Revizorska komisija EU: Srbija nije dovoljno koristila primere dobre prakse u korišćenju IPA

Dosadašnja pomoć Evropske unije Zapadnom Balkanu u globalu je doprinela jačanju administrativnih kapaciteta, ali su zabeleženi ozbiljni nedostaci zbog propusta u radu vlasti zemalja regiona, dok je u oblasti vladavine prava nedovoljno novca izdvojeno za jačanje slobode medija i civilnog društva, pokazao je izveštaj Evropskog revizorskog suda (ECA).

Srbija je između ostalog imala poteškoća s uvođenjem decentralizovanog odnosno samostalnog sistema upravljanja fondovima EU, i kao i Makedoniji, bilo joj je potrebno „razdoblje učenja i zahtevnija upravljačka struktura“, navodi se u izveštaju Evropskog revizorskog suda o fondovima IPA 2007-2013, iz kojeg se projekti i dalje koriste.

Navodi se da su na osnivanje strukture za decentralizovano upravljanje uticali dugotrajni i ozbiljni nedostaci koje je Komisija utvrdila u svojim revizijama, a konkretno se navodi nedostatak opšte procene upravljanja javnim finansijama.

„Decentralizovano upravljanje nije bilo povezano s preliminarnom sveobuhvatnom procenom upravljanja javnim finansijama na nacionalnom nivou, već se zasnivalo samo na usklađenosti struktura IPA-e u Srbiji sa zahtevima unutrašnje kontrole utvrđenim u Finansijskoj uredbi“, odnosno propisu EU, navodi se.

Srbija, kao i neke druge zemlje korisnice, nije dovoljno koristila primere dobre prakse u korišćenju IPA kao sredstvo učenja za jačanje onih delova javne uprave koji nisu direktno povezani s reformom javne uprave uz pomoć IPA, a kao jedan od primera za to navodi se kašnjenje u rekonstrukciji Žeželjevog mosta u Novom Sadu.

„Zbog prekomernog administrativnog opterećenja i slabe usklađenosti, kao što je, na primer, delegiranje ključnih zadataka srpskih tela spoljnim stranama, nekompatibilnost srpskih postupaka s međunarodnim inženjerskim postupcima, problemi s određivanjem ključnih etapa u projektima, u razdoblju do 2015. došlo je do znatnih kašnjenja pa srpska tela nisu uspela da završe faze projekta koje se nisu finansirale sredstvima IPA-e“, navodi se u izveštaju.

Drugi primer Komisije za nedostatak učenja iz IPA je projekat izgradnje zgrada i spomenika u Skoplju.

Komisija je na kritiku Revizorskog suda da nije dovoljno podsticala IPA kao sredstvo učenja odgovorila da takozvani politički dijalog, odnosno diskusija sa zemljama članicama o osetljivim i spornim pitanjima, može samo da podstakne reformu, dok su za reformski proces odgovorna nacionalna tela, navodi se u prilogu uz izveštaj.

Navodi se da je u regionu koordinacija donatora među zemljama Zapadnog Balkana bila neujednačena, pri čemu je u Srbiji bila dobra, delimično delotvorna u Makedoniji i Crnoj Gori, a nije bila delotvorna u Albaniji, BiH i Kosovu.

Kada je reč o vladavini prava, jedna od manjkavosti je što je Komisija izdvojila nedovoljno novca za medije i civilno društvo, samo 0,5 odsto ukupnih sredstava iako su, kako se navodi u izveštaju, ključni za podizanje nivoa obaveštenosti o organizovanom kriminalu.

„Oni često podstiču na delovanje agencije za borbu protiv korupcije i državno tužilaštvo. Oni pak direktno doprinose ostvarivanju rezultata delotvornih istraga, kaznenog progona i punopravnih presuda u sudskim predmetima u pogledu korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala“, navodi se u izveštaju.

Navodi se da je u periodu 2007-2014. za Zapadni Balkan izdvojena iz IPA 5,1 milijarda evra, a u izveštaju su uzeta u obzir i kretanja nakon toga, kada je počela primena IPA 2 za period 2014-2020.