Evropljani sve više izbegavaju pojedina grčka ostrva kao turističku destinaciju

Iz Turske na grčka ostrva ne dolaze samo izbeglice nego i sve više turista. Turci i Grci na ostrvima blizu te zemlje zaboravljaju na stare animozitete.

U malom brdskom selu Vafiosu na Lezbosu, usred maslinjaka, vlasnik taverne Nikos Molvalis sprema i svojim gostima servira tipične grčke specijalitete. Ovde ništa ne podseća na izbeglice.

Molvalis je 2015. bio jedan od prvih koji je privremeno prestao da se bavi svojim poslom kako bi pomogao u spasavanju izbeglica iz mora. Ono što je tada video i doživeo duboko mu se urezalo u sećanje. 

Ovaj ugostitelj koji je završio školu za kuvara kaže da je to rado činio i da bi uvek iznova učinio isto. Ali tada je još živeo u uverenju da će svet ceniti junačke akcije spasavanja za koje su bili zaslužni stanovnici Lezbosa. 

Umesto toga, u stranim medijima su počeli da se pojavljuju negativni izveštaji: „Uvek se kaže da mi na Lezbosu ne želimo izbeglice. To je tačno, mi želimo da one budu registrovane i da onda nastave dalje prema zapadu Evrope, gde ionako žele“, kaže Molvalis. 

Mnogi stanovnici Lezbosa smatraju nehumanim da izbeglice moraju tako dugo da čame u Moriji. I saosećaju s njima. 

„Najgore je što Evropljani sada misle da smo prljavi i da je kod nas sve puno boleština, te da zbog toga izbegavaju naše lepo zeleno ostrvo“, priča Molvalis.

Neočekivani spas

Ovaj kuvar smatra da su on i njegovi sugrađani višestruko kažnjeni. 

„Prvo su nam izostali gosti, pre svega Nemci, a onda su nam još povećali poreze.“ 

Molvalis već odavno ne zarađuje, srećan je kada sezonu završi sa pozitivnom nulom. Da nije u minusu može zahvaliti pre svega gostima iz Turske. 

„Pred kraj sezone smo imali oko 6.000 turskih gostiju – većinom mlade, dobro situirane parove s visokim kulinarskim zahtevima. Neki su čak došli sa širom porodicom: deda i baka, roditelji i deca. Tu smo konačno mogli nešto da zaradimo.“ 

I vlasnica kafića Tenia Karamanoli je nesrećna što je Lezbos zbog izbegličke krize izgubio na ugledu. A ona isto tako veruje da bi bez turskih turista većina lokala na Lezbosu mogla staviti ključ u bravu: „Do sada smo se puno ljutili na Turke i na njihove političare. Ali ove godine smo imale divne goste iz te zemlje!“

Ista priča i na Samosu

I na Samosu, koji je takođe blizu turske obale, puni su reči hvale za turske turiste. „Muslimanski turisti su naši najbolji gosti“, kaže Markos Kotoros, vlasnik ribljeg restorana u Pitagorionu. 

Maria Aksiotu koja radi za jednu rentakar agenciju priča nam da je ove godine imala 7.000 turskih mušterija. 

„Nisu baš svi jako kulturni i ne pridržavaju se dogovorenih rokova, ali mi to prihvatamo. Jer, šta bismo mi ove godine da nije bilo njih?“ 

Jedno je jasno: izbeglička kriza i teška situacija na severnoegejskim ostrvima Grčku turističku branšu stavlja pred nova iskušenja. Ali svi kažu da je ova kriza zbližila Grke i Turke.

Do pre 20 godina su odnosi između Turske i Grčke bili vrlo napeti. Tek odnedavno su stanovnici ovih susednih zemalja počeli da se međusobno posećuju. 

Pre izbijanja izbegličke krize je oko 30.000 Turaka godišnje posećivalo Lezbos, ove godine ih je pri kraju sezone došlo već 37.000. Istovremeno je broj gostiju iz drugih evropskih zemalja sa 64.000 pao na 24.000.