Cveta trgovina mejlovima: 800.000 mejlova za 20.000 dinara

Sa rastom internet marketinga, trgovina privatnim imejl adresama građana i firmi uzima maha i u Srbiji, piše Politika.

Na posebnom udaru su oni koji su se prijavljivali na sajtove za grupne kupovine, upozorava list.

Kako navodi list, na prodaji su čitave baze adresa, razdvojenih na „muške“ i „ženske“, a čak i paketi od nekoliko hiljada mejlova preduzeća registrovanih u Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj….

Politika navodi da je „jednostravnom pretragom ponuda na internetu“ otkrila da se paket od 800.000 mejlova može kupiti za 20.000 dinara.

Prodavac ga, objašnjava list, šalje na CD-u poštom, a kupac plaća pouzećem. Ključno je u ovakvim ponudama da se klijentima „gratis“ nudi i softver, koji omogućava masovno slanje poruka i reklama na tako veliki broj adresa.

Politika navodi da nije poznato ko se na srpskom tržištu bavi tim poslom, na koji način se takvi podaci prikupljaju, a još manje da li su adrese stvarne.

Navodi i da je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić pozvan da pokrene istragu zbog ugrožavanja privatnosti gradjana, ali da su iz kancelarije poverenika za Politiku rekli da se takvi poslovi ne mogu unapred smatrati nelegalnim.

Bar ne u slučaju kada se nude mejlovi firmi i nepersonalizovane adrese gradjana registrovanih, na primer, na „Guglu“ ili „Jahuu“, dodaje list.

„Tu je važna sadržina imejl adrese. Ako je neko registrovan kao zlatko@yahoo.com, ovo može ali i ne mora da predstavlja podatak o ličnosti. Međutim, ako neko trguje mojom adresom registrovanom na poslovnom domenu, to je već drugi slučaj jer se cilja na konkretnu osobu“, rekao je pomoćnik poverenika za informacije od javnog značaja Zlatko Petrović.

On je dodao da je pravo pitanje odakle neko dobija takve podatke.

To se, objašnjava Politika može utvrditi jedino podnošenjem takozvanog zahteva za obaveštenje – svako ima pravo da od onoga ko mu šalje poštu na imejl zatraži odgovor na koji način je došao do njegove adrese, kao i da insistira da bude izbrisan sa liste.

Ukoliko bude odbijen može da uloži žalbu povereniku koji će reagovati, izvršiti nadzor i naložiti da se ispuni konkretan zahtev, dodaje list.

„Da se ne zavaravamo, podaci o ličnosti su roba. Mnoge od baza kojima se trguje, sadrže i mejlove firmi, koje nisu podaci o ličnosti, već su javno dostupne na internetu i upotrebnom specijalizovanih softvera prikupljaju se i grupišu. Tako objedinjenim bazama se očigledno trguje, ali to nije u našoj nadležnosti“, objašnjava Petrović.

Ističe da građani svoje podatke o ličnosti najčešće daju uz saglasnost, a često se sitnim slovima navodi i da oni mogu biti ustupljeni poslovniom partneru te firme.