„Ugradnja pametnih brojila nije besplatna, kao ni sir u mišolovci“

Ugradnja pametnih električnih brojila u Srbiji najavljena je još daleke 2010. godine, ali taj posao nije nije obavljen iako su sredstva za njih i tada bila izdvojena. Premda se najavljuje da će njihova ugradnja biti besplatna, u Udruženju za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“ tvrde da postoje načini da ona budu indirektno naplaćena korisnicima.

Pametna brojila su već ugrađena u objektima nekih potrošača, ali se ne koriste njihove mogućnosti takozvanog „daljinskog očitavanja električne energije“, za koje predstavnici nadležnih ministarstva tvrde da će račune za struju učititi transparentnijim.

„Ja to zovem ‘pametna brojila i glupi računi’. Javno bih postavio pitanje: Koji procenat od periodičnog povećanja cene struje ide za kupovinu pametnih brojila, dokle ćemo mi potrošači sve da finansiramo do država radi bez odgovornosti“, kaže za Novu ekonomiju Radomir Ćirilović iz Udruženja za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“ iz Novog Sada.

Prema njegovom mišljenju, nije istina da će ugradnja pametnih brojila biti besplatna za potrošače struje u Srbiji.

„Besplatno nema ni sira u mišolovci, neko to mora da plati, a mi to plaćamo kroz učestalo povećanje cene električne energije i loše pružene usluge u smislu napona i svega ostalog i troškova na računima za struju koji nemaju veze sa proizvodnjom i dostribucijom električne energije„, ocenjuje Ćirilović.

Ćirilović, koji je po struci inženjer, ranije je više puta govorio za naš portal o stavkama na računima za struju koje prema njegovom mišljenju, nemaju veze sa proizvodnjom i distribucijom struje.

ANALIZA RAČUNA ZA STRUJU

„Kod nas su namerno iskomplikovali račun za struju sa mnogo detalja da potrošač ne bi shvatio šta plaća, on treba da ukupan fakturisani iznos u računu da podeli sa brojem utrošenih kilovata za mesec potrošnje, pa će da vidi pošto mu je kulovat-sat (kWh), smatra Ćirilović.

Prema njegovom mišljenju, paradoksalna je činjenica da je kilovat struje u Srbiji skuplji ako se potroši manje struje.

„To je prosta matematika, ako se ukupno zaduženje podeli sa brojem potrošenih kilovata, to je daleko skuplje“, kaže naš sagovornik.

On naglašava i da 60 odsto onoga što se nalazi u računu za struju nema veze sa proizvodnjom i distribucijom električne energije, sa tim se plaćaju ostale stvari.

„Znači, samo 40 odsto strukture računa za struju ima veze sa proizvodnjom i distribucijom električne energije“, napominje Ćirilović.

On podseća da na računima za struju postoje zelena, plava i crvena zone, po kojima se obračunava utrošak struje.

„Na mom računu za prošli jun mesec ostvarena prosečna cena električne energije je 8,67 dinara po kilovat satu, za dvotarifno brojilo. Tu ulazi obračunata snaga 599 dinara, troškovi garantovanog snabdevača 146,52 dinara, naknada za povlašćene proizvođače električne energije, kao i naknada za unapređenje energetske efikasnosti. Ostalo je utrošena električna energija“, navodi Ćirilović.

On kaže da je ukupna suma računu koju treba platiti 5.274,30 dinara, kao i da se onda kada se od nje oduzme suma od 3.023 dinara dobija utrošak električne enerije.

„Ostalo su nameti u koje spada, iznos akcize od 7,5 odsto koji nije mali, kao i porez na dodatu vrednost od 20 odsto koji se računa na ukupan račun, kao i taksa za Javni medijski servis koja sada iznosi 299 dinara“, dodaje predstavnik Prosperiteta.

Naglašava i kako su na računu za struju sporni fiksni troškovi koji se pripisuju potrošenoj struji, njih plaćamo i onda kada ne potrošimo ni jedan kilovat.

On kaže i da zagovara ideju da se na računu za struju iskaže samo kilovat, a da se ostale stavke izbace.

„Takvi su nam zakoni da se prvo naplati akciza od 7,5 odsto na ukupan račun, a povrh toga i PDV koji je 20 odsto“, dodaje Ćirilović.

