Firma Veslija Klarka će možda proizvoditi naftu i gasove na Kosovu

Penzionisani general i glavnokomandujući NATO iz perioda bombardovanja Srbije Vesli Klark, mogao bi da dobije dozvolu za termoelektranu na Kosovu, pišu Večernje Novosti.

Ova elektrana bavila bi se eksploatacijom uglja, odnosno, proizvodnjom sintetičke nafte i gasova.

Klarkovo preduzeće Enviditi pokrenulo je proceduru za realizaciju investicije vredne oko 500 miliona evra, a na sednici Vlade Kosova 25. avgusta zahtev je – odobren, o čemu su pisali i kosovski mediji. Još se samo čeka da odluku Vlade potvrdi Skupština. Zahtev za dozvolu za realizaciju ovog projekta firma je podnela još 2012. godine. 

Parlamentarna komisija za ekonomski razvoj juče je odložila glasanje da li da pošalje Vladi odluku da odobri dozvolu za istraživanje uglja Klarkovoj kompaniji. Kao jedan od argumenata istaknuto je da bi pre takve odluke trebalo obezbediti javnu debatu među žiteljima područja u kojima bi se istraživanja obavljala. 

„Za mene je novost da iza pomenute firme stoji general Vesli Klark, ali svakako ćemo se u narednom periodu više informisati oko planova pomenutog preduzeća“, rekao je za Večernje novosti Branimir Stojanović, zamenik kosovskog premijera iz liste Srpska. 

Navode da iza firme Endiviti stoji Vesli Klark, general američke vojske koji je najavio početak bombardovanja SRJ 1999. godine, preneli su prištinski elektronski mediji. 

Pre nekoliko meseci, predstavnici Odbora za ekonomski razvoj Skupštine Kosova, saopštili su da je kompanija Envid zatražila dozvolu za eksploataciju uglja ponudivši pritom Vladi Kosova 30 odsto od svog profita koji bi prema planovima kompanije, trebalo da dostigne do dva miliona litara nafte dnevno. 

Kako su mediji na albanskom jeziku preneli navode predstavnika kompanije iza koje stoji američki general, dalekosežni planovi, koji bi trebalo da se ostvare u roku od šest do sedam godine, bili su da kompanija osnuje transportni sistem za snabdevanje aviona gorivom. Takođe, planirano je da uposli najmanje hiljadu ljudi u proizvodnji a više stotina njih uključi u proces rada. 

Inače, kompanija je zahtevala dozvolu za eksploataciju uglja na području Metohije, gde do sada nije bilo eksploatacije uglja, dok bi se radovi prema nezvaničnim saznanjima finansirali iz kredita neke od američkih banaka. 

Nezavisna komisija za rudnike i minerale je objavila da je Klarkova kompanija podnela tri zahteva u 2013. godini za istraživanja na jednoj trećini teritorije, ali i da su isti odbačeni zbog nedostatka dokumenata.