Srbija jedina u Evropi ne obnavlja pozitivnu listu inovativnim lekovima

Direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA Bojan Trkulja izjavio je za Novi dan televizije N1, da se nada da će se inovativni lekovi uskoro naći na pozitivnoj listi RFZO, jer iako su oni inicijalno skuplju, srednjeročno se više isplate.

Pacijenti koju boluju od teških bolesti uvek se nadaju novim medikamentima kako njihova bolest ne bi napredovala. Mađutim situacija u Srbiji je takva da poslednjih pet godina ne stižu inovativni lekovi, iako se u Evropi svake godine registruje između 25 i 30.

Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se pozitivna lista, na kojoj su lekovi koji se izdaju na recept, ne obnavlja redovno inovativnim lekovima iako je RFZO opredelio 900 miliona dinara za troškove stavljanja inovativnih lekova na pozitivnu listu i do sada ni jedan dinar za te namene nije potrošen.

„Ranijih godina je novac bio razlog koji je spominjan, ali to nije dobar razlog. Inovativni lekovi dugoročno štede novac… Dejstva inovativnih lekova su efikasnija, omogućavaju da se izbegne invalidnost, da se ostane u radnoj sposobnosti, da se produži život, izbegavaju se skuplje procedure poput operacija, dijalize… Inicijalno koštaju više, ali srednjoročno se investicije u inovativne lekove isplate”, ističe Trkulja.

On kaže da nema objektivnih prepreka da se inovativni lekovi nađu na pozitivnoj listi RFZO, jer je novac obezbeđen, a nadležni su u više navrata obećavali da će se to dogoditi. Ipak, kako kaže, iskustvo nas uči da budemo skeptični.

Trkulja dodaje da zemlje regiona nemaju problem sa inovativnim lekovima i da su odavno shvatile njihov značaj. 

„Zaostajemo dramatično za Hrvatskom, Slovenijom, Bugarskom, a čak i Bosna i Hercegovina, Albanija i Crna Gora redovno stavljaju inovativne lekove na liste, a mi ne“, ističe on.

Kada je reč o lekovima za retke bolesti, Trkulja kaže da bi za to trebalo da postoji odvojeni budžet, jer su oni namenjeni manjem broju pacijenata. On podseća da u Srbiji postoji obavezno zdravstveno osiguranje, i da građani ne mogu da biraju gde će uložiti svoj novac, te zato država ima odgovornost da građanima na lečenju obezbedi sve što je neophodno. 

„Ti lekovi su najveći teret i naši osiguranici ne mogu da obezbede kupovinu tih lekova iz džepa“, kaže on.

Trkulja smatra i da Srbija ne investira dovoljno u zdravstvo, ali da bi čak i sa sadašnjim budžetom, uz bolju preraspodelu i mudriji način trošenja, mogla da obezbedi bolju zdravstvenu uslugu.