Treba ozbiljno raditi na sprečavanju šumskih požara u budućnosti

U Srbiji je ove godine registrovan jako mali broj šumskih požara, ali to ne treba da bude razlog za opuštanje, kažu stručnjaci sa Šumarskog fakulteta u Beogradu. Naprotiv, relativno mirno vreme treba iskoristiti za planiranje zaštite od šumskih požara u budućnosti.

Relativno je mirno već četvrtu godinu za redom, u periodu od 2020. do 2022. godine, registrovano je bilo manje od 100 požara godišnje, sa ukupno izgorelom površinom pod šumama od oko 4200 hektara, prenosi Klima 101.

Međutim, već ne tako davne 2019. bilo je izgorelo gotovo 10.000 hektara u 190 požara, a 2012. još više, 13.000 ha u čak 318 požara. Drugim rečima, ovaj prolongirani „miran“ period proizvod je gotovo isključivo sreće.

Prema podacima iz Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS), u Srbiji je do sada je stradalo 1.364 hektara šumskog i drugog rastinja u ukupno 11 požara.

Oslanjanje na sreću nije mudra strategije, već bi trebalo iskoristiti taj „poklon“ od prirode i pripremiti se za vremena koja dolaze, piše u svom autorskom tekstu dr Slobodan Milanović sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Čak i u Nemačkoj, u prevenciju se daleko manje ulaže nego u gašenje šumskih požara, tako da ovaj problem nije karakterističan samo za našu državu.

Sve je glasnija kritika eksperata za požare u Evropi na račun Evropske komisije koja je opredelila ogromna sredstava za nabavku i distribuciju novih letelica i vatrogasnih vozila zemljama članicama EU, dok se u prevenciju ulaže beznačajno mali deo u odnosu na suzbijanje požara.

U Evropskom šumarskom institutu (EFI) u svojoj kritici navode primer Nemačke, koja je za upotrebu helikoptera u gašenju samo dva šumska požara u pokrajini Brandenburg tokom 2022, utrošila 22,5 miliona evra.

Nemačka je kroz 22 projekta finansirala istraživanja, jačanje kapaciteta i kreiranje politike u oblasti šumskih požara sa 11,5 miliona evra za poslednjih 5 godina na nivou države.

Predviđa se da će klimatske promene učiniti šumske požare češćim i intenzivnijim, sa globalnim povećanjem ekstremnih požara do 14 odsto do 2030. godine, 30 odsto do kraja 2050. i 50 odsto do kraja veka, prema izveštaju Programa UN za životnu sredinu (UNEP).

Nema razloga da se nadamo povoljnijoj situaciji u Srbiji ako imamo u vidu činjenicu da će rast temperature kod nas zapravo biti – nešto viši od proseka.

Veliki problem i zakonska regulativa

U Srbiji, zakonska regulativa nedovoljno razlikuje šumske od drugih požara, i nedovoljno uključuje ekspertizu koju imaju inženjeri šumarstva.

Zakon o zaštiti od požara u najvećoj meri tretira problem gašenja požara u urbanoj sredini, dok je gašenju šumskih požara posvećeno veoma malo pažnje.

Slično je i sa podzakonskim aktima koji definišu procedure kako za obuku lica koja mogu da učestvuju u gašenju požara, tako i za sticanje licence za izradu planova zaštite od požara na svim nivoima.

Takođe, Milanović u svom tekstu dodaje da je nedopustivo da inženjeri šumarstva, koji su obrazovani da upravljaju nacionalnim dobrom koje pokriva više od 30 odsto državne teritorije, nisu prepoznati na valjan način u legislativi koja se tiče zaštite šuma od požara.

Ključan korak u borbi protiv šumskih požara je njihovo mapiranje. Nažalost, u Srbiji trenutno lutamo u mraku, ali promene su na pomolu, dodaje se u tekstu.

Naš najveći i najvažniji problem je nepostojanje nacionalnog sistema za zaštitu šuma od požara.

„Ovaj sistem treba da omogući mapiranje Srbije prema različitim stepenima verovatnoće pojave šumskih požara, što bi omogućilo optimizaciju pozicija za osmatranje i ranu detekciju požara, planiranje sredstava i infrastrukture koja se koristi za gašenje šumskih požara, kao i planiranje mera koje treba implementirati u kratkoročne i dugoročne planove za upravljanje šumama kako bi se smanjile štete i ublažile negativne posledice“, dodaje Milanović.

Taj sistem treba da reguliše i primenu mera nakon požara koje treba da spreče kaskadne negativne pojave u vidu zagađenja voda, erozije zemljišta, bujičnih poplava usled narušene zaštitne funkcije šuma, kao i širenje šteta od insekata i patogena u okolne šume nakon požara.