U dramatičnom razvoju događaja tokom pokušaja vojnog puča,
turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prekinuo je odmor i usred noći, dok su
pobunjenički mlaznjaci pratili njegovu letelicu, vratio se u Istanbul kako bi
okupio svoje pristalice i iskoristio sve što mu je bilo na raspolaganju,
uključujući i društvene mreže. Russia Today navodi 10 okolnosti koje naziva „neverovatnim“.
10. Erdogan je uspeo da doleti u Istanbul u momentu kad je
kriza bila na vrhuncu
Nakon što je čuo vesti o pokušaju svrgavanja njegove vlade,
ukrcao se na privatni avion i napravio hrabar let od miditeranskog letovališta
Marmaris do Istanbula. Kako bi dodali napetost ovom političkom teatru, njegovu
letelicu su pratila dva mlaznjaka kojima su pilotirali pobunjenici, piše Raša
tudej. Ipak, na Erdoganov avion nije pucano i turski lider je sretno prizemljen
u Istanbul gde je okupio svoje pristalice.
– Najmanje dva F-16 su ugrozila Erdoganov avion dok je bio u
vazduhu na putu ka Istanbulu. Oni su zaključali svoje radare na njegov avion i
i na druga dva F-16 koja su ga štitila. Zašto nisu pucali, ostaje misterija –
rekao je Rojtersu bivši vojni zvaničnik upućen u događaje.
9. Turski pokušaji da blokiraju Vikiliks kako ne bi objavio
dokumente
I oni su takođe propali. Uprkos naporima dela Ankare da
blokiraju pristup vladinim elektronskim porukama u periodu od 2010. do 6. jula
2016. godine Vikiliks je uspeo da progura u javnost 294.548 meilova.
„Vikiliks je malo ubrzao svoj plan objavljivanja kako bi
odgovorio na čistku turske vlade koja je usledila nakon nesupelog puča.
Proverili smo materijal i izvor koji ni u kom slučaju nije povezan s elementima
koji su povezani s pučem ili konkurentskom političkom partijom ili državom”,
saopštio je i podvukao da se u krizi ne svrstava ni na jednu stranu, već da se
nalazi u službi istine.
Erdogan može postavljati pitanje Vikiliksove nepristrasnosti
(objavljeni mejlovi se pripisuju akparti.org.tr, primarnom domenu turske
vlade).
Dokumenti koji su procureli mogli bi se ispostaviti kao
prilično neugodni za Erdoganovu vladu, da i ne pominjemo saveznike Ankare koji
su omogućili NATO snagama pod vodstvom SAD da vode nelegalni rat protiv snaga
Islamske države u Siriji i da koriste tursku teritoriju kao odskočnu dasku za
agresiju. Ima glasina i da je Erdoganova vlada, konačno, znala da nafta
Islamske države ulazi na njenu teritoriju odakle je distribuirana na crno
tržište.
8. Turska proglašava vanredno stanje
Erdogan je u sredu najavio da će uvesti tromesečno vanredno
stanje nakon neuspešnog pokušaja puča. Turski lider je, odgovarajući na kritike
da bi taj potez mogao da ugrozi građanske slobode, rekao da odluka neće
prekršiti demokrastke slobode.
– Cilj vanrednog stanje je da se najefikasnije i najbrže
preduzmu koraci koji su neophodni da bi se eliminisale pretnje po demokratiju u
našoj državi – rekao je. Proglašavanjem varednog stanja, turska vlada je
preskočila parlament, koji je slučajno bio napadnut pobunjeničkim avionima
tokom pokušaja puča – i otvorena su vrata za proguravanje novih zakona. Neke
građanske slobode bi takođe mogle biti ograničene ili suspendovane ukoliko
vlada tako odluči.
Erdogan igra na poslednju kartu u pokušaju da zadrži
kontrolu u svojoj zemlji, tvrdi dr Maged Botros, profesor političkih nauka na
Helvan univerzitetu u Kairu.
– On želi da obnovi otomansko carstvo… tako da su mu iznutra
potrebna vrlo čvrsta ruka i držanje svih konaca u državi – kaže Botros.
U međuvremenu, turskim univerzitetskim profesorima
zabranjeno je putovanje u inostranstvo. Da li će neki od njih biti počišćeni u
Erdotganovima pokušajima da „očisti kuću”?
7. Proterani sveštenik poriče bilo kakvu umešanost u puč
Erdoganova vlada nastavlja s čišćenjem sledbenika Fetulaha
Gulena koji se nalazi u SAD i za koga turska vlada veruje da je odgovoran za
pokušaj puča. Gulenov pokret, poznat kao Hizmet, je optužen da ima veliku
podršku širom zemlje i da njegove pristalice imaju ključne pozicije u raznim
vladinim institucijama – od škola i bezbednosnih službi, pa do vladajuće AKP
partije.
Gulen, koji živi u izgnanstvu u američkoj državi
Pensilvanija od 1999. godine ne samo da je demantovao umešanost u puč, nego je
poručio da je moguće da je sve to izrežirao Erdoganov režim.
– Ne verujem da svet veruje u optužbe predsednika Erdogana.
Postoji mogućnost da je u pitanju izrežirani puč kako bi se nastavile optužbe –
rekao je Gulen grupi novinara.
To dovodi do pitanja: da li bi, da je puč uspeo, Gulen bio
na putu za Tursku.
– Zapravo, mnogo mi nedostaje moja zemlja. Ali postoji još
jedna važna stvar, a to je sloboda. Sada sam ovde, daleko od političkih nedaća
u Turskoj i imam svoju slobodu – rekao je Gulen.
