnja organske hrane

Uslove imamo, proizvode nemamo

Organska hrana je jedina roba za kojom je tražnja u svetu rasla čak i u periodu ekonomske krize 2008, a uz lagano ubrzanje taj trend traje i danas. Za srpsku poljoprivredu orijentacija na organsku ...

28.02.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Veliki je otpor vraćanju imovine

Za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi, budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara. To je iznos koji prema zakonu država mora da izdvoji. Međutim, da...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Mihailo Crnobrnja

Ako ćemo u Evropu, moramo brže

Dva nedavna događaja su me podstakla da pišem o ovoj temi. Prvo, iz Evropske unije se pominje 2025. godina kao moguća godina pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Drugo, na nedavnom sastanku Nacional...

28.02.2018. Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Borka Pavićević

Neki ljudi nemaju stida

Direktorica beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, dramaturškinja Borka Pavićević, već tri decenije ponavlja istu pjesmu, onu Martina Nimlera („Kad su došli po Jevreje, ja se nisam pobunio...

28.02.2018. Таmara Nikčević Detaljnije
<Fenomen velike gledanosti dokumentarca Druga stana svega

Film koji je probudio ljude

I sama nesigurna da li vadi porodične slike iz ormara ili govori o događajima koji su „uramili" sudbinu hiljadama ljudi i celoj zemlji, tokom decenije od početka snimanja i pet godina rada na  film...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Milica Slijepčević, stručnjak za modni marketing

Nemojte biti demode

Koliko smo puta čuli izreku da odelo ne čini čoveka. Na to bi cinici odgovorili – ne čini, ali ga sačinjava. Ono što je važno znati, jeste činjenica da se utisak o nekoj osobi stiče u prvih nekolik...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Žene koje vole fudbal

Slavkina priča

Za nepunih pet meseci počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ova manifestacija će tokom trideset dana promeniti životni ritam mnogih pojedinaca, parova i porodica. Po nekom nepisanom pravilu, fudbal ...

28.02.2018. Sanja Beronja Detaljnije
<Nataša Borota, joga instruktor

Spas za poslovnog čoveka

Mnogi od nas, pored silnih poslova, misle da je vežbanje samo još jedan izdatak i gubljenje vremena. Međutim, oni koji su probali jogu i slične veštine koje utiču ne samo na telo, već i na duh, dob...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Beogradske pijace i lovci na umetničko blago

Sanjam Pikasa, kupujem domaće

I moj drug slikar davno je nekada pripadao vikend tragačima za vrednim delima. Dvadeset godina je svake subote odlazio na Bubanj potok, kaže, i ništa nije našao, „osim jednog Jovana Bijelića". Iju,...

28.02.2018. Jelica Stojančić Detaljnije