Od oktobra 2025. godine, funkciju ambasadorke Francuske u Srbiji obavlja Florans Ferari, karijerna diplomatkinja sa više od tri decenije iskustva u francuskoj diplomatiji. Tokom bogate karijere, radila je na ključnim pitanjima evropskih integracija, međunarodne saradnje i reforme javne uprave, a pre dolaska u Beograd bila je ambasadorka Francuske u Sloveniji i obavljala visoke dužnosti u francuskom Ministarstvu za Evropu i spoljne poslove. U razgovoru za našu ediciju „Uspešne poslovne žene – Izazovi i pobede“, ambasadorka Ferari govori o položaju žena u društvu i diplomatiji, odnosima Francuske i Srbije i evropskoj perspektivi Srbije.
Francuska se često smatra jednim od lidera u EU u promovisanju rodne ravnopravnosti. Kako vidite trenutno stanje rodne ravnopravnosti u Francuskoj i gde vidite prostor za unapređenje?
Francuska je tokom poslednjih decenija ostvarila značajan napredak u ovoj oblasti, a rodna ravnopravnost danas je čvrsto ukorenjena u javnim politikama i javnoj debati. Predsednik Francuske Emanuel Makron je ravnopravnost žena i muškaraca postavio kao jedan od glavnih prioriteta svog mandata. Ostvaren je veliki napredak u političkoj zastupljenosti, obrazovanju, na tržištu rada, u zakonodavnom okviru, kao i u širem razumevanju da se rodna ravnopravnost ne može tretirati kao „sektorsko“ pitanje.
Ipak, situacija u Francuskoj daleko je od savršene. I dalje se suočavamo sa ozbiljnim izazovima kojima moramo zajednički da se posvetimo.
Nasilje nad ženama ostaje rasprostranjena pojava i zahteva neprekidan fokus na prevenciju, zaštitu, dosledno praćenje slučajeva i odlučno delovanje.
Ekonomska ravnopravnost je još jedna oblast u kojoj posao nije završen. Razlike u zaradama i nejednake mogućnosti za napredovanje u karijeri i dalje ograničavaju izbore i mogućnosti žena.
Digitalni prostor takođe postaje jedno od ključnih područja delovanja. Francuska, kao i druge demokratije, mora da pronađe odgovarajuću ravnotežu između zaštite slobode izražavanja, s jedne strane, i obezbeđivanja da žene ne budu potisnute iz javnog prostora zastrašivanjem, s druge.
U tom kontekstu, ne bih imala pretenziju da Francusku predstavljam kao model koji treba jednostavno kopirati i preslikati. Predstavila bih je kao zemlju koja je odlučila da ravnopravnost tretira kao strateški prioritet, koja je preduzela konkretne i hrabre korake u tom pravcu i koja ima odgovornost da bude samokritična i da nastavi da se unapređuje.
Kako ocenjujete trenutno stanje ženskih prava u Srbiji? Koje su oblasti u kojima je najhitnije potreban dalji napredak?
Na osnovu svog iskustva rada u Beogradu, stanje ženskih prava u Srbiji opisala bih kao oblast u kojoj postoje stvarni institucionalni kapaciteti i veoma aktivno civilno društvo, ali i kao oblast u kojoj napredak prvenstveno zavisi od dosledne primene mera i konstruktivne klime za dijalog. Srbija nije izolovana od širih trendova koje vidimo širom Evrope i sveta, gde su prava žena i manjina postala jedna od glavnih linija fronta u polarizovanom političkom i medijskom okruženju, u kojem se prostor za delovanje civilnog društva može sužavati.
Rekla bih da bi jedan od prioriteta trebalo da bude obezbeđivanje da pravni i politički okvir daje dosledne rezultate u praksi. Na osnovu onoga što sam ovde videla, okvir postoji, ali su mu potrebni stabilnost, dosledna primena i praćenje rezultata. Još jedna hitna oblast jeste zaštita žena od nasilja. Svest o ovom problemu je porasla, ali za žrtve je najvažnije da li su mehanizmi podrške i ostvarivanja pravde pouzdani. To je, uostalom, oblast u kojoj i u Francuskoj imamo još mnogo prostora za napredak.
U digitalnom dobu društvene mreže mogu istovremeno da osnažuju i ugrožavaju napore za postizanje rodne ravnopravnosti. Kako bi vlade i institucije trebalo da odgovore na onlajn seksizam i rodno zasnovan govor mržnje, kako u politici tako i u drugim oblastima života?
