Kako mimo javnih nabavki država namerava da časti „Behtel“ sa 1,5 milijardi evra?

Usred leta, 28. jula, ministarstvo energetike je objavilo javni poziv za izbor „strateškog partnera“ koji treba da izgradi solarne elektrane snage 1 GW, na još nepoznatim lokacijama i da ih preda EPS-u u vlasništvo.

U pitanju je ogromna investicija, koja će po projekcijama vlade koštati 1,4 milijarde evra, ali je realno očekivati da će na kraju to ispasti i znatno više, možda čak i preko 2 milijarde evra.

Na prvi pogled, nije sporno da se angažuje neka renomirana kompanija za izgradnju solarnih elektrana, koje su trenutno „hit“ u energetici – da nije u pitanju brutalno izigravanje kako javnih nabavki, tako i pravila na koja je Srbija pristala kada je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i počela pregovore o članstvu u EU.

O čemu se zapravo radi?

Posebnim Zakonom o korišćenju obnovljivih izbora energije, donetim još 2021. godine, predviđeno je da se za gradnju solarnih elektrana i elektrana na vetar može suspendovati Zakon o javnim nabavkama tako što će se u posebnom postupku izabrati „strateški partner“.

Iz tog nakaradno zamišljenog postupka isključeni su svi elementi zaštite ponuđača koji važe prilikom redovnih javnih nabavki, počev od toga da na odluku i izbor „strateškog partnera“ ne postoji pravo žalbe.

Ne postoji ni obaveza da se javna nabavka blagovremeno najavi, kako predviđa zakon o javnim nabavkama, da bi zainteresovani ponuđači mogli da se pripreme.

Zato i ne čudi da je javni poziv objavljen 28. jula, usred leta, kako se „Vlasi ne bi dosetili“, odnosno kako nekom nepoželjnom ne bi palo na pamet da se prijavi i eventualno pokvari unapred govoren „dil“.

U javnom pozivu propisani su izuzetno oštri uslovi: od ponuđača se traži da „strateški partner“ ima bar 5.000 zaposlenih (što je potpuno besmisleno, jer za gradnju solarnih panela nije potreban veliki broj radnika), da je u protekle tri godine imao obrt od preko 4,5 milijarde evra, da je u proteklom periodu „imao značajne radove“ na izgradnji energetskih objekata snage 25.000 MW (ali ne i u izgradnji solarnih panela!).

Tek se na kraju stidljivo navodi da je potrebno da je ponuđač izveo bar jedan ugovor slične prirode za solarne elektrane snage 300 MW.

Drugim rečima, uzima se da je ponuđač kvalifikovan i ako do sada nije izgradio ni trećinu kapaciteta koje bi trebalo da gradi u Srbiji – umesto da se traži da je izgradio bar 3.000 MW u solarnim elektranama, što bi bilo primereno za „strateškog partnera“.

Pojam „strateškog partnera“ u naše zakonodavstvo je uveden pre nekoliko godina, Zakonom o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Taj zakon je iskorišćen da se američkoj kompaniji Behtel, koja ima posebne veze u vrhu američke administracije, dodeli izgradnja autoputa Pojate-Preljina dužine 110km.

Ugovorena vrednost tog posla je bila 800 miliona evra, ali je došlo do velikog prekoračenja troškova, pa će račun izvesno biti znatno veći od milijardu evra.

Taj zakon je stavljen van snage na julskoj sednici Skupštine. Zanimljivo je šta je Vlada Srbije napisala u obrazloženju poslanicima:

Imajući u vidu da je Evropska komisija više puta, kako pisanim putem, tako i na neposrednim kontaktima skretala pažnju Republici Srbiji da odredbe Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju nisu u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije, posebno u delu koji se odnosi na javne nabavke i izbor tzv. Strateškog partnera, doneta je odluka na nivou Vlade da se ovaj zakon stavi van snage… Ono što je posebno bitno napomenuti je činjenica da će stavljanjem van snage Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, biti „zatvoreno” Poglavlje 5 i Klaster 1, koji su itekako značajni kod pregovora za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji.

I sada se postavlja pitanje: koga Vlada Srbije pravi ludim kada zbog „zatvaranja Poglavlja 5 i Klastera 1“ ukida ovaj zakon da bi maltene sutradan raspisala nov javni poziv za „strateškog partnera“ u postupku koji je identičan sa onim iz ukinutog zakona?

Inače, treba reći da su oba zakona doneta na predlog resora koji je u prethodnoj vladi vodila Zorana Mihajlović. Behtel je tada odabran za „strateškog partnera“ i Zorana je postala američki miljenik u vladi Srbije.

Da li ta srećna sudbina sad čeka njenu naslednicu, jer bi Behtel ponovo trebalo da nam bude „strateški partner“?

Behtel još jedanput?

Izvesno je da se ovakav nakaradni javni poziv ne bi raspisivao ako već unapred nije poznat „strateški partner“.

Naša vlast nije preterano krila da se o „velikim projektima“ iz oblasti energetike razgovara sa Amerikancima. Nekoliko puta je pomenuto i da je na raznim sastancima oko „obnovljivih izvora energije“ bio prisutan i američki ambasador Kristofer Hil. To je čak i predsednik Vučić objavio na svom instagram profilu na linku:

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

On je i javno saopštio posle sastanka sa Behtelom, održanog 15. novembra prošle godine, da je razgovarano o „strateškom partnerstvu iz oblasti energetike“.

Treba pomenutu da se danas u Evropi gradi veliki broj solarnih elektrana, koje su postale veoma atraktivne usled drastičnog pada cene solarnih panela.

Sigurno je da bi Srbija, ukoliko bi sprovela redovan postupak javne nabavke, prošla neuporedivo bolje.

Lako je videti šta je namera vlasti. „Čašćavanjem“ Behtela trebalo bi od američke administracije isposlovati nešto dobre volje (ili bar dodatnog vremena) u nekom od pitanja gde SAD očekuju da Srbija promeni stav: sankcije Rusiji, sprovođenje Ohridskog sporazuma o Kosovu, puštanje niz vodu Milorada Dodika i njegove politike.

Teško je poverovati da se na taj način nešto može zaista dobiti. A to „zadovoljstvo“ će nas sigurno koštati bar 50% više nego da se izvođač radova bira na regularan način  ili, da navedemo i cifru, bar pola milijarde evra više.