Berzanski indeksi na Wall Streetu stagnirali

Na Wall Streetu su u četvrtak berzanski indeksi ostali gotovo nepromenjeni jer je oštar pad cena deonica u energetskom sektoru anulirao uspon deonica kompanija koje su objavile bolje nego što se očekivalo poslovne rezultate.

Dow Jones oslabio je 0,03 posto, na 20.951 bod, dok je S&P 500 ojačao 0,06 posto, na 2.389 bodova, a Nasdaq indeks 0,05 posto, na 6.075 bodova.

Najviše su juče pale, prosečno 1,9 posto cene deonica u energetskom sektoru, što je posledica pada cena nafte za gotovo 5 posto nakon naznaka da OPEC i drugi veliki proizvođači neće poduzeti drastičnije korake kako bi se smanjio jaz između prevelike proizvodnje i nedovoljno snažne potražnje.

Podršku tržištu pružili su, pak, bolji nego što se očekivalo kvartalni poslovni rezultati niza kompanija.

Zbog toga su analitičari u anketi Reutersa povećali procene rasta zarada kompanija iz sastava S&P 500 indeksa u prvom tromesečju na 14,8 posto na godišnjem nivou, dok su pre početka sezone objava rezultata očekivali rast od 10,1 posto.

Ostane li tako do kraja sezone objave kvartalnih izveštaja, biće to najveći skok zarada američkih kompanija od 2011. godine.

Ulagače je ponešto ohrabrilo i ‘zeleno svetlo’ zastupničkog doma američkog Kongresa novom predlogu zdravstvene reforme republikanaca, kojim se planira zameniti Obamacare.

Prethodni pokušaji zamene tog zakona, koji je već godinama republikancima trn u oku, nisu uspeli, pa sada mediji pišu kako se radi o velikoj pobedi predsjednika Donalda Trampa. 

Ali još sledi velika bitka oko tog zakonskog predloga u Senatu.

„Ne znam da li se na tržištu novi zakon o zdravstvu smatra velikim uspehom. Mislim da ulagači znatno više očekuju od plana o smanjenju poreza. Ako vlada ne uspe progurati zakon o zdravstvu, to će biti vrlo loše za najavljenu poresku reformu“, kaže Rick Meckler, predsednik u kompaniji LibertyView Capital Management.

Odkada je Tramp izabran za predsednika, S&P 500 indeks porastao je snažnih 11,7 posto, zahvaljujući Trampovim obećanjima o smanjenju poreza, povećanju državne potrošnje i ublažavanju regulacija u pojedinim sektorima.

Međutim, u poslednje vreme entuzijazam je splasnuo jer ulagači nisu sigurni da će Tramp uspeti realizovati svoja obećanja.

U fokusu ulagača će biti izveštaji o zapošljavanju u SAD-u, koji obično znatno utiču na tržište jer najviše utiču i na odluke američke središnje banke o monetarnoj politici.

Nakon dvodnevne sednice, u sredu su čelnici Feda poručili da je tržište rada snažno i da su temelji koji podržavaju rast potrošnje i dalje solidni.

Iz tih poruka ulagači su zaključili da Fed ostaje pri svojem planu da do kraja godine još u dva navrata poveća ključne kamatne stope. Tako se na tržištu novca procenjuje da postoji više od 60 posto izgleda da će Fed povećati te kamate.

Budu li podaci o zapošljavanju dobri, porašće očekivanja o povećanju kamata. Budu li loši, ta će očekivanja splasnuti, kažu analitičari.

A na evropskim berzama cene deonica su porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 0,19 posto, na 7.248 bodova, dok je frankfurtski DAX porastao 0,96 posto, na 12.647 bodova, a pariški CAC 1,35 posto, na 5.372 boda.