Tine Pope: Fotografijom se borim za bolji svet (FOTO)

Tine Pope (Tine Poppe) je jedna od najboljih  norveških fotografa. Njeno bavljenje fotografijom počelo je pre 16 godina kada je radila kao grafički dizajner u jednoj marketinškoj agenciji u Oslu.  

„Ponekad mi se dešavalo da ne mogu da nađem fotografiju kakva mi je odgovarala i to me je toliko frustiralo da sam na kraju odlučila da sama počnem da ih stvaram. I tako mi se otvorio jedan potpuno novi, uzbudljivi svet,“ priseća se Tine u razgovoru za Novu ekonomiju.

Tine slika ljude, arhitekturu, prizore s putovanja, a bavi se i temama koje su od opšteg značaja. Njene fotografije iz Azije, sa Arktika, dece azilanata u prihvatnim centrima u Norveškoj, heroinskih zavisnika na ulicama rodnog grada Osla, kao  i strašnih posledica klimatskih promena obišle su ceo svet.

Inspiraciju, kako kaže, nalazi u svetu oko nas. U bezbrojnim neispričanim pričama o životima nepoznatih ljudi. U svetlosti. U prirodi. U muzici. U izložbama, političkim dešavanjima, putovanjima.

„Puno putujem. Često sam išla u Aziju, kao i u Indiju gde sam držala i radionice fotografije. Ovog leta bila sam na Arktiku gde sam imala prilike da uživo vidim stravične efekte klimatskih promena. Zimus sam proputovala  pola Amerike i to putovanje rezultiralo je serijom fotografija koje prikazuju moj strah od toga šta bi mogao da bude najgori ishod predstojećih američkih izbora. Takođe, poslednjih sedam godina sam nekoliko puta išla kod ćerke koja je umetnica i živi i radi u Londonu i tamo sam fotografisala“, navodi naša sagovornica.

Svoje radove deli na poslovne i na one „svoju dušu“ za koje kaže da su njeni lični projekti. Nekoliko takvih ličnih projekata posvetila je izbeglicama, borbi protiv rasizma i klimatskim promenama. 

„To su teme koje su mi zanimljive i koje se tiču svih nas. Fotografija je moćno sredstvo komunikacije. Zbog toga mislim  da je veoma važno da svoje sposobnosti ne koristim samo za posao nego i za podizanje svesti kod ljudi“, priča ona.

Prvi lični projekat uradila je pre nekoliko godina nakon jednog modnog fotografisanja. Te fotografije izašle su u jednom od najvećih časopisa u Norveškoj i oduševile čitaoce. 

„Moj rodni grad Oslo je grad sa najviše heroinskih zavisnika u Evropi. Zbog toga sam tada i odlučila da uradim portrete zavisnika od heroina na isti način na koji sam uradila modne fotografije. Tako je i bilo“, priseća se Tine.

Dotada je fotografije štampala i poklanjala ljudima koje je slikala. Ovog puta, ono što je videla ostavilo je tako snažan utisak na nju, da je odlučila da se četiri godine kasnije vrati na isto mesto, pronađe ljude sa svojih fotografija i ponovo ih slika.

„Htela sam da vidim šta se dešavalo u njihovim životima tokom te četiri godine i da li se nešto promenilo. Trebalo mi je dugo vremena da ih nađem. Na kraju sam došla do samo pola njih i saznala da su neki i dalje živeli istim životom, neki su na sreću prestali da koriste drogu, a neki su, nažalost, umrli ili su završili u zatvoru“, kaže Tine.

U međuvremenu su je pozvali da fotografiše portrete dece u prihvatnim centrima u Norveškoj. Rad na tome joj je otvorio oči i pomogao da vidi koliko teško žive izbeglice i tražioci azila, što ju je inspirisalo za nove projekte i izložbe.

Tokom karijere doživela je i videla mnogo toga, ali ono što ju je najviše potreslo bio je život sirijskih izbeglica u Jordanu.  

„Jako me je uznemirilo koliko malo možemo učiniti da popravimo njihovu  strašnu situaciju. Teško mi je bilo i kada sam upoznala decu koja su rođena  u Norveškom prihvatnom centru za azilante, gde su zatim i nastavili da žive. Potresla me je i smrt Jemana, mog prijatelja iz Eritreje, koji je proveo 25 godina u prihvatnom centru za azilante gde je i umro još uvek čekajući trajnu dozvolu da ostane. Više nego išta preplašila su me rekordna 22 stepena na Artiku koje sam osetila“ kaže ova Norvežanka. 

Iako nije fokusirana na izložbe jer smatra da prikazivanje radova na internetu pruža mnogo bolje mogućnosti, bila je veoma ponosna na to što se njene slike naše izložene pred najvećim svetskim liderima tokom samita o klimatskim promenama COP21 u Parizu.

„Imala sam i nekoliko putujućih izložbi o azilantima u Norveškoj, a moja izložba fotografija iz Nepala pod nazivom „Gde bogovi žive“ trajala je godinu dana u Klervauku u Luksemburgu. Moje fotografije izložene su na IPA Međunarodnom konkursu za najbolju fotografiju u okviru izložbe – Najbolje od izloženih, koja je proputovala razne delove sveta i bila i deo izložbe Lucie Awards Climate Exhibition – izložba najboljih radova o klimatskim promenama u Parizu  koja se u novembru ove godine seli u Meksiko“, kaže naša sagovornica.

Iako su njene slike poznate širom sveta, Tine dosad nije imala nijednu izložbu u Srbiju. Kako kaže, veoma bi volela da se to uskoro desi jer ima želju da poseti Beograd. 

„Beograd je u vrhu moje liste gradova koje želim da obiđem. Samim tim bih i volela da imam izložbu u glavnom gradu Srbije“, kaže ona.