Društvene mreže doprinele su osnaživanju žena, omogućivši im pristup informacijama, širu mobilizaciju i veću vidljivost. Pokreti poput #MeToo pokazali su kako digitalni prostori mogu da ubrzaju podizanje svesti i uspostavljanje odgovornosti.
Međutim, osnaživanje i izloženost idu ruku pod ruku. Onlajn prostor se takođe koristi za ponižavanje, zastrašivanje i ućutkivanje, naročito žena u politici, ali i novinarki i braniteljki ljudskih prava. Onlajn seksizam i rodno zasnovan govor mržnje odražavaju stavove i odnose moći koje srećemo i u školama, na radnom mestu, kao i u partnerskim i porodičnim odnosima, dok ih digitalne platforme mogu dodatno pojačati.
Onlajn seksizam i rodno zasnovan govor mržnje odražavaju stavove i odnose moći koje srećemo i u školama, na radnom mestu, kao i u partnerskim i porodičnim odnosima
Po mom mišljenju, prvi uslov za suzbijanje onlajn seksizma i rodno zasnovanog govora mržnje jeste da pravila koja važe van interneta važe i na internetu. Pretnje, proganjanje, podsticanje na nasilje i ciljano uznemiravanje moraju biti prepoznati, istraženi i sankcionisani. To zahteva odgovarajuće zakonodavstvo, ali i jačanje kapaciteta, obuke za policiju i tužilaštva, jasne procedure za prijavljivanje i prikupljanje dokaza, kao i sistem kojem žrtve mogu da veruju i kome mogu da pristupe. I same platforme moraju biti deo rešenja kroz transparentne mehanizme moderacije sadržaja i prijavljivanja. Prevencija je takođe važna, kroz obrazovanje i digitalnu pismenost.
Na kraju, moramo biti svesni promena koje donosi tehnološki razvoj. Nove tehnologije, a posebno veštačka inteligencija, već menjaju načine na koje se zloupotrebe i dezinformacije šire na internetu. Regulativa i institucionalna praksa moraju se stalno prilagođavati i nadzirati kako bi ostale efikasne.
Tokom svoje karijere u francuskoj diplomatiji, da li ste primetili promenu u položaju i vidljivosti žena u toj profesiji?
Da, primetila sam jasnu i pozitivnu promenu. Žene su danas vidljivije u diplomatiji, uključujući i najviše rukovodeće funkcije. Ova promena ima i simboličku dimenziju: kada su žene prisutne kao ambasadorke ili šefice misija, to menja predstavu mlađih kolega o tome šta se smatra „uobičajenim“.
Međutim, napredak nije uklonio sve prepreke. Žene se i dalje češće prekidaju tokom izlaganja, manje se čuju čak i kada prenose istu poruku, ili se od njih očekuje da iznova dokazuju svoj legitimitet. Razlika je danas u tome što su ove pojave otvorenije prepoznate i što se od institucija očekuje da ih rešavaju, a ne da ih normalizuju.
Još jedna važna promena jeste pojava koncepta feminističke diplomatije. On je pomogao da se razgovor pomeri sa „ženskih pitanja“ ka širem razumevanju da se ravnopravnost tiče načina na koji oblikujemo i sprovodimo javne politike. Međutim, ovaj pristup ima smisla samo ako se pretoči u konkretan napredak u profesionalnom životu i rukovodećim pozicijama.
Obavljali ste visoke funkcije u oblasti ljudskih resursa i inspekcijskih službi. Da li je put do najviših rukovodećih pozicija u diplomatiji i dalje teži za žene nego za muškarce?
I dalje jeste teži, iako se situacija značajno poboljšala. Današnje prepreke nisu toliko otvorene kao nekada, već su često strukturne i kulturne prirode.
Diplomatija je profesija sa specifičnim zahtevima: česta mobilnost, dugo radno vreme, krizne situacije i službovanja u zahtevnim okruženjima. Ti zahtevi sami po sebi nisu diskriminatorni, ali ukoliko porodične obaveze nisu ravnomerno podeljene, njihov teret može nesrazmerno pasti na žene.
Ono što donosi promenu jesu merljive mere: transparentni kriterijumi za unapređenja i imenovanja, mentorstvo i profesionalna podrška, jasni sistemi prevencije i reagovanja na uznemiravanje i diskriminaciju, kao i radni uslovi koji uzimaju u obzir realnost porodičnog života svih zaposlenih. Cilj je da izbor lidera bude zasnovan na zaslugama i da svi imaju jednake mogućnosti da te zasluge pokažu.
Kako ocenjujete trenutno stanje odnosa između Francuske i Srbije i gde vidite realan potencijal za jačanje saradnje u narednim godinama?
