Spoljnotrgovinski deficit u prvom kvartalu se prepolovio, pao na 6,1 odsto BDP-a

Deficit u spoljnotrgovinskom bilansu je u prvom kvartalu ove godine iznosio 6,1 odsto BDP-a, dok je u prošloj godini na nivou godine bio blizu 12 odsto BDP-a, rekao je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Ranđelović prilikom predstavljanja novog broja časopisa Kvartalni monitor.

On je istakao da je robni deficit u prvom kvartalu iznosio 11,3 odsto BDP-a, a suficit u uslugama 5,2 odsto.

Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prva četiri meseca ove godine iznosio je 919 miliona evra, a prema rečima Ranđelovića, tome je doprineo značajan priliv donacija.

„Kada posmatramo psebno voz i izvoz u prvom kvartalu, izvoz beleži snažan međugodišnji rast od 15,7 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine, dok uvoz stagnira“, rekao je Ranđelović.

Kao je istakao, rast ukupnog izvoza od 15,7 odsto je posledica povećanja izvoza usluga jer je u sektoru usluga Srbija u prvom kvartalu ostvarila suficit.

Naglasio je da je nastavljen relatvno visok priliv stranih direktnih investicija u prva četiri meseca ove godine, i da su one iznosile 784 miliona evra odnosno 5,2 odsto BDP-a.

„Kada su u pitanju devizne rezerve, u prvom kvartalu 2023. godine, devizne rezerve Narodne banke SRbije su povećane za dve milijarde evra, a u aprilu dodatno za još 700 miliona evra tako da je kumulativni rast 2,7 milijardi evra“, kazao je profesor.

Od tog broja, kako je istakao, oko 46 odsto čini novac u inostranstvu, oko 42 odsto su hartije od vrednosti i oko 10 zlato.

Na pitanje kako komentariše odluku Međuranodnog monetarnog fonda o uspešnom završetku prvog razmatranja rezulatata ekonomskog programa za Srbiju, rekao je:

Javni prihodi realno pali

Posmatrajući prvi kvartal ove godine, javni prihodi su relano opali. Realni pad je 2,7 odsto ali je na takvo kretanje u značajnoj meri uticao veliki priliv donacija, ocenio je profesor Ranđelović.

„Imali smo priliv donacija usled budžetske podrške Evropske unije, nekih 150 do 160 miliona evra u februaru, što je onda ukupan međugodišnji pad javnih prihoda delimično usporilo“, rekao je on.

Javni rashodi, prema njegovim rečima, relano padaju za čak 10 odsto, što je posledica dve grupe faktora.
Prvi je visoka inflacija a drugi veći izdaci za sektor energetike u 2022. godini.

„Sve kategorije javnih rashoda su duboko negativne, odnosno realno opadaju, sem penzija koje rastu usled povećanja u dva koraka koja su se dogodila krajem prošle i početkom ove godine“, podsetio je Ranđelović.

Naglasio je da je javni dug u prvom kvartalu porastao za 1,9 milijardi evra u odnosu na kraj prethodnog kvartala, a kumulativno u prethodnih godinu dana 4,6 milijardi evra.

„Rast javnog duga veći je od deficita jer se država unapred zaduživala radi obezbeđenja likvidnosti koja je potrebna za servisiranje obaveza koje nastupaju“, kazao je Ranđelović.