Emanuel Makron je novi predsednik Francuske

U drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj pobedio je centristički kandidat Emanuel Makron pokazuju prve projekcije i izlazne ankete. 

Prema anketi Ipsosa, Makron je osvojio 65,1 odsto glasova a kandidatkinja Nacionalnog Fronta Marin le Pen 34,9 odsto. 

„Okrenuta je nova stranica u istoriji Francuske“, poručio je novi predsednik. 

Nedugo nakon zatvaranja birališa oglasio se francuski premijer Bernar Kaznev koji je rekao da su Francuzi izabrali Makrona za predsednika. 

Kako je rekao, francuski narod je izabrao da zadrži svoje mesto u srcu Evrope.

Marin Le Pen je pozvala Makrona i čestitala mu pobedu.

„Poželela sam mu uspeh pred ogromnim izazovima koji ga čekaju“, rekla je Le Penova.

Iz ugla Makronovog izbornog tima, telefonski razgovor Makrona i Le Penove bio je „kratak i srdačan“.

Pravo glasa imalo je ukupno 46,97 miliona Francuza upisanih u biračke spiskove, uključujući 1,3 miliona izvan Francuske. Glasalo se na 66.646 biračkih mesta.

Procenat Francuza koji nisu glasali u drugom krugu najveći je za poslednjih skoro 50 godina i iznosi više od 25 odsto, prenosi AFP pozivajući se na izborne ankete. 

Izbore je obezbeđivalo 50.000 policajaca i žandarma kao i 7.000 vojnika.

Biografija Emanuela Makrona

Emanuel Makron, osnivač i lider nezavisnog pokreta „U marš!“, bivši je bankar koji se nikada dosad nije kandidovao na izborima, a bio je ekonomski savetnik sadašnjeg predsednika Fransoa Olandu i potom ministar ekonomije.

Ovaj ambiciozni 39-godišnji novajlija u političkim vodama, koji važi za zagovornika poslovanja i deregulative, uzdrmao je, međutim, francusku politiku umećem iskusnog političara, navodi Bi-Bi-Si.

Potiče iz severnog grada Amjena, iz lekarske porodice, a školovao se u Parizu gde je studirao filozofiju, nakon čega je postdiplomske studije završio na prestižnom Institutu političkih nauka i u elitnoj Nacionalnoj školi administracije.

Godine 2008. pridružuje se kući „Rotssilf & Si“, gde četiri godine radi kao investicioni bankar, a prvi put je „ukus vlasti“ osetio pod Olandom kome je postao ekonomski savetnik, da bi 2014. preuzeo i dužnost ministra ekonomije.

Kao ministar je ukinuo propise koji su dotad važili u nekim industrijskim sektorima i dozvolio da prodavnice duže rade nedeljom.

Radio je za socijalističku vladu, ali su mu se pojedini u levom krilu partije suprostavili, pa je posle dve godine provedene na funkciji ministra podneo ostavku i osnovao sopstveni, nezavisni pokret.

Strastveno se zalaže za evropske integracije i tržište EU smatra ključnim za Francusku kako bi, kaže, preporodila svoju iscrpljenu ekonomiju.

Za veći deo francuske poslovne zajednice postao je „dašak svežeg vazduha“, s listom političkih predloga u korist poslovanja usmerenih na podsticanje privrednog rasta.

Makron ima plan o javnim investicijama vredan 50 milijardi evra koji bi obuhvatio obuku za posao, prelazak sa uglja kao energetskog izvora na obnovljive izvore energije i modernizaciju infrastrukture.