Glupi avgust

Kažu da je avgust “spor” mesec, da se ništa bitno ne dešava, te da zbog toga ni mediji baš nemaju o čemu da pišu. Matori novinari u kafani umeju da pomenu da se baš u letnjim mesecima pojavi poslovični miš u flaši piva koji zaokupi pažnju medija, jer se ništa pametnije nije dogodilo.

Srbija, pak, ima drugačiji problem: u svakom mesecu, pa tako i avgustu, do javnosti dopre takva i tolika zbirka skandala i gluposti učinjenih u ime građana, da bi to na nekom drugom mestu izazvalo pad vlade, smenu lokalnih samouprava, javno sramoćenje za više desetina funkcionera, a pojedincima, sasvim izvesno, i zagarantovan pristojan broj godina iza rešetaka.

No, nestanak i poslednjeg zrnca integriteta u nadležnim institucijama garantuje amnestiju za sve pripadnike vladajućih kasti, sve dok se Najbolji Među Nama ne očituje o nečijoj krivici ili nevinosti.

Nepravde, zloupotreba, korupcije i zločina je toliko da ih je teško i zapamtiti.

Seća li se iko, na primer, šta se sve događalo u tom dosadnom avgustu, kada se ništa ne dešava i kad su svi na odmoru?

Pamti li iko smrt deteta u Bačkoj Palanci zbog toga što niko nije uklonio kablove sa visokim naponom nakon oluje, nekoliko dana nakon pogibije još jedne osobe iz istog razloga? Pamte li se izjave predsednika opštine koji je besno sasuo novinarki u lice da treba da ju je sramota zbog toga što ga pita ima li još negde takve opasnosti? Ili izjavu premijerke da niko ne može da razume sa čim se jedan predsednik opštine suočava? Ili otkaz koji je dobio radnik u lokalnom komunalnom preduzeću jer se usudio da ode na protest građana zbog poginulog deteta?

Epilog samo ovog primera, da je pravde, bio bi da neki budu smenjeni, neki otpušteni, nekima da bude zabranjeno da obavljaju funkcije u javnoj službi, a neki i da se nađu na sudu. A to je bio tek jedan od događaja iz prošlog meseca. Podsetimo se još nekih – manje tragičnih, a ponekad i bizarnih – koji su kao rezultat imali isti broj odgovornih (nula):

Predsednica vlade na sajtu vlade Srbije objavila je autorski tekst u kome narodnog poslanika naziva konjem.

Sud je zabranio prikazivanje dva filma albanskog reditelja iz Preševa.

“Gradska čistoća” apelovala je na Beograđane da ne napadaju njene radnike koji zaprašuju komarce.

Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova – kao da je kakva nevladina organizacija – upitao je Više javno tužilaštvo u Beogradu da li je Veselin Milić izvršio krivično delo iznoseći informacije iz istrage, odnosno, pokazujući spisak dece iz “Ribnikara” pred kamerama. Više tužilaštvo je odgovorilo da nema tu ničega iz njihove nadležnosti, ali da MUP treba tu stvar da proveri sa osnovnim tužilaštvom. Ovo se dogodilo nepunih mesec dana nakon što je to isto Više javno tužilaštvo podnelo optužni akt protiv policajke Katarine Petrović – zbog iznošenja detalja iz istrage o udesu u kom je učestvovao Nikola Petrović… Ali ko se toga još seća, hapšenje policajke je bilo u julu, a udes još u martu.

Roditelji ubijene dece iz “Ribnikara” uputili su apel medijima i glavnim urednicima da promene način izveštavanja o tom masovnom ubistvu, jer tako “hrane i gaje kult nasilja i zla”, kao i da prestanu da pišu o ubici i njegovoj porodici. “Srpski telegraf” je na ovaj apel odgovorio uzastopnim naslovnim stranama posvećenim maloletnom ubici.

Ministarka pravde izjavila je da je cilj vlade Srbije “nulta tolerancija prema korupciji” (i nije istog trenutka propala kroz pod od sramote).

