Gde je najveći minimalac na svetu?
Veliki broj zemalja širom sveta ima zakonom propisan minimalac, ali gde je najveći minimalac na svetu i kako Srbija stoji na toj listi? Ako čujete frazu najveći minimalac na svetu, prvo što vam padne na ...
Probajte beogradski med, iznenadiće vas koliko je dobar
Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara Srbije
Beogradsko udruženje pčelara već neko vreme promoviše urbano pčelarenje u glavnom gradu Srbije. Analize koje sprovode ukazuju da je ovaj med višecvetni (polifloran) i izuzetne čistoće, zbog čega je na sajmovima počeo redovno da osvaja zlatne medalje.
„Ja bih beogradski med ocenio kao izuzetno kvalitetan i dobar. Što se tiče čistoće, to mi niko nije sporio iz Beograda, sporili su neki ljudi iz ruralnih krajeva. Ali, recimo, profesorka Nada Opsenica sa Hemijskog fakulteta je radila analize – i ona tvrdi da je med besprekorno čist“, kaže za Novu ekonomiju, predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić.
On kaže da svake godine uzorak beogradskog meda nose u Centar za ispitivanje namirnica, gde plaćaju kompletnu hemijsku i polensku analizu „na pet stranica“.
„Polenska analiza je više nego interesantna. Beogradski med je ove godine na novosadskom sajmu osvajao zlatnu medalju kao lider u svojoj kategoriji“, dodaje Rajić.
Ovaj beogradski pčelar dodaje i da je prošle godine slao svoj med na jedan regionalni sajam, gde je takođe dobio izuzetnu ocenu, zlatnu medalju i priznanje „Lider u svojoj kategoriji“.
„U Beogradu nemate sortni med, bagerem, lipu ili suncokret, ovde je med polifloran, od raznovrsnog bilja, ukusan je kao karamela. U toku godine različite su vrste meda u zavisnosti od dela grada. Recimo, Banovo Brdo, Zvezdarska šuma, tu preovladavaju lipe i lipov polen i nektar, ali to ipak nije čist lipov med“, objašnjava sagovornik našeg portala.
Pored Dunava i Save je, na primer, drugačija polenska struktura i tamo je prošle godine u tom delu Beograda dobijen je i takozvani „medljikovac“, posebno cenjena vrsta meda.
„Znate da imaju dve vrste meda, svi ovi cvetni medovi su od nektara biljke, a medljikovac je od smole koju luči biljka kada se brani od vaši, to je tip šumskog meda. Ako se normalno steknu uslovi, mi takav med možemo da izdvojimo i da ga neko okarakteriše kao šumski med“, dodaje predsednik Beogradskog udruženja pčelara.
„Mi pokušavamo da pronađemo nekoga ko bi nas podržao finansijski, da se urade kompletne analize i ostalih pčelinjih proizvoda, ne samo meda, dakle i polena, propolisa, voska“, kaže Rajić.
Za to su potrebna sredstva, a udruženje u kome je članarina 1.700 dinara, ne može da uradi jedan tako ozbiljan projekat.
„Nadamo se da ćemo naći partnera koji će to da podrži“, dodaje sagovornik Nove ekonomije.
KOLIKO DUGO ŽIVE GRADSKE PČELE?
Rajić dodaje da neki stručnjaci smatraju da insketi koji sakupljaju med u gradovima žive kraće.
„Navodno, taj posao prečišćavanja nektara njih toliko iznuruje, da one žive kraće, od tri do pet dana. Ako je to tačno, kako su onda pčelinja društva u gradu tako dobro razvijena? Mi nijedno pčelinje društvo u gradu nismo morali da prihranjujemo ni sa gramom sirupa, dok u ruralnim područjima pčelari u rano proleće moraju da hrane svoja pčelinja društva, kao i onda kada se završi bagremova paša“, kaže Rajić.
On dodaje da je Beogradsko udruženje pčelara na različitim mestima po Beogradu, postavilo po dve, do tri košnice i one se nalaze na zgradama kao što su Tržni centar Ušće, Hotel Hajat, Navigator, Sirijus, Tržni centar Ada mol, u parkiću kod zgrade bivšeg CK (Centralni komitet).
Znači, nije nam cilj da pravimo pčelinjak od hiljadu košnica, nego da približimo taj život pčele običnom gradskom čoveku.
Rajić dodaaje i kako se njegovo udruženje zalaže za projekat u koji će se uključiti i naučnici, u okviru kog će se uraditi i porediti život pčela u gradovima poput Beograda i onih u seoskim sredinama, poput Stare Planine.
Takođe, naglašava da je potrebno istražiti i život pčela u sredinama poput Vojvodine, gde je intenzivna poljoprivreda, a gde je ove i prošle godine takođe selio pčele na pašu uljane repice.
„Na plantaži uljane repice od 300 hektara ne možete naći ni jedan jedini cvet, ni jednu jedinu drugu travku, samo uljanu repicu, sve drugo je ‘očišćeno hemijom'“, dodaje naš sagovornik.
ZAPRAŠIVANJE KOMARACA OBAVLJATI ŠTO KASNIJE UVEČE
Sagovonik Nove ekonomije naglašava da prskanje protiv komaraca u gradskim sredinama, zbog dobrobiti pčela, treba obavljati što kasnije uveče, kada one nisu aktivne i kada to ne može da ih ugrozi.
„‘Gradska ćistoća’ godinama obaveštava pčelare koji se sa pčelinjim društvima nalaze u urbanim sredinama i najavljuje prskanje ‘za sutra’, ali to je isto kao kad bih ja vama rekao ‘za sat vremena kod vas pašće atomska bomba'“, dodaje Rajić.
Pčelinja društva ne mogu da se zatvore na ceo dan (zbog prskanja) na temperaturi od 34 stepena u hladu, a umesto toga prskanje komaraca trebalo bi da se radi noću, kada medonosna pčela i svi ostali polinatori uđu u svoje kućice.
„Onda to prskanje ima daleko manje štetan efekat na korisne insekte“, napominje Rajić.
On podseća da je njegovo udruženje pokrenulo projekat Bee Centra na Dorćolu u Beogradu kod lokacije „Silosi“, o kojem je Nova ekonomija već pisala.
„Pokrenuta je inicijativa sa ‘Gradskim zelenilom’, da se gradski parkovi ne moraju kositi, da ne budu svi kao Vimbldon (treniski tereni u Britaniji, karakteristični po veoma niskoj travi). To je podržala i slovenačka i holandska ambasada, blizu smo tog dogovora, da se pusti i da jedan deo trave u parkovima procveta, da insekti-polinatori imaju šta da jedu“, kaže sagovornik našeg Nove ekonomije.
Rajić podseća da pored medonosne pčele u Beogradu postoji i preko 250 različitih vrsta pčela, koje ne prave med, ali su živa bića koja imaju pravo na život.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