ŠTA SE DOBIJA UVOĐENJEM PAMETNIH BROJILA?

To su brojila koja imaju tehničke karakteristike da mogu da se očitavaju na daljinu. Inkasant ne mora da dolazi da očitava potrošnju, da snima i učitava podatke, dodaje sagovornik Nove ekonomije.

„Da li ću ja kada mi ugrade pametno brojilo imati jeftiniju struju za kalkulativni element koji ide na konto očitavanja električne enerije, to je ono što plaćaju trećim licima? Neću je imati ništa jeftinije, moj kilovat će iznositi prema tarifnom sistemu koji utvrđuje Republička agencija za energetiku“, kaže predstavnik Prosperiteta.

On podseća i da su potrošači sami platili svoja brojila sa razvodnim ormanima. Neka brojila koja su ugrađena već pripadaju tim „pametnim“ brojilima i već imaju mogućnost daljinskog očitavanja.

Račun za struju, ilustracijaFoto: Nova ekonomija

Prema rečima našeg sagovornika, ako u njima postoji mogućnost daljinskog očitavanja, nema ni potrebe za njihovom zamenom.

„Potrošač tu ništa ne dobija. Oni su to obećavali i pre 13 i pre 10 godina, pa ništa nisu uradili, oni su se tu posvađali ko koliko treba da dobije provizije. U Srbiji za sve što se kupuje ili prodaje postoji provizija i to su ogromni novci, hajde da kažemo ko je odgovoran za to“, dodaje naš sagovornik.

Podseća i da je za pametna brojila raspisana javna nabavka, kao i da o tome nisu prestajali da bruje mediji.

„Mi kao potrošači moramo da znamo zašto je ta infomacija obavijena velom tajne posle 13 godina i čiji interesi nisu podmireni zato što je taj projekat ugradnje pametnih brojila propao pre 13 godina“, naglašava Ćirilović.

Takođe, ostaje nejasno i kako bi pametna brojila mogla da spreče krađu struje, odnosno nelegalne priključke na distributivnu mrežu, jer oni potrošači koji se na taj način „priključuju“ na distributivnbu mrežu, verovatno neće menjati svoje ponašanje.

„Pre deset godina bile ugovorene prve kreditne linije od po 40 miliona evra sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropskom investicionom bankom (EIB). Ta projektovana finansijska konstrukcija, u prvoj fazi, koja je trebala da bude okončana do 2015. godine, po tadašnjim procenama bila je dovoljna za ugradnju oko 250.000 pametnih strujomera“, podsećaju u Prosperitetu.

Praktično, svakog leta se pokreće priča o ugradnji pametnih brojila koju treba da obavi Elektrodostribucija. Ove godine o tome je govorio RTS, doduše bez konkretnijih informacija o tome koliko traje priča o ugradnji pametnih brojila.

Ipak navedeno je da je u Srbiji trenutno oko 150.000 takvih uređaja već ugrađeno, kao i da će novim projektom biti zamenjeno oko 470.000 starih brojila. U Srbiji ima negde oko 3,78 miliona.

Oni potrošači struje koji ne dobiju nova brojila mogli bi da se nađu i u diskriminatornom položaju u odnosu na one koji su ih dobili, navode predstavnici potrošačkih organizacija.

Za prvu fazu zamene i izmeštanja brojila država je obezbedila 110 miliona evra, a dalju dinamiku diktiraće priliv sredstava i tehničkih kapaciteta. Stara brojila menjaće se po utvrđenim kriterijumima, dodaje se u tom tekstu.

„Veoma važan projekat za zemlju, da možemo da smanjimo gubitke, da možemo efikasnije da upravljamo mrežom i da na kraju krajeva smanjimo ilegalno trošenje električne energije. Prednosti će imati ona brojila starija od 10 godina. Kada se bude određivalo gde će se prvo menjati, prednost će imati ona gde ima najviše gubitaka, znači ti regioni“, rekla je za RTS ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Prošle godine je na to ukazivao i Fiskalni savet Srbije, a u tekstu koji je objavila Politika pominje se višegodišnje, preko jedne decenije dugo tapkanje u mestu.