Mora i vlasnik da se utegne

Javnosti nisu predstavljena uverljiva obrazloženja za transformacije koje predviđa sada već povučeni predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu države. Iako su javna preduzeća jedno od najvećih potencijalnih „žarišta korupcije“, nije dovoljno da se samo ona (preduzeća) restrukturišu – neophodno je da se reformiše i njihov vlasnik (država), neke su od poruka sa foruma

Na forumu koji su organizovali Business Info Group i Transparentnost Srbija poručeno je da principi dobrog korporativnog upravljanja kažu da država treba da za svako preduzeće koje je na njenoj listi ponudi razlog zašto je u njenom vlasništvu a da, ako ti razlozi izostanu, preduzeće privatizuje.

Više od 20 javnih preduzeća u narednom periodu promeniće pravnu formu u akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, pisalo je u Zakonu o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, a koji je Vlada nakon mesec dana povukla iz skupštinske procedure.

Zakonom se, pisalo je u njegovom predlogu, „uređuje način sprovođenja politike državnog vlasništva i upravljanje u privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije (društvo kapitala)“.

Društvo kapitala je privredno društvo sa pravnom formom akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću, u kojem Republika Srbija ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojem Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu, definisano je u predloženom zakonu.

EPS KAO PUTOKAZ

Reakcija javnosti možda je bila presudna za povlačenje zakona, iako se više od 20 godina govori o uvođenju reda u javna preduzeća.

Zakonodavac je tvrdio da je cilj predložene promene pravne forme da preduzeća ostvare bolje poslovne rezultate i da efikasnije i transparentnije rade. Međutim, šire javne rasprave nije bilo.

Specijalni savetnik Fiskalnog saveta Slobodan Minić izjavio je na forumu da je taj nezavisni državni organ godinama pričao o konkretnim problemima javnih preduzeća, među kojima su način upravljanja i nestručni kadrovi koji vode ta preduzeća.

„Svake godine imamo curenje sredstava poreskih obveznika za neko javno preduzeće, da ne govorimo o poslednje dve godine gde su EPS (Elektroprivreda Srbije) i Srbijagas odneli tri milijarde evra, to je neverovatno veliki novac“, rekao je Minić.

Govoreći o povučenom predlogu zakona, on je ocenio da je veliki problem nastao kod komunikacije same reforme i željenih ciljeva te inicijative.

„Mi smo u nekim neformalnim razgovorima mogli da čujemo da ovo možda nije loša stvar, ali mi to ne znamo zvanično. Javnost isto ne zna. Ovo je toliko važno i teško pitanje za rešavanje bez podrške javnosti“, smatra Minić.

EPS je u decembru prošle godine promenio pravnu formu iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo i tada je donet i novi statut najveće kompanije u državi.

Ministarka energetike Dubravka Đedović početkom juna predstavila je u Vladi Srbije nove članove Nadzornog odbora EPS-a, među kojima se nalazi i više stranih državljana, uglavnom eksperata iz Norveške. Đedović je dodala i da očekuje da će uskoro biti i raspisan konkurs za novog direktora tog preduzeća.

Minić je naveo da je predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije na neki način motivisan problemima u EPS-u koji su kulminirali pre godinu i po i malo više, „taj kolaps proizvodnje koji se desio i niz drugih problema, uključujući i potrebu da posle dugo vremena država direktno dotira EPS budžetskim sredstvima“.

„Kako smo mi to razumeli, mada nije javno potpuno jasno, jeste da bi EPS na neki način trebalo da bude uzor i putokaz šta će se desiti sa ostalim preduzećima. Ovo što smo videli za EPS, za nadzorni odbor i način na koji bi trebalo da se izabere novi direktor, to otprilike vidimo u ovom zakonu koji je povučen, ta procedura bi trebalo da se prenese i na druga preduzeća“, rekao je on.

REFORMISANJE VLASNIKA

Katarina Đulić, redovna profesorka ekonomije na FEFA fakultetu, ocenila je da u idealnom svetu „javno preduzeće je u svojoj suštini preduzeće“, što znači da podleže svim ekonomskim zakonima kao „bilo koje privatno preduzeće“.

„U tom smislu, u idealnom svetu bi bilo da se na ta preduzeća primenjuje zakon o privrednim društvima kao i na sva druga preduzeća i to je ono što preporučuje najbolja praksa korporativnog upravljanja“, rekla je ona.

Prema njenom mišljenju, zakon koji je povučen sa stanovišta upravljanja jeste dobar, i on pokušava da reši brojne probleme koji su prisutni u Zakonu o javnim preduzećima, kao i nedostatke koji su se pokazali u praksi.

„Taj zakon je pokušaj da se prepreke otklone, ali čini mi se da možda nije dobro iskomunicirano koji su benefiti, i da je zato izazvao tako snažnu reakciju u javnosti“, rekla je Đulić.

Ona je navela da je najbolja praksa vrlo jasna kada se radi o tome šta su dobri razlozi za državno vlasništvo, da postoji minimalni standard dobrog korporativnog upravljanja, OECD principi.

