U nekim delovima Srbije ima čak 320 puta više komaraca u odnosu na uobičajene nivoe i „našu granicu tolerancije“, ocenio je profesor u penziji sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dušan Petrić.
„Neizdrživo uznemiravanje javlja se sa preko dvadeset komaraca. Možete samo da zamislite kakvo je stanje kada ih je 6.400“, kazao je Petrić za portal Klima 101.
Prema njegovim rečima, tokom samo jedne ovogodišnje junske noći tamo je prikupljeno 6.400 rečnih komaraca Banji Junaković, kod Apatina, gde su postavljene klopke za te insekte.
„Repelenti na visokim temperaturama i visokoj vlažnosti vazduha kraće traju, zato ljudi trenutno ne mogu da se izbore sa komarcima“, naglašava Dušan Petrić.
Rešenje bi moglo da bude na manje svakidašnjem mestu.
„Najbolja odbrana je jak ventilator zato što komarci ne mogu da lete kada je struja vazduha koja duva prema njima veća od jednog metra u sekundi. Ventilatori ih sprečavaju da nas napadaju!”
„Svedoci smo toga da određene ljude manje bodu. Oni u svom znoju imaju nešto što blokira čula komaraca i onda ne mogu da ih ‘vide’, ne prepoznaju ih kao izvor ugljen-dioksida, odnosno krvi. Što se tiče krvnih grupa, sigurno je da ljudi sa različitim krvnim grupama luče različite supstance, ali tu nema nekih naučnih osnova da se sa sigurnošću kaže: ‘ova krvna grupa reaguje ovako, ona onako’.“
Kako napominje Petrić, postoji mnogo efikasniji način za suzbijanje komaraca.
Ovakav tretman se takođe odvija iz vazduha, ali moguć je u svim vremenskim uslovima i dobima dana, a i manje toksičan po živi svet.
„Najefikasnije je sniziti broj larvi upotrebom posebnog biološkog preparata, jedne bakterije, čiji je endotoksin veoma selektivan i praktično možemo reći da ubija samo komarce, dok se na primer, pri zaprašivanju odraslih jedinki hemijskim sredstvima, šteti i ostalim insektima. Zbog toga se tretmani odraslih komaraca prethodno najavljuju, kako bi pčelari zatvorili pčele u košnice.“
Praksa uništavanja larvi komaraca zastupljena je i u Vojvodini, međutim mogla bi dodatno da se unapredi.
„Ako se veliko plavljenje kod Novog Sada desi u maju i junu, onda nastaju poteškoće. Drveće olista, kupine su tu, prizemna i viša vegetacija bujaju… Tako dolazi do maskiranja svega što je na zemlji. Piloti aviona i helikoptera ne mogu da vide gde je voda, a kamoli larve, pa se prskanje odvija otprilike i nasumično.“
Ipak, treba znati da su komarci korisne životinje, odnosno da imaju svoju ulogu u živom svetu.
„Komarci su važna komponenta svakog staništa i kada se drže u optimalnoj brojnosti, ne smetaju nikome. Neki put nam njihov značaj izgleda malo surovo: recimo kada su se u Australiji premnožili zečevi i počeli da upropaštavaju vegetaciju, komarci su na njih prenosili virus i populaciju doveli u stabilni nivo“, dodaje Dušan Petrić.
„Komarci se pojavljuju već kada je vodostaj Dunava kod Novog Sada 200-250 centimetara. Kako bismo znali šta će biti poplavljeno na svakih šet centimetara promene nivoa reke, razvijamo model digitalnog blizanca“, objašnjava Petrić.
Povrh toga, nekada (a i sada) manuelni postupak prebrojavanja larvi biće zamenjen veštačkom inteligencijom. Naučnici će fotografisati dipere sa vodom, a tehnologija će biti zadužena za procenu brojnosti.
„Kada se ova dva segmenta sklope zajedno, omogućiće se da se u pravo vreme i na pravim mestima suzbijaju komarci. To neće moći da bude skoro završeno, ali za neke tri godine očekujemo da će uspešnost suzbijanja larvi da skoči na 90 odsto i onda neće više nikada biti problema poput ovogodišnjih“, ističe Petrić.
Pored toga, neće biti potrebe da se koriste sredstva za suzbijanje odraslih komaraca zato što će ih biti znatno manje i neće se širiti.
Petrić koji ima preko 35 godina iskustva u istraživanju komaraca navodi da su ovi insekti zaposeli veliki deo Podunavlja, na primer Apatin i Polojsku šumu kod Bačke Palanke, kao i Osijek i Vukovar u susednoj Hrvatskoj:
„Stanovništvo na ovim prostorima ne može da živi i da bilo šta radi na otvorenom – u pitanju je ekstremno baštovanstvo ili ekstremno ratarstvo. Ne čudi me zašto se u Vukovaru traži proglašenje elementarne nepogode“.
„Najezda komaraca dešava se maltene uvek kada vodostaj Dunava kod Novog Sada dostigne 400-500 centimetara“, priča Petrić.
Prema svedočanstvu ovog entomologa, slično se desilo 2014. i 2019. godine:
„Kada voda nadođe i njena temperatura bude 10 stepeni, jaja (komaraca) će se ispileti. U njima su formirane larve koja samo čekaju signal da je opao nivo kiseonika u njihovoj sredini – a do toga dolazi pri plavljenju zato što u vodi ima manje kiseonika nego u vazduhu“.
Svakako, nije samo okolina Dunava poprište komaraca, oni se u ogromnom broju javljaju i oko drugih reka sa relativno većim plavnim površinama sa jednom bitnom razlikom: izvorišta nisu svugde jednako raspoređena i produktivna.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Beogradska autobuska stanica (BAS) koja je decenijama u centru Beograda, radiće od nedelje, 29. septembra, u Novom Beogradu, u Bloku 42, gde je nekada bila "Buvlja pijaca", ali izgradnja stanične zgrade od 2...
Osiguravajuća kuća Generali Srbija predstavila je danas inovativno digitalno rešenje za zdravstveno osiguranje čiji je cilj da unapredi korisničko iskustvo i poboljša upravljanje odštetnim zahtevima. U pitan...
Bajina Bašta, Majdanpek, Novi Sad, Beograd, Osečina i Sokobanja dobitnici su nagrada u okviru konkursa "Ekoopština" u okviru kojeg se nagrađuju po jedan grad i jedna opštinu u Srbiji, kao primeri dobre praks...
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je početkom septembra građevinsku dozvolu za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu i u narednih desetak dana počeće izgra...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
