Danska vlada je snizila prognoze privrednog rasta za ovu i narednu godinu, pošto se najmanja skandinavska ekonomija bori sa nepovoljnim međunarodnim kretanjima.
Situacija je dodatno pogoršana nakon britanske odluke da napusti Evropsku uniju.
Prognoza rasta bruto domaćeg proizvoda Danske za 2016. godinu revidirana je naniže na 0,9 odsto sa 1,1 odsto predviđenih u maju, prema vladinim dokumentima u koje je imala uvid agencija „Blumberg“.
Srezana je i procena rasta BDP-a za 2017. godinu na 1,5 procenata sa 1,7 odsto predviđanih pre samo tri meseca. Revidirane procene bi trebalo zvanično da budu objavljene u Kopenhagenu.
„Generalno, perspektive rasta međunarodne ekonomije blago su smanjene usled izgleda za nešto sporijim rastom u Evropi u 2017. godini zbog Bregzita“, navela je danaska vlada u dokumentima.
Ipak, previranja nastala neposredno posle britanskog referenduma u junu ublažena su, pri čemu rekordno niske kamatne stope podržavaju rast, dodala je vlada.
Kako bi se izborila sa usporavanjem rasta, manjinska vlada premijera Larsa Loke Rasmusena planira da smanji poreze na sve dohodovne razrede, prema postu objavljenom kasno sinoć na Rasmusenovoj Fejsbuk stranici, navodi njujorška agencija.
Danska državna televizija DR izvestila je ranije da Rasmusen planira mere koje će povećati zaposlenost za skoro 250.000 ljudi, kao i ubrizgavanje 65 milijardi kruna (9,8 milijardi dolara) u fondove za podsticanje rasta do 2025. godine.
U međuvremenu, vlada smanjuje i prognozu svog zaduživanja, predvidjajući za potrebe finansiranja za sledeću godinu samo 94 milijarde kruna (14 milijardi dolara), što je za oko 28 odsto manje nego u 2016. godini.
„Smanjenje potrebe zaduživanja može značiti da će nacionalna kancelarija za javni dug sniziti ciljanu emisiju obveznica danske vlade u 2017“, kaže Jan Storup Nilsen, viši analitičar u kompaniji Nordea Markets, dodajući da se planirani obim emisije obveznica za 2016. godinu verovatno neće menjati, prenosi „Blumberg“.