Od oktobra 2025. godine, funkciju ambasadorke Francuske u Srbiji obavlja Florans Ferari, karijerna diplomatkinja sa više od tri decenije iskustva u francuskoj diplomatiji. Tokom bogate karijere, radila je na ključnim pitanjima evropskih integracija, međunarodne saradnje i reforme javne uprave, a pre dolaska u Beograd bila je ambasadorka Francuske u Sloveniji i obavljala visoke dužnosti u francuskom Ministarstvu za Evropu i spoljne poslove. U razgovoru za našu ediciju „Uspešne poslovne žene – Izazovi i pobede“, ambasadorka Ferari govori o položaju žena u društvu i diplomatiji, odnosima Francuske i Srbije i evropskoj perspektivi Srbije.
Francuska se često smatra jednim od lidera u EU u promovisanju rodne ravnopravnosti. Kako vidite trenutno stanje rodne ravnopravnosti u Francuskoj i gde vidite prostor za unapređenje?
Francuska je tokom poslednjih decenija ostvarila značajan napredak u ovoj oblasti, a rodna ravnopravnost danas je čvrsto ukorenjena u javnim politikama i javnoj debati. Predsednik Francuske Emanuel Makron je ravnopravnost žena i muškaraca postavio kao jedan od glavnih prioriteta svog mandata. Ostvaren je veliki napredak u političkoj zastupljenosti, obrazovanju, na tržištu rada, u zakonodavnom okviru, kao i u širem razumevanju da se rodna ravnopravnost ne može tretirati kao „sektorsko“ pitanje.
Ipak, situacija u Francuskoj daleko je od savršene. I dalje se suočavamo sa ozbiljnim izazovima kojima moramo zajednički da se posvetimo.
Nasilje nad ženama ostaje rasprostranjena pojava i zahteva neprekidan fokus na prevenciju, zaštitu, dosledno praćenje slučajeva i odlučno delovanje.
Ekonomska ravnopravnost je još jedna oblast u kojoj posao nije završen. Razlike u zaradama i nejednake mogućnosti za napredovanje u karijeri i dalje ograničavaju izbore i mogućnosti žena.
Digitalni prostor takođe postaje jedno od ključnih područja delovanja. Francuska, kao i druge demokratije, mora da pronađe odgovarajuću ravnotežu između zaštite slobode izražavanja, s jedne strane, i obezbeđivanja da žene ne budu potisnute iz javnog prostora zastrašivanjem, s druge.
U tom kontekstu, ne bih imala pretenziju da Francusku predstavljam kao model koji treba jednostavno kopirati i preslikati. Predstavila bih je kao zemlju koja je odlučila da ravnopravnost tretira kao strateški prioritet, koja je preduzela konkretne i hrabre korake u tom pravcu i koja ima odgovornost da bude samokritična i da nastavi da se unapređuje.
Kako ocenjujete trenutno stanje ženskih prava u Srbiji? Koje su oblasti u kojima je najhitnije potreban dalji napredak?
Na osnovu svog iskustva rada u Beogradu, stanje ženskih prava u Srbiji opisala bih kao oblast u kojoj postoje stvarni institucionalni kapaciteti i veoma aktivno civilno društvo, ali i kao oblast u kojoj napredak prvenstveno zavisi od dosledne primene mera i konstruktivne klime za dijalog. Srbija nije izolovana od širih trendova koje vidimo širom Evrope i sveta, gde su prava žena i manjina postala jedna od glavnih linija fronta u polarizovanom političkom i medijskom okruženju, u kojem se prostor za delovanje civilnog društva može sužavati.
Rekla bih da bi jedan od prioriteta trebalo da bude obezbeđivanje da pravni i politički okvir daje dosledne rezultate u praksi. Na osnovu onoga što sam ovde videla, okvir postoji, ali su mu potrebni stabilnost, dosledna primena i praćenje rezultata. Još jedna hitna oblast jeste zaštita žena od nasilja. Svest o ovom problemu je porasla, ali za žrtve je najvažnije da li su mehanizmi podrške i ostvarivanja pravde pouzdani. To je, uostalom, oblast u kojoj i u Francuskoj imamo još mnogo prostora za napredak.
U digitalnom dobu društvene mreže mogu istovremeno da osnažuju i ugrožavaju napore za postizanje rodne ravnopravnosti. Kako bi vlade i institucije trebalo da odgovore na onlajn seksizam i rodno zasnovan govor mržnje, kako u politici tako i u drugim oblastima života?
