Dug Srbije prema Kini za deceniju povećan 12 puta

Dug Srbije prema Kini i kineskim kompanijama povećao se se sa 305 miliona evra na 3,7 milijardi evra, što znači da se uvećao 12 puta za poslednjih deset godina, pokazali su podaci Narodne banke Srbije (NBS). Kineski krediti trenutno, prema podacima NBS, čine 8,4 odsto ukupnog spoljnog duga Srbije. 

Poređenja radi, dug prema Kini je sada duplo manji od obaveza koje Srbije ima prema Evropskoj investicionoj banci (EIB).

Prema podacima Uprave za javni dug, Srbija Evropskoj banci za obnovu i razvoj duguje 435 miliona evra, a prema Nemačkoj razvojnoj banci (KfW) 174 miliona.

Kako prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE), u proteklih deset godina Srbija je kredite uzimanla uglavnom za infrastrukturne projekte, „koji su zbog manjka transparentnosti pod lupom Evropske unije“.

Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže da ovakva situacija još nije zabrinjavajuća, ali da Srbija treba da bude obazriva.

„Glavni problem kineskih kredita su određene skrivene klauzule koje mogu imati visoku cenu. Jeftiniji nisu, i to je dobro poznato. Kineski krediti obično imaju nešto višu kamatnu stopu od evropskih, mada ne previše“, ocenio je Jovanović.

Kao prednost kineskih kredita Jovanović je naveo da oni imaju manje uslova i pravila za trošenje novca, izveštavanje i ostale aspekte povezane s realizacijom projekta. To, međutim, kako je pojasnio, ne mora nužno biti dobro.

„Evropski krediti su komplikovaniji i stroži u tom pogledu, jer imaju precizna pravila u vezi s projektnom dokumentacijom, tenderima, transparentnošću i sličnim stvarima. Ta stroga pravila imaju dobru stranu, jer smanjuju prostor za korupciju i probleme pri realizaciji projekta“, smatra Jovanović.

Najveći deo duga otpada na kredite kod kineske Export-Import banke.

Srbija je deo kineske državne inicijative „Pojas i put“ sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje trgovinskih kanala ka Zapadu.

Saradnju sa Kinom koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisuje kao „čelično prijateljstvo“, Srbija je intenzivirala 2016. nakon, posete kineskog predsednika Si Đinpinga (Xi Jinping).

Turista iz Kine u junu više za oko 350 odsto

Srbija, kako se vidi iz budžeta, trenutno isplaćuje kredit za most Zemun-Borča u Beogradu, obilaznicu oko Beograda, autoput kojim će se povezati Beograd i Čačak u centralnoj Srbiji, novi blok termoelektrane Kostolac B i brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma, poznat kao „Fruškogorski koridor“.

Kako se vidi iz budžeta, najduže će se, do 2039. godine, otplaćivati deonica autoputa Preljina-Požega i deonica pruge Novi Sad-Subotica, u okviru međunarodne pruge Beograd-Budimpešta.

„ČISTA SRBIJA“ ĆE DUPLIRATI NAŠ DUG PREMA KINI

Jedan od najobimnijih kineskih projekata u Srbiji „Čista Srbija“ dogovoren je u avgustu 2021. Podrazumeva izgradnju kanalizacione mreže na 77 lokacija u Srbiji.

Ugovor su potpisali predstavnici Vlade Srbije i kineske kompanije China Road and Bridge Corporation (CRBC).

Vlasti u Beogradu su najavljujući projekat naveli da je vredan 3,2 milijarde evra.

Sredstva bi trebalo da se obezbede preko kredita iz Kine. To je gotovo ista suma koju Srbija već duguje Kini. Glavni izvođači radova biće kineske kompanije.

Kredit za prvu fazu projekta u iznosu od 203 miliona evra odobrili su 2022. poslanici u Skupštini Srbije.

Posao je sklopljen bez tendera, direktnom pogodbom sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation (CRBC).

Samo danas potpisani ugovori sa kineskim kompanijama vredni pola milijarde dolara