Globalni javni dug dostigao 92.000 milijarde dolara

Globalni javni dug dostigao je rekordnih 92 biliona dolara (ili 92.000 miljardi dolara) u 2022. godini, pokazuje izveštaj Ujedinjenih nacija (UN). Javni dug Sjedinjenih Američkih Država (SAD) iznosio je skoro 31 bilion dolara (31.000 milijadi), a Kine oko 14  biliona (oko 14.000 hiljada dolara). 

Globalni javni dug porastao je petostruko od nivoa na kojem je bio 2000. godine.

Naime, globalni dug 1. januara 2000. godine je iznosio 16,6 biliona dolara.

Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je upozorio da afričke zemlje u proseku plaćaju četiri puta više za zaduživanje od Sjedinjenih Američkih Država i osam puta više od najbogatijih evropskih ekonomija.

„Ukupno 52 zemlje, skoro 40 odsto sveta u razvoju, se nalaze u ozbiljnim dugovima“, rekao je on.

Oko 3,3 milijarde ljudi živi u zemljama u kojima više novca odlazi na otplatu kamata na dugove nego na izdatke za zdravstvo ili obrazovanje, pokazuje izveštaj UN-a. 

Alarmantno je i to da su neke vlade prinuđene da više troše na servisiranje duga nego na kritične sektore poput zdravstva i obrazovanja.

Izveštaj pokazuje da najmanje 19 zemalja u razvoju izdvaja više novca za plaćanje kamata na dugove nego za obrazovanje, a 45 njih izdvaja više za kamate nego za zdravstvo.

Polovina svih zemalja u razvoju troši minimum 7,4 odsto svojih izvoznih prihoda na servisiranje spoljnog javnog duga. 

U izveštaju se ukazuje da sve veće oslanjanje na privatne kreditore, koji nude skuplji dug i kraće dospeće od zvaničnih izvora, takođe komplikuje restrukturiranje duga za zemlje u razvoju.

Trenutno privatni poverioci drže 62 odsto spoljnog javnog duga, u odnosu na 47 odsto pre jedne decenije.