Nobel Ričardu Taleru za bihejvioralnu ekonomiju

Uspon teorije iracionalnosti

01.11.2017. Aleksandar Ninkov 0
Nobel Ričardu Taleru za bihejvioralnu ekonomiju Nobel Ričardu Taleru za bihejvioralnu ekonomiju

Ovogodišnja Nobelova nagrada iz ekonomije, koja je pripala Ričardu Taleru, zainteresovala je javnost za disciplinu koja je već neko vreme aktuelna u akademskim krugovima: bihejvioralnu ekonomiju. Ta disciplina pokušava da dopuni razumevanja klasične ekonomije kada je reč o tome kako pojedinci donose odluke. Oslanja se na znanja koja dolaze iz psihologije i otvara nove mogućnosti i shvatanja ne samo za ekonomiju nego i za društvene nauke u celini

Zamislimo primer u kome država odluči da povede kampanju za smanjenje potrošnje električne energije. Uzmimo da se oni koji osmišljavaju kampanju dvoume između sledeće dve opcije: prva je da pošalju poruku domaćinstvima da je, uz određene promene u navikama pri korišćenju električne energije, moguće uštedeti u proseku 1.000 dinara mesečno. Druga opcija je da pošalju poruku da, zbog toga što ne menjaju navike u potrošnji, domaćinstva svaki mesec gube prosečno 1.000 dinara. Koju od predstavljene dve opcije izabrati? Zar obe ne šalju suštinski istu poruku - uštedeti 1.000 dinara znači upravo  ne izgubiti isti taj iznos? Da li će jedna od njih biti učinkovitija samo zbog načina na koji je formulisana? Na kraju krajeva, ukoliko odluke pojedinaca zavise od toga kako je informacija predstavljena, šta nam to govori o odlučivanju uopšte? Ovim i sličnim pitanjima bavi se upravo disciplina koja se naziva bihejvioralna ekonomija.

Kada pokušavamo da damo odgovor na pitanje kakve odluke će pojedinac da donese, uglavnom uzimamo u obzir podsticaje. Podsticaji se odnose na analizu odnosa koristi i troškova koji nastaju određenim odlukama. Takva predviđanja su često tačna: ako dođe do poskupljenja jabuka, kupovaće se manje jabuka. Ako neka osoba voli da gleda fudbal više od košarke, korist od fudbalske utakmice će biti veća u odnosu na košarkašku utakmicu: podsticaj da ode na fudbalski meč je veći. 

Međutim, na odluke utiče i mnoštvo naizgled sitnih i beznačajnih faktora. Bihejvioralna ekonomija pokušava da te faktore otkrije i upotpuni razumevanje donošenja odluka. Vratimo se primeru koji je predstavljen u prethodnom pasusu. Iz ugla analize odnosa koristi i troškova, odluka potrošača bi trebalo da zavisi od ekonomske računice: da li je ekonomski podsticaj dovoljno snažan da se domaćinstva odluče na promenu u potrošnji struje? Sa druge strane, bihejvioralna ekonomija ide korak dalje i prepoznaje značaj toga kako je informacija predstavljena. Kada se porukom predstave gubici po domaćinstvu zbog toga što se navike ne menjaju, uticaj na ponašanje je veći. Nije svejedno hoćemo li koristiti reč gubitak ili reč ušteda.

Analiza odluka zasnovana na podsticajima ne prepoznaje ovakve pojave. Način na koji je informacija predstavljena ne može da promeni odnos koristi i troškova. Ukoliko se složimo da je racionalan onaj donosilac odluka koji se vodi isključivo podsticajima, možemo da zaključimo da potrošači nisu naročito racionalni ukoliko im odluka zavisi od obične formulacije rečenice. Može se zaključiti da se bihejvioralna ekonomija zapravo bavi sistemskim, ponavljajućim iracionalnostima pri donošenju odluka. 



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Dobra vest za mlade preduzetnike

Najzad jedna dobra vest u najavi - može da se desi, mada još ne mora da znači, da će država od sledeće godine početnike u biznisu osloboditi poreskih obaveza u prvih godinu dana rada. To je najavio...

29.10.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Osvajanje sveta kreće iz Beograda

Bilo je lako naći ljude, ali je teško zadržati ih. U početku je bilo neobično zbog kulturoloških razlika između juga i severa. Ljudi u Belgiji imaju sličan mentalitet Nemcima. Dosta smo striktni, n...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Čudne slučajnosti i zanimljive sekunde

Ovo je priča o tome kako je država sebi dozvolila da izgubi većinsko vlasništvo nad nekadašnjim svetskim gigantom i još uvek izuzetno jakom kompanijom Energoprojekt. Ali nigde nema odgovora zašto j...

29.10.2017. Radmilo Marković Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Iscrpljivanje profita i gubitak tržišta

Potrebna je energična akcija države, kao i menadžmenta kompanije, koja ne sme da se zaustavi samo na planiranom otpuštanju viškova. U suprotnom, urušavanje Telekoma će se ubrzati, pa ne bi čudilo d...

29.10.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Javne nabavke

Nameštanje tendera bez kazne

U 2015. godini je osuđena jedna osoba, a u 2016. godini njih sedam za zloupotrebe u javnim nabavkama. Istovremeno u 2015. godini četvrtina javnih nabavki nije regularno sprovedena Sa 335 milijardi...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Krediti u "švajcarcima" – neosnovano bogaćenje

Građani zaduženi u "švajcarcima" kod domaćih banaka sa inokapitalom veoma su oštećeni i niko im u ovoj državi ne pomaže da ostvare pravo i pravdu, pa čak ni sudovi, koji nikako da "prelome" da nema...

