Privrednici nisu zadovoljni što će članarina u PKS biti obavezna

Privredna komora Srbije će do petka izaći sa predlogom novog cenovnika članarine koju će, po novom zakonu, svi privrednici morati da plaćaju od 1. januara 2017. godine. Deo privrednika, međutim, odbacuje tu mogućnost i najavljuje da će PKS članarinu moći da im naplati samo sudskim putem.

Predlogom cenovnika će, kako Blic nezvanično sazanje, biti određene i grupe preduzeća koja će biti oslobođena plaćanja članarine. To će biti nova preduzeća – od čijeg je formiranja prošlo manje od dve godine, kao i preduzetnici i mala predzeća čiji poslovni prihod ne prelazi određeni iznos koji će tek da bude definisan. Ostali će plaćati fisknu članarinu, u zavisnosti od svojih prihoda i veličine firme, a koja bi, kako kažu upućeni, trebalo da bude znatno niža od sadašnje, koja se obračunava kao 0,19 odsto bruto plate svakog zaposlenog.

Privrednici okupljeni oko Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti podneli su i inicijativu za ocenu ustavnosti zakonskih odredbi o obaveznom članstvu u PKS. Spremni su, kako kažu, da idu i do suda u Strazburu, ukoliko se Ustavni sud ne izjasni u njihovu korist.

Njihova glavna zamerka je da PKS ne radi u interesu privrednika, da se nikada nije suprotstavila nijednom povećanju poreza ili uvođenju parafiskalnih nameta, pod koje će, kako kažu, sada da potpadne i obavezna člananarina u komori.

„Plaćaću članarinu samo sudskim putem“, izričit je Milan Knežević, vlasnik kompanije Modus i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, koji ne štedi reči kritike na račun PKS – da je parakomunistička, vladina privredna komora, koju se ne obazire na privredu. 

Niko iz PKS, kako kaže, nije digao protiv enormnih zahvatanja od privrede, ni zbog povećanja cene industrijske struje, povećanja minimalca samo za privredu, dok je istovremeno oko 70.000 malih i srednjih privrednika u blokadi.

PKS je, prema njegovim rečima, dobila niz nadležnosti od države, na kojima zarađuje – izdaje razne sertifikate, pa će da daje i licence za upravnike zgrada, dok će od obaveznog članstva da inkasira više od dve milijarde dinara godišnje.

„Onog trenutka kada se budu pobunili, kada budu podigli svoj glas protiv svih parafiskalnih nameta, i mi ćemo im se pridružiti. Do tada, ne pada mi na pamet“, kaže Knežević.

Istog je mišljenja i Uroš Momirović, generalni direktor kompanije Mona, koji ističe da nije za ukidanje PKS, već samo protiv obaveznog članstva.

„Mi smo istupili iz PKS 2014. godine, jer nismo imali interes da budemo u njoj. AKo neko ima interes, pa njegovo je pravo da bude član. Ali ne možeš nekoga naterati da bude član neke organizacije. Sada nam iz PKS objašnjavaju kako ranije privreda nije imala koristi od njih, ali da se sada reformišu pa da će koristiti privredi. Ako bude tako, ako procenimo da ćemo da imamo koristi, naravno da ćemo da budemo član. Ali ne mogu sad da nam objašnjavaju kako je to za naše dobro, kao da smo mi maloumni pa neko drugi treba da nam kaže šta je za nas dobro“, kaže Momirović.

On dodaje da sama obaveza članstva nameće PKS mogućnost da se uopšte ne obazire na privredu.

„Ako oni već imaju sve privrednike kao članove, bez obzira šta uradili, zašto bi se i trudili da budu bolji“, kaže Momirović.

Sa druge strane, Petrašin Jakovljević, generalni direktor Metalca, ne vidi učemu je problem sa plaćanjem članarine.

„Mi smo plaćali i kada ona nije bila obavezna, a sada je donet zakon po kojem je obavezna. A ako Komora nije bitna, zašto svi dolaze i otvaraju ovde svoje privredne komore, i Amerikanci i Italijani, a samo mi u Srbiji ne treba da imamo svoju komoru“, kaže Jakovljević.

A predsednik PKS Marko Čadež najavljuje da će članarine biti mininalne, a da će zauzvrat privrednici moći da računaju na brojne usluge – od pomoći pri registraciji firme, pravljenju biznis planova, savete u vezi sa zapošljavanjem novih radnika, o poreskim obavezama…

„Nudićemo i dodatne usluge, koje će se dodatno plaćati, kao na primer organizacija sastanaka u inostranstvu, lobiranja…“, kaže Čadež.