Kako je BND davala tajne informacije odabranim novinarima

Dnevnik Tagesšpigel prenosi da je nemačka tajna služba BND „tajno sejala kritike Rusije po medijima“ – odnosno da su odabrani novinari imali kontakte sa ljudima iz BND koji su ih snabdevali tajnim informacijama, prenosi Dojče vele (DW).

Krajem juna ove godine, na dužnost je stupio novi šef nemačke tajne službe za inostranstvo BND Bruno Kal. Njegov zadatak je bio da konsoliduje Službu nakon mnogih nezgodnih pitanja na koja je morala da odgovara – ili izbegla da dâ odgovore – nakon otkrića Edvarda Snoudena. 

Jedno od glavnih pitanja glasilo je: kako su pojedini novinari dolazili do informacija koje su predstavljale državnu tajnu.

Tako su novine još 2014. godine objavile informacije koje su spadale u internu, „zaključanu“ dokumentaciju BND, na primer, o navodnom učešću proruskih separatista u obaranju putničkog aviona iznad Ukrajine. U medijima su se pojavile i informacije o tehničkoj opremljenosti BND kao i o saznanjima te Službe o špijunaži koju SAD sprovode u Nemačkoj. Vlada se žalila da novinari postupaju neodgovorno, a BND je morao da odgovara na mnoga nezgodna pitanja. Nakon što se ispostavilo i da je BND ilegalno snabdevao određenim informacijama svoje kolege iz američke tajne službe NSA, stari šef BND Gerhard Šindler penzionisan po kratkom postupku.

Pozadinski razgovori

Njegov naslednik na funkciji Bruno Kal je u jednom govoru sredinom novembra obznanio neke informacije i pre svega procene o ruskoj opasnosti. On je u fondaciji Hans Zajdel u Minhenu rekao da Rusija predstavlja potencijalnu opasnost, te da se može poći od toga da se ta zemlja kibernetičkim sredstvima umešala u predizbornu predsedničku kampanju u SAD, te da Rusija obnavlja svoju armiju sa ciljem da 70 odsto oružja bude modernizovano do 2020. godine. Mediji su taj govor dočekali uglavnom kao čin neuobičajene otvorenosti, pošto se BND obično ne obraća na taj način javnosti. A sada se ispostavilo da su te informacije već bile dostupne pojedinim medijima koji su već u mesecima pre toga pisali o opasnostima koje prete od „prefriganog“ Kremlja tj. ruskog predsednika Vladimira Putina.

Na koji način su novinari dolazili do tajnih informacija (koje i danas još uvek predstavljaju samo „pretpostavke sa velikim stepenom  verovatnoće“)?

„Putem pozadinskih razgovora sa odabranim predstavnicima medija,“ kako je to sada BND potvrdio listu Tagesšpigel. 

Više informacija nije moglo da se dobije: 

„O sadržajima i detaljima tih razgovora, u kojima su i predstavnici dotičnih medija polagali na tajnost, ne dajemo informacije“, poručio je BND pomenutom listu.

Delimična transparentnost?

Tagesšpigel piše i da tajni razgovori sa novinarima ne spadaju samo i informativnu praksu tajnih službi, već i vlade i federalnih organa vlasti. Odabrani predstavnici štampe se obavezuju da će informacije i procene koje su dobili zadržati za sebe. No, te informacije se kasnije često ulivaju u novinarsko izveštavanje, najčešće bez navođenja državnih izvora. Nemačka vlada smatra da je taj način rada sa javnošću nezaobilazan. A detalje o tome, posebno o pozadinskim razgovorima sa novinarima, ni vlada ne želi da otkrije.

Tagesšpigel je i ranije pisao o „pozadinskim razgovorima“ kancelarke Angele Merkel sa odabranim novinarima. Na tim susretima „vlada strogo poverljiva atmosfera“. 

Novinari se pozivaju telefonski, izveštavanje o sastancima je zabranjeno jer oni služe „samo sakupljanju znanja“. Novinari posle toga pokušavaju da plasiraju određene informacije u javnost pozivajući se na „krugove bliske vladi“ ili „rukovodstva stranaka“.

Berlinski dnevnik je od kancelarskog ureda zatražio informacije o takvim sastancima održanim 2016. godine, tražeći da se navedu mesto, vreme i teme sastanka, a posebno koji novinari su bili njihovi učesnici. Te informacije su posebno tražene u vezi sa sastancima na kojima se razgovaralo o ophođenju medija sa desničarskom strankom AfD i izbegličkom krizom. Kancelarski ured je to odbio, na šta je novinar Jost Miler-Nojhof podneo tužbu sudu. Prema pisanju Tagesšpigela, sud je obavezao učesnike na delimičnu transparentnost kada je reč o tajnim sastancima, a odluka suda još nije pravosnažna.