29.10.2017. Jelisaveta Vasilić Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Država vodi neoliberalnu politiku. Zašto?

Kada u Srbiji čujete rečenicu "Radnici Srbije su poniženi", na koje razloge najčešće pomislite? Dobar deo javnosti težak položaj radnika najčešće vezuje za neoliberalizam, zakone tržišta i instrume...

29.10.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o dualnom obrazovanju

Dikens stigao u Skupštinu

U okviru učenja kroz rad đaci srednjih stručnih škola će zarađivati 91 dinar po satu, ali im poslodavac neće plaćati doprinose, niti će imati kome da se žale na eventualno neodgovarajuće ponašanje ...

29.10.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta

Ljudi na vrhu moraju biti uzor moralnosti

Ako živite s rizikom od pojave prirodnih katastrofa, a ne preduzimate ništa ili veoma malo u cilju zaštite, vi ugrožavate koncept društvenog razvoja i u domenu energetike, infrastrukture i poljopri...

29.10.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Odgovara mi jeftina radna snaga

Bio sam najpre u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i sva ta mesta nisu bila prava za moj posao. Jednostavno, prve dve nisu bile sigurne države za mene, a ni u Poljskoj mi nije odgovaralo da radim. Odlu...

29.10.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prerada i izvoz voća i povrća

Odlična ideja, ali....

Ako razmišljate o tome da krenete u proizvodnju i preradu voća i povrća, pre svega ne računajte na neku pomoć države, pogotovu na početku. Naročito ako niste registrovali preduzeće. Potom, ako želi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Da li oznaka geografskog porekla pomaže u prodaji proizvoda

Presuđuje ipak kvalitet

Može se štititi slovenački, srpski, leskovački, niški ili beogradski ajvar, samo je pitanje kako će potrošači prihvatiti proizvod bez tradicije. Tako i slovenački ajvar. Možda je bolje štititi proi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Žak Antoan Granžon, osnivač i direktor kompanije Ventee-Prive.com

Nonšalantni preduzetnik

Osnivač internet portala Ventee-Prive.com, pionira takozvane blic prodaje (flash sale) preko interneta, ušao je u preduzetništvo 1985. godine, kada je imao 22 godine i kada kreiranje startapa nije ...

29.10.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Šta vam radi komjuniti menadžer?

Nikome koga zanima magazin imena „Nova ekonomija" ne treba objašnjavati značaj dobro uređenog lanca prodaje i značaj prodavca u tom lancu. Kao što nikome nije potrebno posebno objašnjavati da često...

29.10.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kristina Johanson, generalna direktorka Metro Cash and Carry Srbija

Tržište se menja munjevitom brzinom

Kada radite u svetskoj kompaniji kakva je Metro, važno je da imate snagu globalnog igrača, ali istovremeno morate da delujete lokalno, jer se upravo tu nalaze naši kupci i svako tržište ima svoje s...

29.10.2017. Intervju Detaljnije
<Zimska sezona donosi nove izazove za kućne budžete

Rasipanje struje za grejanje

Grejanje na struju spada među skuplje načine zagrevanja kuća i stanova, naročito ako je izolacija loša. Ovaj vid grejanja je, međutim, i dalje znatno jeftiniji nego u zapadnim zemljama gde se koris...

29.10.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Nejasne zakone ˮkrpeˮ mišljenjima

Kad privredi nije jasna neka zakonska odredba, mora da traži i da se osloni na mišljenja nadležnog ministarstva. Ova mišljenja, međutim, nisu obavezujuća, ministarstvo za njih ne odgovara, ali ih z...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nobel Ričardu Taleru za bihejvioralnu ekonomiju

Uspon teorije iracionalnosti

Ovogodišnja Nobelova nagrada iz ekonomije, koja je pripala Ričardu Taleru, zainteresovala je javnost za disciplinu koja je već neko vreme aktuelna u akademskim krugovima: bihejvioralnu ekonomiju. T...

29.10.2017. Aleksandar Ninkov Detaljnije
<Miodrag Zec

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Miodrag Zec

Ovde odavno vlada takozvana teorija šimšira. Čim neko štrči, bude posečen. Ne prihvataju se različitost i sloboda, aktuelan je delikt mišljenja. Možeš zgaziti nekog na putu i ne završiti u zatvoru,...

29.10.2017. Dijana Ivanov Detaljnije
<Šta je zapisano u genima, a na šta čovek može da utiče

Kao što znamo, život je čudo

Naučnici tvrde da stariji roditelji na DNK svoje dece zapisuju i svoje stečene navike, što je potpuno novo polje istraživanja kojim se bavi epigenetika Dete se rađa kao "slika i prilika” svojih ro...

29.10.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kako iznutra izgleda Ikea u Bubanj potoku

Tamni vilajet i njegovi posetioci

Da ne padnete u nesvest od nedostatka vazduha, iskoristićete pogodnost sedenja na eksponatima. To je idealna prilika da odahnete i pažnju preusmerite sa robe na ljude. Da li vam se to samo čini, il...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Jedan veoma srećan dan

Pošto svi znamo ko je najzaslužniji za konačno otvaranje Muzeja savremene umetnosti, kao i za sve ostalo, postavlja se pitanje zašto je pokušaj da se unese njegova fotografija shvaćen kao politička...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije