O EXPO–u se u Italiji priča već više od pet godina. Veruje se da će sledeći EXPO Milano 2015 biti potpuno novo iskustvo, mnogo više od međunarodne izložbe, proces koji ima za cilj da aktivno uključi mnoge aktere oko ključne teme: „Nahraniti planetu, Energija za život“. EXPO će biti jedinstven događaj koji će biti oličenje te teme, kao i održivog i tehnološkog razvoja fokusiranog na posetioca. Manifestacija će se održati od 1. maja do 31. oktobra 2015. i za sada predviđa 147 učesnika (uključujući i Srbiju) na površini od jednog miliona kvadratnih metara za koju se smatra da će primiti više od 20 miliona posetilaca.
Poseban aspekt EXPO Milano 2015 jeste upravo to što se menja koncept izložbe, kako bi se našli odgovori na neka od najbitnijih globalnih problema. Budući da nam danas internet obezbeđuje pristup neverovatnoj količini podataka i informacija, prisustvo zemalja na EXPO 2015 neće biti samo upamćeno po prezentaciji proizvoda, nego pre svega po njihovom doprinosu debati o obrazovanju o ishrani, razvoju proizvodnje hrane i održavanju resursa na globalnom nivou.
Šta Srbija donosi za sto?
Ono na šta Srbija treba da se koncentriše nije samo kako da što bolje predstavi fizički izgled svog paviljona, već i kako da da što veći doprinos diskusiji o održivosti prehrambenih sistema i ishrani, kao relevantan globalni akter, koji želi da bude. Prema zvaničnim podacima, u svojih 250 kvadratnih metara izložbenog prostora unutar Bio-Mediterraneum klastera, Srbija će pod nazivom „Okusi hranu, oseti život „, pokušati da podstakne dijalog među posetiocima o problemima koji i dalje postoje u oblasti ishrane. Sa ovom temom Srbija ima za cilj da predstavi, s jedne strane, svoj kulturni identitet, svoju istoriju i tradicije, a sa druge strane mogućnosti koje donosi kombinacija bogatih prirodnih resursa njene teritorije i tehnoloških inovacija u poljoprivredi, promovisanju boljeg kvaliteta života i ishrane.
Ne samo vitrina za proizvode
Dok zvanično predstavljanje za sada prati ideju EXPO-a, postoji strah da se na kraju naše prisustvo ne svede na prostor koji će biti izlog za neke (još uvek ne znamo na osnovu čega) odabrane proizvode. Dakle, Srbija mora da osigura da pri predstavljanju svojih proizvoda i turističke ponude na najbolji mogući način ipak ostavi dovoljno prostora za promociju i podizanje svesti o kulturnom, socijalnom i gastronomskom identitetu i da pruži informacije zainteresovanim stranama o tome zašto je Srbiji mesto u Bio-Mediterraneum klasteru, objašnjavajući naše istorijske i geografske veze sa Sredozemnim i Jadranskim morem.
Za sada znamo da će Srbija razvijati tri „tematske staze“, koje će voditi posetioca kroz istoriju zemlje i evoluciju njene kuhinje:
1. Pšenica i voda – hrana od neolita do savremenog čoveka, kao istraživanje porekla moderne srpske kuhinje, odražavajući duh svog naroda;
2. Organska Srbija – hrana koja je organskog porekla i zdrava, kao energija za budućnost, ili drugim rečima, predstavljanje tradicionalnih recepata koristeći lokalne sastojke, uzgajane na prirodan način, kao što su maline;
3. Fusion Cuisine iz Srbije – hrana kao turistička atrakcija, jer da bi se istinski upoznali život, kultura i tradicija jedne zemlje, morate da probate njenu hranu, pogotovo u Srbiji, gde je kuhinja rezultat razmene između različitih kultura i civilizacija.
Nastavak teksta možete pročitati u petnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
