Kakve zamerke ima Naučni savet EPS-a na energetsku tranziciju Srbije?

Naučni savet Elektroprivrede Srbije (EPS) uputio je Ministarstvu rudarstva i energetike dopis svoje mišljenje o Nacrtu dokumenta o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Srbije (INEKP)  do 2050. godine. Kako se navodi, tekuća tranzicija se sprovodi pod pritiskom domaćih i stranih faktora čiji se interesi u znatnoj meri razlikuju od interesa građana Srbije.

Ovaj dopis potpisali su predsednik Odbora i Naučnog saveta EPS-a Slobodan Vukosavić i koordinator Odbora i član Naučnog saveta EPS-a Miodrag Mesarović.

Savet EPS-a naveo je da njihove analize ukazuju da načelna izlaganja INEKP za dekarbonizaciju nisu praćena ostvarivim koracima implementacije, kao i da su rešenja koja INEKP predviđa nepotkrepljena i bez čvrste finansijske osnove.

Takođe, Savet EPS-a je u dopisu naveo i da su u INEKP implicitno uključene tehnologije čija bi primena dovela do novih, ozbiljnih i još neistraženih oblika ugrožavanja životne sredine, da bi neodgovarajuće procene i nedoslednosti u izboru zamenskih izvora dovele u pitanje sigurnost i dostupnost napajanja ali i da bi tehničke, finansijske i kadrovske posledice dovele u pitanje energetsku nezavisnost zemlje.

„Tako bi posledice primene INEKP u sadašnjoj formi ubrzale proces promene vlasništva i oduzimanja ključnih postrojenja i preduzeća iz ruku građana Srbije“, navodi se u dopisu.

Istaknuto je i da tekst predloga INEKP sadrži brojne propuste i nedostatke, da postoje brojne numeričke greške u iskazu procenjenih troškova, kao i brojne nejasne i neprecizne formulacije koje onemogućuju implementaciju plana.

Naime, sam sadržaj i nacrt INEKP kao i dokumnet Ministarstva rudarstva i energetike Srbije „Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine“ odgovaraju direktivama EU i obavezama koje proističu iz drugih međunarodnih sporazuma Srbije.

Međutim, sadržaj i opredeljenja pomenutih dokumenata nisu u skladu sa postojećom Strategijom razvoja energetike koja sadrži drugačija rešenja i koja bi trebalo da pokaže put tranzicije u Srbiji i da definiše strateška opredeljenja.

Tako da bi se, kako je navedeno, usvajanjem plana nova energetska Strategija obezvredila.

„Tako koncipiran, INEKP nije ni mogao da pruži odgovor na osnovna pitanja o optimalnim ili najboljim putevima sprovođenja tranzicije srpske energetike: kojom dinamikom smanjivati proizvodnju iz uglja, kako dekarbonizovati proizvodnju toplotne energije, koja je optimalna struktura zamenskih izvora, kako očuvati neophodni udeo baznih izvora“, navodi se u dopisu.

INEKP prema mišljenju Odobra EPS-a nije mogao ni da odgovori na pitanja kao na primer, koliki je optimalni udeo obnovljivih izvora energije i koji su prioriteti za poboljšanje eneregetske efikasnosti.

„INEKP ne može dati ulaze za novu Strategiju razvoja energetike jer prejudicira njene ciljeve i konkretne projekte, umesto da je obrnuto“, naveli su.

Istaknuto je da je prihvaćen niži optimistički cilj za ukupni udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji do 2030. godine (33,6 odsto) zbog preuzetih obaveza Srbije prema kreditorima, Evropskoj banci za obnovu i razvoj i Međunarodnom monetarnom fondu.

„Otuda INEKP predviđa nepovoljna rešenja sa izvozom električne energije, pa se u njima javlja i takozvana „rasuta energija“, odnosno višak energije koji je nemoguće iskoristiti (nego ju je nužno plasirati, makar i po negativnoj ceni), pri čemu dolazi i do štetnog potiskivanja baznih elektrana u neekonomičan režim ili obustavu rada“, naveli su iz Saveta EPS-a.

Dodaje se da je sama ideja da Srbija bude izvoznik energije sasvim neprimenjena njenim realnim mogućnostima.

U slučaju primene najjeftinijeg scenarija morali bismo mnogo da se zadužimo

U slučaju primene najjevtinijeg od šest scenarija, Srbija mora da uloži 60 milijardi evra do 2050. godine da bi se, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji, uskladila sa njenom klimatskom i energetskom politikom, naveo je Savet EPS-a u mišljenju o predlogu INEKP.

„Predviđenu sumu je teško obezbediti bez značajnog zaduživanja zemlje, što jeste u interesu međunarodnih finansijskih institucija ali nije u interesu građana Srbije“, naveli su.

Pomenuta suma, kako su naglasili, značajno premašuje troškove koji bi, uz korišćenje drugačijih energetskih tehnologija, omogućili dostizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine čak i u uslovima značajnog uvećanja potrošnje.

Ovaj scenario, u kojem bi Srbija morala da se zaduži podrazumeva implementaciju celokupnog zakonodavstva EU kako bi se dostiglo smanjenje emisija ugljen-dioksida (CO2) po glavi stanovnika.

Međutim, kako je naveo Savet, u Srbiji emisije CO2 po glavi stanovnika su manje od emisija u vodećim zemljama EU.

„Dok se u Srbiji planira i sprovodi zatvaranje termoelektrana na ugalj, vodeće zemlje EU svoje tekuće energetske probleme rešavaju otvaranjem termoelektrana na ugalj i uvozom uglja. Stoga nametanje izuzetno visokih troškova Republici Srbiji i neizbežno zaduživanje zemlje narušava opšte opredeljenje da svaka tranzicija mora biti pravedna“, naglasili su u dokumentu.

Državu Srbiju ne interesuju klimatske promene, kažu stručnjaci