Doneta prva prvostepena presuda u korist uzbunjivača u Srbiji

Nakon nešto više od godinu dana primene Zakona o zaštiti uzbunjivača, u Srbiji je doneta prva provostepena presuda u korist zaposlene, koja je zbog prijave korupcije sa naplatom parking kazni u Novom Sadu trpela štetne posledice, a izrečeno je i 12 privremenih mera za vraćanje na staro radno mesto.

Ovi podaci saopšteni su na današnjem sastanku predstavnika Ministarstva pravde, USAID-a, suda i portala Pištaljka.

Vladimir Radomirović iz Pištaljke, opisao je slučaj u Novom Sadu gde je uzbunjivač bila Marija Beretka zaposlena u gradskoj inspekciji, koja je bila premeštena na slabije plaćeno radno mesto jer je otkrila da se, onima koji imaju uticaj zbog funkcije ili novca, kazne za nepropisno parkiranje izrečene skrivaju, odnosno ne naplaćuju.

„Prijavila je slučaj prvo interno, pa posle i policiji. Kada se obratila sudu, sudija je odbio privremenu meru – da je vrati na staro radno mesto, uz obrazloženje da policija nije ovlašćeni organ za istraživanje tog slučaja, što je vrlo čudno“, naveo je Radomirović.

Kako je dodao, posle teksta Pištaljke o tom slučaju sudija je promenio stav prema uzbunjivaču i doneo prvostepenu presuda kojom je utvrdio, ne samo da je prema Mariji Beretki poslodavac preduzeo štetnu radnju, već i da su načelnici inspekcije pred sudom lagali.

„Mislim da je ovo revolucionarna presuda u Srbiji jer je sud utvrdio da predstavnici izvršne vlasti lažu pred sudom, ali to svedoči i da je ne samo uzbunjivačima potrebna podrška javnosti već i sudijama koji sude u slučajevima koji mogu biti od uticaja na nečije političke ili finansijske interese“, naglasio je on.

Ovaj slučaj nezakonitosti sa parking kaznama međutim još nije dobio svoj epilog pred tužilaštvom i sudom.

Prema rečima Radomirovića, 12 privremenih mera koje su sudove pružili uzbunjivačima za proteklih godinu je solidan broj i znači da je ovaj Zakon o zaštiti uzbunjivača zaživeo.

Međutim, kako je naveo, ima slučajeva gde su sudovi odbijali privremene mere uz jako čudna obrazloženja.

„U slučajevima kada su odbijane često se radilo o velikim organizacijama gde uzbunjivač radi, kao što su državna preduzeća ili državni organi ili velike privatne komapnije“, naveo je Radomirović ne želeći da spekuliše da li je u tim slučajevima bilo pritisaka na sud.

Prema podacima koji su predstavljeni na sastanku, u beogradskim sudovima ima više od 100 predmeta pokrenutih po Zakonu o uzbunjivačima, a u Nišu i Novom Sadu po pet ili šest.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić rekao je da Ministarstvo ne može da bude nezadovoljno rezultatima prve godine primene zakona, podsećajući da je to prvi zakon u Srbiji koji reguliše sudsku zaštitu zaposlenog koji prijavljuje korupciju kod poslodavca.

On smatra da je potrebno određeno vreme da bi se dogodila masovnija promena Zakona i bilo više uzbunivača – da se ljudi osmele da prijavljuju nezakonitosti, kao i da se podigne svest o tome ko je uzbunjivač, šta treba da uradi, kako da zaštiti sebe i kako da prijavi korupciju.

Zakon o zaštiti uzbinivača usvojen je u decembru 2014 godine a nakon što je 1.200 sudija prošlo obuku na Pravosdnoj akademiji, u junu 2015. počela je i njegova primena.

Prvi uzbunjivač koji je dobio sudsku zaštitu prema ovom Zakonu bio je Miloš Krstić koji je otkrio korupciju u jednoj osnovnoj školi i Mladenovcu. On je vraćen na posao odlukom Višeg suda u Beogradu.