Sedam saveta za temeljno održavanje kompjutera

Menjate ulje na automobilu nakon pređenih 8.000 kilometara. Idete kod lekara na pregled jednom godišnje. Svakih šest meseci proveravate zube. 

Pa, ako se redovno brinete o svemu tome, zašto ne biste i svom kompjuteru omogućili redovan godišnji pregled?

Kako piše magazin Time, s obzirom na to da se ovih dana gotovo sve odvija preko naših kompjutera, smartfona i tableta, lako može doći do nekontrolisanog elektronskog rasta.

„Digitalno zagušivanje je podmuklo”, kaže Valeri Hol Litler, vlasnica firme za savetovanje o produktivnosti Intadem iz Toronta. 

„Ne možemo ga videti, a ako ga i vidimo, ne osećamo ga, i ne znamo da je tu”.

Umesto da ignorišete vaš digitalni haos, bolje je da vaše uređaje odvedete na digitalni pregled jednom godišnje.

Petominutni servisi

Ako ste prezaposleni i imate samo par minuta, počnite sa stvarima koje je lako primetiti. Za početak očistite stvari s desktopa.

„Vaš desktop nije mesto za čuvanje dokumenata i drugih stvari”, kaže Little.

Organizacijom ili brisanjem tih podataka već ćete stvoriti malo reda. Zatim krenite na ono što je najlakše očistiti – ispraznite Recycle bin i folder u koji „skidate“ stvari s interneta.

Napravite red među aplikacijama i programima

Naš svet je postao zatrpan aplikacijama i softverima. Litl tvrdi kako 80-20 pravilo dobro odslikava celu situaciju.

„Koristimo samo 20 odsto aplikacija 80 odsto vremena”, kaže. 

Ako godinu dana niste koristili neki program, ona preporučuje vam da ga izbrišete.

Važnost svake aplikacije trebalo bi svako pojedinačno da proceni, jer nevažne zagušuju naše uređaje. Recimo softver za uređivanje fotografija koji je došao zajedno sa skupom kamerom – beskoristan je ako ga ne koristite.

Ista stvar se može reći za smartfone i tablete. Slobodno izbacite sve one programe koje ne koristite.

Sredite hardver

Ako imate fioku ili kutiju prepunu starih kablova, sada je vreme da i to rešite.

„Uzmite marker i označite sve kablove koje trenutno ne koristite”, kaže Litl. 

Ne samo da će vam to pomoći kada ih budete kasnije tražili, već će pomoći i u sprečavanju kablova da ‘odlutaju’, što inače vole da urade.

Ne bojte se svojih fotki

Od dolaska smartfona, digitalne fotografije brzo su postale glavna stvar koja vam zagušuje kompjuter. Svaki selfi i svaki zalazak sunca zauzima barem 3.5 MB memorije.

I dok postoje brojne onlajn usluge koje će vam dati više prostora nego što ćete ga ikada iskoristiti, glavni je izazov u pronalaženju baš te sjajne fotke jednom kad vam stvarno zatreba.

Litl predlaže konstantno organizovanje vaših slika, a ne samo jednom godišnje. A bez obzira koristite li desktop program poput appleovog iPhotoa ili uslugu oblaka kao što je Google Photo, pobrinite se da označite karakteristike poput lica ili GPS lokacije.

„Tako ćete ih puno lakše pretraživati”, kaže Litl.

Ako vam ipak treba godišnji podsetnik da vam fotke budu uredno složene, Litl predlaže da na kraju godine napravite album najboljih fotki i najdražih trenutaka.

Ne samo da će vas takav projekat prisiliti da organizujete svoje fotografije u lako pretražljiv album, već ćete imati i sjajan fizički čuvar uspomena.

Sredite profile na društvenim mrežama

Ako postoji deo koji plače za redovnom intervencijom, onda je to konstantno rastuća hobotnica društvenih medija. 

Proređivanje vaše liste prijatelja jednom godišnje dobar je način da dobijate samo najvažnije informacija na svom news feedu.

„Među prijateljima držite one koji su vam bliski i relevantni”, kaže Litl.

Iskoristite vreme i da proverite postavke o privatnosti vašeg naloga. Ako ima puno starih aplikacija koje imaju pristup vašim informacijama, obrišite ih. 

Sredite email

Kada se radi o višku informacija, Litl podržava metodu ‘Misli produktivno’, koja promoviše što čistiji inboks.

Jedan od načina kako bi se postiglo to ‘Inbox zero’ stanje je da napravite posebne foldere za svaku godinu i rasporedite sve svoje mailove u njih. Tako, na primer, napravite folder i imenujete ga „2015“, pa stavite sve mailove iz te godine u njega.

U ovom slučaju više se radi o organizovanju vremena nego poruka.

„Provešćete brojne sate pokušavajući da se organizujete. Umesto toga, jednostavno koristite pretragu vašeg email servisa da nađete ono što vam treba, kad vam treba. Ti programi su sve bolji i bolji u traženju, kaže Litl.

Popravite kompjuter pre nego što se zaista pokvari

Poslednji predlog možda zvuči malo staromodno, ali alternativa – potpuni krah kompjutera – je puno strašnija.

„Ako ste primetili kako vam kompjuter postaje sve sporiji ili se čak gasi, možda bi ga trebalo odneti u servis na popravku”, kaže Litl.

Iako na prvi pogled to možda deluje kao nešto što vam oduzima vredno vreme i loše deluje na produktivnost, servisi vam sada dosta brzo i efikasno mogu obaviti sve, od poboljšanja performansi preko vraćanja izgubljenih podataka pa do uklanjanja virusa i spywarea, te fizičkih popravki.

„O kojem god da se specifičnom problemu radi, najbolje je da ne odugovlačite, jer se kompjuter može iznenada potpuno pokvariti. Kod kompjutera je – ili radi ili je pokvaren i gotov“, kaže Litl.