Jan Koum, siromašni imigrant iz Ukrajine, uspeo je da sa 37 godina postane milijarder, prodavši zajedno sa svojim partnerom aplikaciju za mobilne telefone WhatsApp kompaniji Facebook za 19 milijardi dolara. Koum danas ima 45% udela u kompaniji, a Business Insider nagađa da „teži” oko 6,8 milijardi dolara
Iz seoske kuće bez struje u Fastivu, nadomak Kijeva, Jan Koum i njegova majka imigrirali su za Ameriku kad mu je bilo 16 godina. Bežeći od, kako je sam Koum u jednom intervjuu opisao, nemaštine i talasa antisemitizma koji je zahvatio Ukrajinu posle kraha sovjetske ere, prve godine izbeglištva provode na socijalnoj pomoći i bonovima za hranu. Koum je radio kao čistač i perač sudova, a majka je čuvala decu. Oca je izgubio pre imigracije, kad je imao 15 godina, a dve godine nakon dolaska u Ameriku ostaje i bez majke. Ipak, uspeva da se snađe i odredi sebi životni put jer je neko vreme učio o kompjuterskom povezivanju i mrežama iz priručnika koje je nabavljao u knjižarama.
Rađanje ideje
Koum upisuje 2001. Univerzitet u San Hozeu, a paralelno radi za firmu Ernst&Young na bezbednosti sistema. Posao ga je odveo i do provere sistema za oglašavanje kompanije Yahoo, gde se upoznao sa Brajanom Ektonom, suosnivačem kompanije WhatsApp, što će obojici biti životna prekretnica. Ubrzo i Koum, napustivši fakultet, počinje da radi za Yahoo. Dvojac veoma brzo, već 2007, odlučuje da napusti posao i krene na neobavezno putovanje po Južnoj Americi. Kako im je zaliha novca nestajala, počeli su da razmišljaju o novom početku.
Kad je Koum 2009. kupio novi iPhone, došao je na ideju o kreiranju aplikacije za mobilne telefone koja bi omogućila besplatnu internet-komunikaciju širom sveta. Bili su potrebni meseci da bi se došlo do rešenja i tokom leta 2009. u rad je puštena aplikacija za mobilne telefone pod nazivom WhatsApp. Vrlo brzo je imala 250.000 korisnika, a tri godine kasnije približili su se broju od 200 miliona aktivnih korisnika.
Danas WhatsApp koristi više od pola milijarde ljudi širom sveta, što je, kako ocenjuju analitičari na sajtu Sequoia Capital, najveći rast korisničke baze koju je do danas ostvarila neka kompanija.
Nastavak teksta možete pročitati u trinaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