Društvene mreže doprinele su osnaživanju žena, omogućivši im pristup informacijama, širu mobilizaciju i veću vidljivost. Pokreti poput #MeToo pokazali su kako digitalni prostori mogu da ubrzaju podizanje svesti i uspostavljanje odgovornosti.
Međutim, osnaživanje i izloženost idu ruku pod ruku. Onlajn prostor se takođe koristi za ponižavanje, zastrašivanje i ućutkivanje, naročito žena u politici, ali i novinarki i braniteljki ljudskih prava. Onlajn seksizam i rodno zasnovan govor mržnje odražavaju stavove i odnose moći koje srećemo i u školama, na radnom mestu, kao i u partnerskim i porodičnim odnosima, dok ih digitalne platforme mogu dodatno pojačati.
Onlajn seksizam i rodno zasnovan govor mržnje odražavaju stavove i odnose moći koje srećemo i u školama, na radnom mestu, kao i u partnerskim i porodičnim odnosima
Po mom mišljenju, prvi uslov za suzbijanje onlajn seksizma i rodno zasnovanog govora mržnje jeste da pravila koja važe van interneta važe i na internetu. Pretnje, proganjanje, podsticanje na nasilje i ciljano uznemiravanje moraju biti prepoznati, istraženi i sankcionisani. To zahteva odgovarajuće zakonodavstvo, ali i jačanje kapaciteta, obuke za policiju i tužilaštva, jasne procedure za prijavljivanje i prikupljanje dokaza, kao i sistem kojem žrtve mogu da veruju i kome mogu da pristupe. I same platforme moraju biti deo rešenja kroz transparentne mehanizme moderacije sadržaja i prijavljivanja. Prevencija je takođe važna, kroz obrazovanje i digitalnu pismenost.
Na kraju, moramo biti svesni promena koje donosi tehnološki razvoj. Nove tehnologije, a posebno veštačka inteligencija, već menjaju načine na koje se zloupotrebe i dezinformacije šire na internetu. Regulativa i institucionalna praksa moraju se stalno prilagođavati i nadzirati kako bi ostale efikasne.
Tokom svoje karijere u francuskoj diplomatiji, da li ste primetili promenu u položaju i vidljivosti žena u toj profesiji?
Da, primetila sam jasnu i pozitivnu promenu. Žene su danas vidljivije u diplomatiji, uključujući i najviše rukovodeće funkcije. Ova promena ima i simboličku dimenziju: kada su žene prisutne kao ambasadorke ili šefice misija, to menja predstavu mlađih kolega o tome šta se smatra „uobičajenim“.
Međutim, napredak nije uklonio sve prepreke. Žene se i dalje češće prekidaju tokom izlaganja, manje se čuju čak i kada prenose istu poruku, ili se od njih očekuje da iznova dokazuju svoj legitimitet. Razlika je danas u tome što su ove pojave otvorenije prepoznate i što se od institucija očekuje da ih rešavaju, a ne da ih normalizuju.
Još jedna važna promena jeste pojava koncepta feminističke diplomatije. On je pomogao da se razgovor pomeri sa „ženskih pitanja“ ka širem razumevanju da se ravnopravnost tiče načina na koji oblikujemo i sprovodimo javne politike. Međutim, ovaj pristup ima smisla samo ako se pretoči u konkretan napredak u profesionalnom životu i rukovodećim pozicijama.
Obavljali ste visoke funkcije u oblasti ljudskih resursa i inspekcijskih službi. Da li je put do najviših rukovodećih pozicija u diplomatiji i dalje teži za žene nego za muškarce?
I dalje jeste teži, iako se situacija značajno poboljšala. Današnje prepreke nisu toliko otvorene kao nekada, već su često strukturne i kulturne prirode.
Diplomatija je profesija sa specifičnim zahtevima: česta mobilnost, dugo radno vreme, krizne situacije i službovanja u zahtevnim okruženjima. Ti zahtevi sami po sebi nisu diskriminatorni, ali ukoliko porodične obaveze nisu ravnomerno podeljene, njihov teret može nesrazmerno pasti na žene.
Ono što donosi promenu jesu merljive mere: transparentni kriterijumi za unapređenja i imenovanja, mentorstvo i profesionalna podrška, jasni sistemi prevencije i reagovanja na uznemiravanje i diskriminaciju, kao i radni uslovi koji uzimaju u obzir realnost porodičnog života svih zaposlenih. Cilj je da izbor lidera bude zasnovan na zaslugama i da svi imaju jednake mogućnosti da te zasluge pokažu.
Kako ocenjujete trenutno stanje odnosa između Francuske i Srbije i gde vidite realan potencijal za jačanje saradnje u narednim godinama?
