Šta sve muči nemačku privredu?

Nemačka ekonomija će imati sporiji rast u narednih pet godina od Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Španije. Najjača ekonomija u Evropi ove godine zabeležila je treći uzastopni kvartal stagnacije, a muče je brojni problemi: zaostale tenologije u proizvodnji, nedostatak radnika, skupi energenti i zavisnost od Kine.

Nemačkoj su kako piše The Economist, kao i početkom dvehiljaditih godina kada je uvođen evro i kada su se takođe nagomilali brojni problemi u privredi, između ostalog i zbog ujedinjenja sa Istočnom Nemačkom, ponovo potrebne temeljne reforme.

Prednost Nemačke u starim tehnologijama u industrijskoj proizvodnji godinama je pokrivala nedostatak  ulaganja te države u nove tehnologije.

U Nemačkoj je godinama vladala opsesija fiskalnom stabilnošću, pa je bilo malo investicija i u državnu železnicu i vojsku, kao i u ostale oblasti, dodaje se u tekstu.

Nemačka inače u informacione tehnologije, mereno prema bruto-domaćem proizvodu (BDP) ulaže upola manje u odnosu na Sjedinjene Države i Francusku.

Tome, kako se ocenjuje, doprinosi i birokratski konzervativizam. Dobijanje dozvole za otvaranje firme traje 120 dana, duplo duže od prosečnog vremena koje je za to potrebno u zemljama OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, The Organisation for Economic Co-operation and Development ).

Ovim teškoćama, kako se navodi, treba dodati pogoršanje političke situacije u svetu, teškoće u eliminisanju prljave i obezbeđivanju energije iz obnovljivih izvora.  Tu su i problemi starenja stanovništva, odnosno nedostatak radne snage.

PROBLEM JE I ZAVISNOST OD KINE

Od svih velikih zapadnih ekonomija, Nemačka najviše zavisi od Kine, prošle godine trgovinska razmena između dve države iznosila je 314 milijardi dolara.

Tim odnosom je nekada upravljao motiv profita, ali se sada stvari komplikuju.

U Kini nemački proizvođači automobila gube bitku za tržišni udeo protiv tamošnjih konkurenata.

Kako se ocenjuje, problemi sa uspostavljanjem nezavisnosti u odnosu na Kinu ili će ugroziti nemačke kompanije ili će one morati da dobiju subvencije na nivou EU.

Problemi su prisutni i u oblasti energetike, jer više nema jeftinog ruskog gasa, a sve je više zahteva za „čistoim“, obnovljivom energijom. 

Takođe, kako se navodi, poslodavci u Nemačkoj, čak dve petine njih ima problem d aobezbedi radnu snagu, posebno kvalifikovane radnike, a u državnim školama dešava se da polovina mesta za buduće kvalifikovane radnike ostane nepopunjena.

Ujedinjenje Istočne i Zapadne Nemačke, loša situaicja na tržištu rada i usporavanje izvoza, dvocifrena stopa nezaposlenosti, sve to je mučilo nemačku ekonomiju krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih.

Nakon toga, usledio je niz reformi početkom 2000-tih, pa je ta država počela da se ističe kao važan izvoznik u svetu.

Ipak, na kraju ni to nije potrajalo, najveća evropska ekonomija je od pozicije lidera u rastu počela da prelazi na začelje te kolone.

Naravno, stvari danas u Nemačkoj nisu tako alarmantne kao 1999. godine. Nezaposlenost sada iznosi oko tri odsto, zemlja je bogatija i otvorenija.

Ipak, kako se dodaje, Nemci se sve više žale da njihova zemlja ne funkcioniše kako bi trebalo.  Četiri od pet ljudi u anketi kažu da Nemačka nije fer mesto za život.

Na smanjenje nemačke industrije najviše uticao pad proizvodnje automobila