U Evropskoj uniji stupila su na snagu nova pravila u onlajn svetu koja će korisnicima pružiti novu zaštitu i pravnu sigurnost preduzećima na celom tržištu. Reč je o prvilima EU o „veoma velikim onlajn platformama“ i „veoma velikim onlajn pretraživačima“ koja su u skladu sa Zakonom o digitalnim uslugama.
Evropska komisija je odredila 17 veoma velikih onlajn platformi i dva veoma velika pretraživača koja dostižu najmanje 45 miliona aktivnih korisnika, a oni će morati da poštuju ova pravila radi „bezbednosti u onlajn svetu“.
Kritičari tvrde da novi propisi, pored bolje zaštite ličnih podataka korisnika, omogućavaju i veću cenzuru u onlajn komunikaciji, pošto su rokovi u kojima tehnološke firme moraju da uklanjaju sadržaje koje EU vidi kao nepoželjne – skraćeni.
Među platformama su Amazon, AliEkspres, Alibaba, Epl prodavnica, Buking, Fejsbuk, Gugl plej, Gugl mape, Instagram LinkedIn, Pinterest, Jutjub i drugi.
Dva velika onlajn pretraživača su Gugl i Bing.
Kompanije su, zahvaljujući ovim pravilima, u roku od četiri meseca, od 25. aprila do sada, morale da ispune kompletan set novih obaveza koje se tiču zaštite na internetu.
„Obaveze imaju za cilj osnaživanje i zaštitu korisnika na mreži, uključujući maloletnike, zahtevajući od određenih službi da procene i ublaže svoje sistemske rizike i da obezbede snažne alate za moderiranje sadržaja“, nqavodi se u saopštenju Evropske komisije..
„Unosimo naše evropske vrednosti u digitalni svet. Uz stroga pravila o transparentnosti i odgovornosti, naš Zakon o digitalnim uslugama ima za cilj da zaštiti našu decu, društva i demokratije“, napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na Tviteru.
Korisnici ovih platformi i pretraživača će, kako je navela Evropska komisija, dobiti jasne informacije o tome zašto im se preporučuju određeni saržaji i informacije i imaće pravo da odustanu od sistema preporuka. Takođe, moći će lako da prijave nezakonit sadržaj, a platforme će morati pažljivo da obrađuju takve prijave.
Oglasi neće moći da se prikazuju na osnovu osetljivih podataka korisnika (kao što su etničko poreklo, politička mišljenja ili seksualna orijentacija), a platforme će morat da označe sve oglase i obaveste korisnike o tome ko ih promoviše.
Takođe, platforme treba da obezbede lako razumljiv, jednostavan rezime svojih uslova, na jezicima država članica u kojima rade.
Jedno od pravila je i da platofrme više neće moći ciljano da oglašavaju svoje proizvode na profiisanju prema maloletnicima.
Od sada će morati da redizajniraju svoje sisteme kako bi osigurale visok nivo privatnosti, bezbednosti i bezbednosti maloletnika.
Platforme će od sada morati da preduzmu mere za rešavanje rizika povezanih sa širenjem nelegalnog sadržaja na mreži i negativnim efektima na slobodu izražavanja i informisanja.
Takođe, platforme treba da imaju mehanizam za korisnike, kojima će moći da se označi nezakonit sadržaj i da brzo deluju po obaveštenjima.
„Do četiri meseca nakon obaveštenja o određenim odlukama, određene platforme i pretraživači treba da prilagode svoje sisteme, resurse i procese za usklađenost, uspostave nezavisan sistem usklađenosti i sprovedu i izveštavaju Komisiju o svom prvom godišnjem riziku procena“, navela je Komisija.
Komisija nadležni organ za nadzor određenih platformi i pretraživača, ona će raditi u bliskoj saradnji sa koordinatorima digitalnih usluga u okviru nadzora koji je uspostavio Zakon o digitalnim uslugama.
Novi Tviter deli prihod sa autorima koji nakupe preko pet miliona „pregleda“