Slično, ministarka za evropske integracije izjavila je da je Srbija spremna za finalnu fazu procesa pristupanja Evropskoj uniji (iz nekog razloga ni pod njom se zemlja nije otvorila od sramote).

Nakon što je ministar unutrašnjih poslova u skupštinskoj raspravi uveravao građane da Nemačka krije ubicu Olivera Ivanovića, sve pozivajući se na istragu TOK-a, BIA i MUP-a i pokazujući na veliku gomilu dokumenata koji to dokazuju, predsednik je izašao da objasni da to sve nije bilo tačno i da se on, predsednik, izvinjava Nemačkoj.

Čovek je povredio dete kada je kolima uleteo u grupu građana koja je protestovala protiv nasilja. RTS je javio samo da je “na trgu Kneza Mihaila u Gornjem Milanovcu došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je povređeno dete na biciklu”.

Predsednik je izjavio da se on obično ne meša u odluke nadležnih državnih organa.

Nedelju dana pred početak škole nadležni su se setili pa uveli novi predmet “Vrline i vrednosti kao životni kompas”.

Nastavnici iz Trstenika kojoj su učenici izmakli stolicu je smanjen fond časova, pa time i plata, i to za 32.000 dinara.

Smenjeni su policijski inspektori koji su otkrili “Jovanjicu” – Slobodan Milenković i Dušan Mitić.

Poslanica SNS iz Raške potrošila je tri tone benzina za pola godine zasedanja Skupštine.

Nakon rušenja nekada zaštićenih zgrada na Slaviji, gradonačelnik Beograda rekao da taj deo grada već sada daleko bolje i lepše izgleda, a ujedno se i zahvalio bogu što je ovaj poštedeo Beograd nevremena, za razliku od Slovenije.

Zalažući se za uvođenje garantovane penzije od 100 evra, ministar Krkobabić je rekao da bi tih 100 evra bilo 100 puta više od nula dinara ili evra koliko su do sada penzioneri primali.

Predsednik je pokazivao fudbalske veštine pred Džajom i Piksijem i slikao se za Instagram.

SNS je najavio završetak nove glavne autobuske stanice u Beogradu za 2025. godinu (ista ona stanica koja je trebalo da bude završena 2018).

Izmenama zakona dozvoljeno je priključivanje nelegalno sazidanih stanova i objekata na infrastrukturu (reč je o objektima koji su morali biti porušeni jer su, je l’, nelegalni).

CRTA je objavila da se za prvih osam meseci 2023. predsednik države obratio građanima više od 190 puta.

Ovo su, dakle, tek neki od događaja koji su obeležili “spori” avgust, mesec kada se ništa ne dešava, a da još nije ni počeo septembar – u kome se za 14 dana predsednik već obratio 16 puta, srušio rebalans budžeta dan nakon što ga je Skupština usvojila, podelio nove “helikopter pare”, poslao dva ministra da mu kupe parizer, majonez i jogurt te se pravio da ih je u slast pojeo, a ministar finansija sutradan rekao da predsednik ne samo da je pojeo svoj sendvič, nego je i njegov oteo pa pojeo.

Svega, dakle, ima u Srbiji, i u avgustu i u drugim mesecima – i ozbiljnih i strašnih događaja, kao i obilatog glupiranja i zamajavanja da ove prve prekriju – jedino nekako pravde nema ni za lek.

I biće nezgodno i nezasluženo – mada ne i neočekivano – ako se sva ta nagomilana pravda, koja toliko dugo čeka da se sruči na zemlju isušenu od nepravde, iskali tek na nekolicini onih koji su je izbegavali.

No, i to bi bio uspeh u odnosu na “revolucionarnu” 2000. godinu.

Jezivo je kada se primeti koliko su srozani standardi društva, a još jezivije kada se shvati da ni do tih minimalnih očekivanja društvo ne uspeva da dobaci.