„Jedna od prvih stvari koje oni kažu jeste da država treba da za svako preduzeće koje je na njenoj listi da razlog zašto je ono u njenom vlasništvu. Ako taj razlog nema, da preduzeće privatizuje“, rekla je ona.

Đulić je navela da to ne znači da moraju da se privatizuju neka od velikih preduzeća koja su trenutno u fokusu i dala primer da budžet (Srbije) opterećuje gomila nekih „nebitnih” (preduzeća) – „stotine svega i svačega što je na državnim jaslama, a nema potrebe”.

Prema njenim rečima, novi (povučeni) zakon se dosta fokusira na nadzorne odbore i pokušava da ih učini kvalitetnijim, da ojača upravljanje, i da državi da pravo mesto – „da je gurne u ulogu koja je adekvatna“.

Prema njenom mišljenju, preduzeća su manji problem od vlasnika. Ona je rekla da osim restrukturiranja preduzeća i vlasnik mora nekako da se reformiše.

„Ako se vlasnik stavi tamo gde treba, preduzeće će uglavnom dobro poslovati. Ako vi kao vlasnik tražite (na primer) od svog lokalnog javnog preduzeća koje se bavi vodosnabdevanjem da pruži uslugu ispod cene koštanja, naravno da će preduzeće biti gubitaš“, rekla je ona.

KORAK UNAZAD

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija je kazao da građani nisu dobili uverljive argumente zbog čega je transformacija koja se predlagala povučenim zakonom nužna.

„Mi načelno nemamo ništa protiv da se ukine forma javnih preduzeća i da se formiraju kao a. d. ili d. o. o. Stvar je u tome da je sve ovo što nam se predstavlja, u doba kada je zakon predložen kao nešto što će nam biti od koristi, praktično (isto) moglo da se uradi u okviru (aktuelnog) Zakona o javnim preduzećima, uz neka njegova poboljšanja, a mnogo više uz njegovu doslednu primenu“, rekao je on.

Pored ponečeg što je u novom, povučenom, predlogu zakona bolje, Nenadić navodi da, kada je reč o antikorupcijskim propisima, postoji „ozbiljan korak unazad”.

„Pre svega kada je reč o statusu direktora i članova nadzornih odbora i skupštine akcionara. Spletom okolnosti, oni neće biti javni funkcioneri, neće predavati izveštaj o imovini, neće morati da traže mišljenje u slučaju sukoba interesa“, rekao je Nenadić.

Nenadić je ocenio i da su državna preduzeća „žarište korupcije“, jer se ona pojavljuje „tamo gde je interes za nju naročito veliki“.

„Kod ovih preduzeća to jeste slučaj, jer ona raspolažu ogromnim sredstvima. Ako pogledamo sva javna preduzeća u Srbiji, i druga preduzeća u javnom vlasništvu, nesumnjivo je reč o imovini koja je vredna i desetine milijardi evra“, rekao je on.

Govoreći o tome da preduzećima treba da upravljaju profesionalci, a ne politički postavljeni kadrovi, Nenadić navodi da je to trebalo da se desi pre 10 godina, jer smo pre 11 godina dobili Zakon o javnim preduzećima koji je prvi put predvideo konkurse za direktore.

„Imamo situaciju da konkursi za direktore nekih javnih preduzeća od 2012. nisu uopšte raspisani, negde su raspisani pa nikad nisu okončani, a negde su okončani pa su direktori smenjeni ili dali ostavke posle godinu dana“, rekao je on.

SINDIKATI PROTIV PRIVATIZACIJE

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), rekla je da je „zabluda“ da su sindikati protiv zakonskog uređenja funkcionisanja i upravljana javnim preduzećima. Sindikat, kako je navela, apsolutno podržava zakonsko uređenje, „ali ne bilo kakvo“.

Prema njenim rečima, jedina suštinska primedba koju je sindikat imao bila je povodom transformacije javnih preduzeća u a. d. ili d. o. o.

Savić je poručila i da razlog za tu primedbu nije bio to što oni to ne podržavaju, već to što je to „bila lampica“ za dužnu pažnju – predstavnici radnika su postavili opravdano pitanje: „Da li je to prvi korak u prelazak javnih preduzeća u privatno vlasništvo?“

„Sindikat je apsolutno protiv privatizacije javnih preduzeća, svesni smo da bi sa prelaskom u privatne ruke cena energenata, struje, gasa, znatno bila povećana i to bi uticalo na standard građana“,  rekla je ona.

Sa druge strane, sindikat jeste za direktore koji dolaze preko javnog konkursa, koji su stručni, koji znaju posao, kao i za kontrolu rada, zaključila je Savić i ocenila da ovim zakonom ne bi došlo do otpuštanja radnika – „došlo bi do otpuštanja neradnika”.

„Ogroman problem javnih preduzeća je to što se armija ljudi nalazi fiktivno na platnim spiskovima, dođe jednom mesečno ili godišnje na posao, a neretko imaju veće plate od onih koji zaista rade, jer je tako urađena sistematizacija“, zaključila je Savić.