Obračun kod Rio Tinta

Posle nekoliko poslednjih „obraćanja“ narodu, više nema nikakve dileme da je Aleksandar Vučić rešio da se „otkoči“ projekat iskopavanja litijuma na kome radi kompanija Rio Tinto. Predsednik je čak rekao da će „naložiti“ Rio Tintu da što pre uklone kuće koje su otkupili od meštana u Jadru, da ne stoje napuštene jer su, kako on kaže, ruglo.

Izlišno je reći da je problematika uklanjanja otkupljenih nepokretnosti van ustavnih ingerencija predsednika države; mnogo gore je što se predsednik države uopšte bavi takvim, potpuno marginalnim pitanjem.

Po svoj prilici Vučić pokušava da „pripremi“ javnost na zaokret kada je u pitanju eksploatacija litijuma. Da podsetimo, malo pre izbora 2022. godine, usled brojnih protesta protiv eksploatacije litijuma, kao „grom iz vedra neba“ usledila je odluka Vlade Srbije kojom je stavljen van snage prostorni plan za to područje koji je omogućavao eksploataciju litijuma.

Nije velika tajna da je ta odluka Vlade bila samo „fasada“ da se prekine sa debatom oko litijuma, pošto je Rio Tinto nastavio sa poslovanjem u Srbiji i pripremom veoma obimne dokumentacije neophodne za dobijanje dozvole za eksploataciju. Da nije tako, Rio Tinto bi tužio državu sudu i tražio odštetu, a kao što znamo, to se nije desilo.

Sada je očigledno nastupio trenutak da se zvanično pokrene procedura. Vlast očajnički želi da pokrene privredu i smatra da će iskopavanje litijuma biti novi „zamajac“ privrednom rastu koji je potpuno posustao, sudeći po podacima o praktično zamrloj industrijskoj proizvodnji (ne može se živeti, naravno, samo od izvoza IT usluga).

To neće biti nimalo lako, jer se ogromna većina protivi iskopavanju litijuma. Protiv toga nisu samo opoziciono nastrojeni građani, već i najveći broj Vučićevih birača.

Uostalom, zato je i naglo doneta odluka o stopiranju projekta pred izbore 2020. godine.

Teško će biti ubediti veliki broj protivnika rudarenja litijuma u Vučićeve bajke da će zbog rudarenja litijuma od Loznice i okoline postati maltene eldorado, u kome će se nastaniti stotine hiljade žitelja, jer će imati ogromne plate za naše prilike.

Ne čudi ni što je predsednik uvek nervozan kada „objašnjava“ kako je strašno pogrešio kada je zaustavio Rio Tinto; to je možda neko od njegovih birača i mogao da prihvati, jer se nije dovodila u pitanje odluka da se od rudarenja litijuma odustane.

Sada će biti mnogo komplikovanije objasniti „salto mortale“ koji Vučić namerava da učini. Posebno što se bliže novi izbori, koji će se po svoj prilici održati u proleće naredne godine.

Zanimljivo je da po pitanju protivljenja rudarenju litijuma identičan stav imaju i duboko sukobljene prozapadne („građanske“) i nacionalno orijentisane stranke, a da ne govorimo da se tome protivi i veliki broj birača vladajuće koalicije.

Čini se da će eventualnim jesenjim pokretanjem projekta Rio Tinta, Vučić napraviti ozbiljnu političku grešku, taman kada se veliki protest protiv nasilja (koji su uzurpirale prozapadne stranke za svoje ciljeve) maltene u potpunosti obesmislio i rasuo.

Otpor prema Rio Tintu može vrlo lako da izvede mnogo više građana na ulicu, nego što se do sada aktiviralo u protestima. Opoziciji se otvara nova šansa da izdejstvuje iole opipljive ustupke vlasti – samo što je za to potrebno mnogo više političke pameti nego što je pokazala od kada su izbili protesti posle dva masovna ubistva i koje su prozapadne stranke, očigledno bez ikakvih rezultata, preuzele.

Da bi novi protesti uspeli, ključno je da nijedno političko krilo opozicione scene ne pokuša da iskoristi otpor prema Rio Tintu za svoje uske političke ciljeve, uljuljkujući se da imaju mnogo veću podršku nego što je to u stvarnosti.