Naše bilateralne veze su snažne i imaju jedan ključni, strukturni element: viziju zajedničke budućnosti unutar Evropske unije. Sve što radimo zajedno usmereno je ka tom cilju – da olakšamo pristupanje Srbije Evropskoj uniji. To je krajnji cilj i temelj naših odnosa.
Ako posmatramo našu veoma bogatu saradnju po oblastima, na političkom nivou imamo veoma dobar i redovan bilateralni dijalog. Ekonomska saradnja se gotovo utrostručila tokom poslednjih deset godina i dodatno je ojačana kroz velike infrastrukturne projekte, u oblastima poput saobraćajne infrastrukture, održivog razvoja i veštačke inteligencije. Saradnja u oblasti kulture i obrazovanja takođe je veoma dinamična, o čemu svedoče brojne razmene između francuskih i srpskih umetnika, muzeja i stvaralaca, koje olakšava Francuski institut u Srbiji. Francuski jezik i dalje je široko rasprostranjen i vitalan u Srbiji.
Evroskepticizam u Srbiji raste, dok građani očekuju snažniju reakciju EU na zabrinutosti u vezi sa vladavinom prava, slobodom medija i protestima. Sve je prisutnija percepcija da EU „žmuri“ na određene poteze aktuelnih vlasti. Kako odgovarate na te zabrinutosti?
Ne mislim da je Evropska unija slepa. Evropska unija i Francuska pažljivo prate ono što se dešava u Srbiji. Naša je odgovornost da pratimo razvoj događaja i procenjujemo njihovu usklađenost sa putem ka članstvu u EU. Oglasimo se kada smatramo da je to potrebno, odnosno kada verujemo da se Srbija ne kreće u pravcu koji je sama izabrala – ka pristupanju Evropskoj uniji.
Dosledno pozivamo na sprovođenje reformi, zaštitu demokratskog prostora i vladavine prava, kao i na jačanje slobode medija. Te poruke se ponekad prenose iza zatvorenih vrata, a ponekad javno. Naš ministar za Evropu i spoljne poslove, tokom posete Beogradu prošlog januara, veoma jasno je govorio o reformama koje je potrebno sprovesti, istovremeno potvrđujući odlučnu podršku Francuske pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
Po vašem mišljenju, da li Srbija i dalje ima kredibilan put ka članstvu u Evropskoj uniji i koji su ključni politički i institucionalni uslovi da ta perspektiva ostane realna?
Srbija bez ikakve sumnje ima kredibilan put ka članstvu u Evropskoj uniji. Države članice Evropske unije žele da Srbija postane jedna od njih. Podsetiću samo na reči predsednika Makrona o proširenju iz 2023. godine u Bratislavi. Tada je rekao da za nas pitanje nije da li ćemo se proširivati niti kada ćemo se proširivati, već koliko brzo ćemo to učiniti. Bez Zapadnog Balkana, a posebno bez Srbije, nije moguće izgraditi sigurnu i snažnu Evropu. Zato je za Francusku strateški prioritet da obezbedi da put koji je Srbija izabrala zaista može da je dovede do članstva u Evropskoj uniji.
Proces može da napreduje veoma brzo ukoliko se sprovedu neophodne reforme. Znamo da je taj put zahtevan i da podrazumeva duboke reforme u političkoj i institucionalnoj sferi. Međutim, perspektiva da Srbija postane država članica Evropske unije jeste kredibilna i realna, pod uslovom da se reforme sprovedu. Francuska će nastaviti da podržava Srbiju na tom putu.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Najvrednije od Nove
Ekonomije stiže u vaš mejl.
Sa dolaskom toplijih dana, većina vlasnika kućnih ljubimaca već razmišlja o ranijim jutarnjim šetnjama, činiji sa svežom vodom koja se dopunjava tokom dana i pažljivom praćenju kako njihov pas ili mačka podn...
Potrošači sve više biraju proizvode sa kraćim i prepoznatljivijim spiskovima sastojaka i zbog toga Nestle, proizvođač Neskafe kafe i KitKat čokolade, lobira kod američkih vlasti da dozvole jednostavnije opis...
Američko-izraelski rat protiv Irana najpre je izazvao nestašicu dijetalne kole (Diet Coke) u Indiji, jer je otežao nabavku aluminijumskih limenki, a kompanija je sada samo za to tržište uvela veće limenke i ...
Galerija Apolon u pariskom muzeju Luvr, iz koje su 2025. godine ukradeni dragulji francuske krune vredni 88 miliona evra, biće ponovo otvorena za javnost u sredu, prenosi portal France24.Međutim, u galer...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVENajvrednije od Nove
Ekonomije stiže u vaš mejl.
