Doneta odluka o visini akciza na gorivo
Vlada Srbije produžila je smanjenje akciza na naftne derivate za još sedam dana, do 16. avgusta, objavio je danas RTS, a prenosi Beta.Postojeće smanjenje akciza važi do 9. avgusta kao mera ublažavanja po...
Vlada Srbije objavila je predloženi tekst Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) Republike Srbije. Taj dokument definiše ciljeve energetske i klimatske politike do 2030. godine, ali i odlaže postizanje ugljenične neutralnosti.
Opsežnim dokumentom, kako se dodaje, predloženo je da Srbija umesto najkasnije 2050. godine, što je bio dosadašnji cilj, svoju ugljeničnu neutralnost možda ostvari tek tokom poslednjeg kvartala ovog veka, „što je po nedostatku ambicija klimatske i energetske politike čini jedinstvenom u Evropi“, piše u saopštenju Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradske otvorene škole (BOŠ).
„INEKP-om se postavljaju ciljevi energetske i klimatske politike Srbije, pruža se okvir za proces energetske tranzicije sa fosilnih goriva, uglja, nafte i gasa, na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije radi ostvarenja takozvane klimatske, odnosno ugljenične neutralnosti najkasnije do 2050. godine“, objašnjava se u saopštenju.
Rok za podnošenje primedbi je je 28. jul 2023. godine, a RERI i BOŠ pokrenuli su internet portal „Uključi se!“ koji je dostupan NA SLEDEĆEM LINKU i na kome organizacije civilnog društva mogu da ostave primedbe na tekst tog dokumenta.
„Objavljenim nacrtom INEKP-a smo u najmanju ruku iznenađeni, jer uprkos svrsi zbog koje se usvaja predloženi plan uopšte ne predviđa dekarbonizaciju Srbije do roka koji smo kao država i društvo već više puta zacrtali još od pristupanja Pariskom sporazumu pa do potpisivanja Sofijske deklaracije“, rekao je Mirko Popović iz RERI-ja.
Prema njegivim rečima, takav plan, zapravo je zaokret od proklamovanih ciljeva dekarbonizacije.
„Umesto da odredi ključne pravce razvoja zapravo preti našoj privredi, zdravlju i klimi produženim zaostajanjem energetike u neodrživoj upotrebi lignita“, ,
Prema Popovićevom mišljenju, organzacije civilnog društva hitno uključe u proces izrade INEKP-a dostavljanjem svojih predloga i primedbi kako Srbija ne bi bila označena kao jedna od retkih država u Evropi koja se izuzela iz zajedničkih napora da obuzdamo klimatske promene i obezbedimo održiv razvoj.
Kako se podseća, 2050. godina je poslednji rok za ukidanje emisija ugljenika, a u vezi sa obuzdavanjem opasnih klimatskih promena. INEKP je planski dokument prepoznatljiv u svim zemljama Evrope, kako u članicama Evropske unije, tako i u zemljama kandidatima za članstvo.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
