Lazar Džamić, marketinški stručnjak i član saveta za kreativne industrije

Srbija nema kulturu brendiranja

  • Broj 54, oktobar 2018.

  • Miloš Obradović

  • 0

Mnogo toga se kod nas i dalje dobija preko veze, partije, rodbine i slično, pa šta će nam brending!? On nam treba samo kada izađemo u inostranstvo i tu shvatimo gde smo. To je i razlog zašto nama više prija, iako je komercijalno lošije, da izvozimo sirovine, umesto finalne proizvode.

U eri u kojoj će roboti i automati obavljati veliki broj poslova koje danas obavljaju ljudi, kreativnost će biti glavni resurs i konkurentska prednost. Ova era već nastupa i naziva se Četvrta industrijska revolucija. Prema istraživanjima Oksfordskog univerziteta, za dvadeset godina će do 47 odsto poslova u SAD zameniće mašine. Međutim jedno drugo istraživanje tvrdi da je kreativni sektor u dobroj meri siguran od robota jer se procenjuje da oko 86 odsto kreativnih poslova nema nikakav rizik da ih zameni automatizacija. Ovo istraživanje se odnosi na SAD i Veliku Britaniju. U Srbiji se već nekoliko godina priča o šansama koju pruža digitalna ili četvrta industrijska revolucija, a procenjuje se da kreativne industrije čine oko 13,5 odsto srpskog BDP-a. Ove godine je premijerka Ana Brnabić osnovala Savet za kreativne industrije i jedan od njenih članova je Lazar Džamić, marketing stručnjak, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije. Džamić je jedan deo karijere proveo kao šef za brend planiranje u evropskoj centrali Gugla. Sada govori za Novu ekonomiju.

Za početak, šta su to kreativne industrije?

Moram odmah da kažem da nisam veliki ljubitelj naziva, jer je u pitanju direktno i ne baš spretno prenošenje engleskog izraza “creative industries”, samo što ta reč tamo ima malo šire značenje. Malo mi je prihvatljiviji termin “kreativna ekonomija” ili “kreativne delatnosti”, mada i ovo mnogi osporavaju. Koncept je proizašao iz ere Tonija Blera u Britaniji i opisuje razvoj delova ekonomije koji u svom fokusu imaju kreiranje i eksploataciju ideja, intelektualne svojine, podataka i digitalne tehnologije. Najveće oblasti, tradicionalno, su razvoj različitih vrsta sofvera i IT, mediji i izdavaštvo, oblast marketing usluga, film i muzika, ostale kulturne delatnosti, arhitektura i tako dalje. Lista nije konačna i u nekim zemljama obuhvata i po dvadesetak oblasti privrede, ukljujući i stare zanate, čak i turizam...Ova oznaka je jednim delom simbolična i označava fokus na novije oblasti takozvanog postindustrijskog društva, dok s druge označava čitav spektar principa i pristupa koji jesu malo drugačiji od upravljanja resursima i talentima u tradicionalnoj industriji.

Kakav je njihov značaj za privredu sada, a kakav bi mogao da bude?

Ono što je interesantno s ovim delatnostima je da su one multiplikator ostalih. Drugim rečima, oni vode i podržavaju inovaciju u svim drugim oblastima. Nema danas uspešnog proizvoda bez dobrog marketinga, dizajna, promocije, ali i onlajn prodaje, potrošačkog servisa. Uspešni proizvodi, čak i mašine, danas zahtevaju dobar dizajn. Uspešni softveri nisu samo kodiranje, već i čitava lista specijalističkih zanimanja koja ih čine lakim za upotrebu i čak lepim. Kulturne delatnosti razvijaju takozvanu “meku moć” jedne zemlje, njenu reputaciju i percepciju u svetu. U digitalnom prostoru se izvozi i uvozi pritiskom na dugme. Tehnologija je fantastičan demokratizator šansi u modernom svetu jer se i kod nas, i u Brazilu, i u Americi ili Britaniji koriste isti softveri, platforme, principi, veštine. Kreativna ekonomija je jedna od naših najvećih šansi da uhvatimo korak sa svetom i pripremimo se za predstojeći talas automatizacije i robotizacije, koji nas već polako zapljuskuje. Britanija trenutno od kreativnih industrija zarađuje 10,5 miliona funti na sat, dok firme iz ovih oblasti takođe rastu mnogo brže i proizvode više dodate vrednosti za privredu i do nekoliko puta od sličnih u tradicionalnim privrednim oblastima. Sad nam je šansa da “hakujemo” našu državu i sistem, da bismo bili uspešniji.

Nastavak teksta možete pročitati u 54. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

Nema komentara