Dve hiljade manifestacija godišnje se održi u Srbiji. Manji broj finansira se iz budžeta Srbije ili lokalnih samouprava, a najviše njih se samo izdržava.
Najviše prihoda donose strani turisti, naročito oni iz Zapadne Evrope, koji u proseku potroše 721 evro. Najveći problem predstavlja nelegalno izdavanje smeštaja, gde je na deset ležaja samo jedan legalan.
Samo pet velikih letnjih manifestacija u Srbiji, „Egzit“, „Bir fest“, Guča, „Nišvil“ i Roštiljijada u Leskovcu, dovedu oko dva miliona turista i ostvare prihod od oko 30 miliona evra.
Sandra Vlatković iz Turističke organizacije Srbije kaže da prema procenama organizatora i privatnih agencija koje su sprovele istraživanja ovogodišnji „Egzit“ je ostvario prihod od 13,94 miliona evra, a poseta stranih turista veća je za 30 odsto.
„Njihov broj se gotovo izjednačio sa brojem domaćih gostiju, a prednjače gosti iz Zapadne Evrope“, dodaje Vlatkovićeva.
Upravo oni najviše i troše, u proseku 721 evro. Ostali strani gosti 645, a domaći – 198 evra. Od Ulice otvorenog srca prvog januara do dočeka Nove godine 31. decembra, u Beogradu se održi 237 manifestacija.
U Turističkoj organizaciji Beograda kažu da se na svaki dinar uložen u organizaciju zaradi od četiri do osam dinara.
Takozvane male manifestacije, kakav je na primer Skup šahovskih problematičara, donose dobru zaradu, jer ti gosti troše više od običnih turista.
„Veliki novac se zaradi, i ono što je takođe ili podjednako važno je i publicitet koji manifestacije imaju, bilo da se radi o malim, za uži krug zainteresovanih ljudi, ili onim velikim manifestacijama koje postaju planetarni događaj, poput, recimo Beogradskog maratona“, navodi direktor Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović.
Najviše manifestacija, čaki 160, održi se u avgustu.
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić smatra da ubuduće treba napraviti bolji raspored jer su se ove godine u jednoj nedelji održani i Nišvil i Gitarijada u Zaječaru i Guča.
„Iako svaki od tih festivala uglavnom ima posebnu ciljnu grupu, ipak dolazi do preklapanja kad gledamo interesovanja posetilaca za ove manifestacije“, navodi Ljajić.
Zarada države mogla bi biti i veća kada bi svi legalno poslovali. U agencijama koje se bave izdavanjem privatnog smeštaja tvrde, da na jedan legalno izdat krevet bude devet nelegalnih.
Prema nezvaničnim informacijama devedeset odsto izdatih apartmana natržištu su nelegalni.
U Turističkoj organizaciji Srbije kažu da se prilikom turističke promocije, pa i one koja predstavlja menifestacije, prethodno ispituje tržište, kako bi predstavljanje bilo efikasnije. O tome govori i podatak da je devizni prihod od turizma u prvoj polovini godine veći za 17 odsto.