6. Brzi zaključak i ubrzano hapšenje pobunjenih opozicionara
Čistka osumnjičenih da podržavaju Gulena je u toku, a
hiljade su joj bile na udaru. Mnogi posmatrači se pitaju kako su oni tako brzo
otkriveni. Vladin brzi obračun s pučistima naveo je teoretičare zavere na
zaključak da je Erdogan scenarista celog događaja kako bi mogao da stegne uzde
dok čisti vladu i vojsku od Gulenovogo uticaja. Najmanje jedan zvaničnik
odbacio je glasine o režiranom puču.
– Stvarno je uvredljivo videti ljude koji nisu tamo bili,
koji nisu videli šta su pučisti uradili, koji iz komfora svojih domova donose
sudove i šire glasine o onome što se dogodilo u Turskoj – rekao je taj
zvaničnik Džerusalem postu.
U međuvremenu, turski predsednik ne odbacuje mogućnost
egzekucije nad učesnicima puča, iako bi takav dramatičan potez zauvek uništio
turske snove o priključenju Evropskoj uniji.
– Ljudi smatraju da bi teroriste trebalo ubiti. Zašto bi ih
držao u zatvoru i hranio godinama. To kažu ljudi – rekao je Erdogan u intervjuu
Si-En-En-u, govoreći po smrtnoj kazni.
5. Erdoganov kontraudar preko društvenih mreža
Erdoganova vlada koja se u prošlosti žalila na društvene
mreže, nije se libila da koristi i takve alate kako bi ugušili puč u korenu i
osudili neprijatelje države.
Turski je lider, na primer, vodio kontraudar zahvaljujući
mobilnim telefonima. Prema Blumbergu, „u 2:22 po lokalnom vremenu u subotu, dok
je puč još bio u toku“, Erdogan je uputio tekstualnu poruku pozivajući
ptistalice da zauzmu ulice i stanu u odbranu zemlje protiv malobrojnih pučista.
U kasnijoj SMS poruci pozvao je da se uživa u porazu pučista.
Čelnik Tursela Kan Terzioglu rekao je da je kompanija
pomoglu predsedniku i premijeru Binali Jildrimu da se njihove poruke čuju u
vreme kada su organizatori puča pokušavali da unište satelitske tv predajnike
koji su korišćeni da bi se došlo do javnosti.
Konačno, Erdogan je koristio ajfon Fejstajm servis iz
privatnog aviona kako bi obavestio pristalice da je živ i da stvari poprilično
drži pod kontrolom. Očigledno je da je Erdoganov novi pristup društvenim
mrežama:
„Ako ne možeš da ih podebi, priključi im se, pa ih masovno
pohapsi”.
4. NATO nije pritekao u pomoć
Neki posmatrači smatraju neverovatnim da nije bilo pomoći
NATO tokom pokušaja puča i to uprkos činjenici da se u Turskoj nalazi 50 do 90
američkih nuklearnih bombi u avio bazi Incirlik koje su mogle da padnu u ruke
pobunjene opozcije s nepoznatim ciljevima.
3. Turska optužuje SAD za umešanost u propali puč
E, ovde stvari postaju, kako bi rekao Fejsbuk, komplikovane.
Turske vlasti su posredno kritikovale SAD za neupeh da izruče Fetulaha Gulena
koga Ankara tereti da stoji iza prošlonedeljnog pokušaja vojnog puča. Zapravo,
posle propalog puča, preko noći su isplivali na površinu problemi u
tursko-američkim odnosima koji se odnose na sve – od građanskog rata u Siriji
do partnerstva u NATO.
– Ne vidim nijednu zemlju koja bi podržala tog čoveka,
lidera bande terorista, naročito ne nakon napada. Zemlja koja bi stala iza tog
čoveka ne bi mogla da bude prijatelj Turske. To bi bilo smatrano nerijateljskim
činom protiv Turske – rekao je premijer Binali Jildirim, iznoseći tako
neskrivenu pretnju SAD.
Govoreći u Briselu, američki državni serektar Džon Keri
apelovao je na Tursku da pruži dokaze o Gulenovoj ulozi. Keri je turskom
ministru Mevlutu Čavušogluu rekao da tvrdnje o američkoj umešanosti u turski
puč nanose štetu odnosima dve zemlje.
2. Da li će Turska istupiti iz članstva u NATO?
uč je ostavio mnogo otvorenih pitanja na odnose Turske i
NATO. Turska s drugom po veličini stajaćom vojskom u Alijansi sada pokušava da
razluči prijatelje od oportunista i neprijatelja. Svi se pitaju kako će to na
kraju završiti. Da, Turska je bila lojalna članica NATO od 1952. godine ali
danas nije ništa toliko nepredvidljivo kao što su savezništva. Britanija je to
dokazala glasajući za Bregzit, dok je Džorž Buš 2001. godine izvukao svoju
zemlji iz ugovora o antibalističkim projektilima koji je 30 godina održavao mir
među najvećim svetskim nukleranim silama. Stoga ne treba da iznenađuje ako
28-člani vojni blok u predstojećom mesecima izgubi jedog od najznačajnih
partnera.
1. Erdogan i Putin se sreću u avgustu
To je svakako najneočekivaniji i najiščekivaniji politički
događaj godine. Činilo se da će tursko-ruski odnosi godinama ostati loši i da
će biti neophodno mnogo truda i napora da se poprave nakon što je turski F-16
srušio krajem prošle godine ruskog lovca koji je išao u antiterorističku
operaciju u Siriji. Eto, šta sve može da se desi za jednu noć.
Iako je do
formalnog otopljavanja došlo već nakon što se Erdogan izvinio za obaranje,
propali puč u Turskoj je potpuno preokrenuo stanje na geopolitičkoj šahovskoj
ploči i sada – na užas Vašingtona i Brisela – Erdogan i Putin su za sledeći
mesec zakazali politički sastanak.