Manjak novca problem za razvijanje IT sektora

Studije pokazuju da će EU do 2020. nedostajati oko 400.000 kadrova iz informacionih tehnologija, čak i uzimajući u obzir da će ih 250.000 godišnje diplomirati u toj oblasti. 

I zemlje regiona imaju sličan problem. Dodatni problem za oblast označenu kao stratešku na globalnom nivou, jeste manjak novca koji države izdvajaju za razvoj IT sektora.

U Srbiji se izdvaja oko 60 evra po glavi stanovnika, u BIH najmanje – ispod 30 evra po glavi stanovnika, ali se uglavnom svi projekti zasnivaju na inicijativi pojedinaca, u Hrvatskoj 200 evra, u EU čak 800 evra. Sa godišnjim povećanjem ulaganja od 30 odsto, Srbiji bi bilo potrebno 15 godina da dostigne evropski prosek.

U nastojanju da omogući brži razvoj te oblasti i izvoz koji je premašio izvoz Železare i Fijata, Vlada Srbije najavila je formiranje ministarskog tima koji će se baviti isključivo IT sektorom. 

Željko Tomić, direktor IT kompanije Osa računarski inženjering, kaže da je to dobar pomak, ali i ukazuje na brojne probleme koje bi novoformirani tim trebalo da reši da bi obezbedio planirani rast IT sektora u Srbiji.

„Ljudi iz branše očekuju da država postane najveći potrošač njihovh proizvoda i usluga, kroz uvođenje e-uprave. Prema oceni direktora jedne od najuspešnijih srpskih IT firmi, ako Srbija zadrži rast od 30 odsto u IT sektoru, onda bi ona, uz sistemske mere vlade, 2020. godine mogla da dostigne 1,5 milijardu evra od izvoza“, objašnjava on.

On kaže da je problematična trenutna struktura izvoza jer njegov manji deo čini izvoz srpskog softvera, a mnogo veći, angažovanje za strane firme. 

Strane direktne investicije u oblasti informacionih tehnologija mač sa dve oštrice.

„Naravno da su strane investicije dobrodošle, ali treba ih usmerti tamo gde imaju poziitvne efekte. Većina tih investicija ne zahteva izgradnju infrastrukture, samo angažovanje kvalitetnih stručnjaka kojih mi nemamo. Dakle strane kompanije, uzimaju stručnjake da sprovode njihove idejne projekte, umesto da ti stručnjaci rade ina stvaranju domaćih softvera, koji donosi veće i dugoročnije prihode#, objašnjava Tomić.

Da bi se razvio taj kreativni deo IT industrije i da bi Srbija počela da izvozi softver, a ne samo usluge, potrebna su ulaganja.