Naše bilateralne veze su snažne i imaju jedan ključni, strukturni element: viziju zajedničke budućnosti unutar Evropske unije. Sve što radimo zajedno usmereno je ka tom cilju – da olakšamo pristupanje Srbije Evropskoj uniji. To je krajnji cilj i temelj naših odnosa.
Ako posmatramo našu veoma bogatu saradnju po oblastima, na političkom nivou imamo veoma dobar i redovan bilateralni dijalog. Ekonomska saradnja se gotovo utrostručila tokom poslednjih deset godina i dodatno je ojačana kroz velike infrastrukturne projekte, u oblastima poput saobraćajne infrastrukture, održivog razvoja i veštačke inteligencije. Saradnja u oblasti kulture i obrazovanja takođe je veoma dinamična, o čemu svedoče brojne razmene između francuskih i srpskih umetnika, muzeja i stvaralaca, koje olakšava Francuski institut u Srbiji. Francuski jezik i dalje je široko rasprostranjen i vitalan u Srbiji.
Evroskepticizam u Srbiji raste, dok građani očekuju snažniju reakciju EU na zabrinutosti u vezi sa vladavinom prava, slobodom medija i protestima. Sve je prisutnija percepcija da EU „žmuri“ na određene poteze aktuelnih vlasti. Kako odgovarate na te zabrinutosti?
Ne mislim da je Evropska unija slepa. Evropska unija i Francuska pažljivo prate ono što se dešava u Srbiji. Naša je odgovornost da pratimo razvoj događaja i procenjujemo njihovu usklađenost sa putem ka članstvu u EU. Oglasimo se kada smatramo da je to potrebno, odnosno kada verujemo da se Srbija ne kreće u pravcu koji je sama izabrala – ka pristupanju Evropskoj uniji.
Dosledno pozivamo na sprovođenje reformi, zaštitu demokratskog prostora i vladavine prava, kao i na jačanje slobode medija. Te poruke se ponekad prenose iza zatvorenih vrata, a ponekad javno. Naš ministar za Evropu i spoljne poslove, tokom posete Beogradu prošlog januara, veoma jasno je govorio o reformama koje je potrebno sprovesti, istovremeno potvrđujući odlučnu podršku Francuske pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
Po vašem mišljenju, da li Srbija i dalje ima kredibilan put ka članstvu u Evropskoj uniji i koji su ključni politički i institucionalni uslovi da ta perspektiva ostane realna?
Srbija bez ikakve sumnje ima kredibilan put ka članstvu u Evropskoj uniji. Države članice Evropske unije žele da Srbija postane jedna od njih. Podsetiću samo na reči predsednika Makrona o proširenju iz 2023. godine u Bratislavi. Tada je rekao da za nas pitanje nije da li ćemo se proširivati niti kada ćemo se proširivati, već koliko brzo ćemo to učiniti. Bez Zapadnog Balkana, a posebno bez Srbije, nije moguće izgraditi sigurnu i snažnu Evropu. Zato je za Francusku strateški prioritet da obezbedi da put koji je Srbija izabrala zaista može da je dovede do članstva u Evropskoj uniji.
Proces može da napreduje veoma brzo ukoliko se sprovedu neophodne reforme. Znamo da je taj put zahtevan i da podrazumeva duboke reforme u političkoj i institucionalnoj sferi. Međutim, perspektiva da Srbija postane država članica Evropske unije jeste kredibilna i realna, pod uslovom da se reforme sprovedu. Francuska će nastaviti da podržava Srbiju na tom putu.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Najvrednije od Nove
Ekonomije stiže u vaš mejl.
Posle letnjih odmora, povratak svakodnevici retko izgleda isto kao pre leta. Dani sa više spontanosti, drugačijim rasporedom i manje obaveza, prirodno promene naš ritam pa početak septembra za mnoge predstav...
Kako se leto primiče kraju, sve je manje vremena za uživanje u klasičnoj letnjoj poslastici - lubenici. Utoliko je važnije znati odabrati pravi primerak, optimalne sočnosti i zrelosti, a ovo se u slučaju lub...
Lepši život aparat za merenje pritiska
Veliki broj Evropljana se plaši starenja i bolesti, ali su Srbi od svih naroda najhrabriji kada broje godine. Tek 40 odsto Srba je zabrinuto zbog starenja, ali 68 odsto stanovištva koristi aparte za merenje ...
Duža putovanja automobilom najčešće počinju sasvim jednostavno – spakujete stvari, podesite navigaciju i krenete. Ipak, nekoliko minuta koje odvojite za proveru vozila pre polaska može napraviti veliku razli...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVENajvrednije od Nove
Ekonomije stiže u vaš mejl.
