Svetska banka: Srpski BDP će u 2023. godini porasti svega dva odsto

Iako se u drugoj polovini godine očekivalo ubrzanje ekonomske aktivnosti, rezultati iz prvog polugođa ukazuju na to da će godišnji rast srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2023.  godini iznositi oko dva odsto, navodi se u izveštaju Svetske banke. 

„Rast je usporio u većem delu Zapadnog Balkana. Ako Evropa kine, Zapadni Balkan se prehladi. Pod Evropom mislimo na Nemačku i Italiju, a kad kažemo Zapadni Balkan to se odnosi i na Srbiju“, rekao je na predstavljanju izveštaja vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord.

On je ukazao na veći broj faktora koji su doprineli sporijem rastu regiona, kao što su i dalje postojeće posledice pandemije, energetska kriza, viša inflacija, viši troškovi finansiranja..

Albanija, Crna Gora, i Hrvatska, su, prema njegovim rečima, imale nešto snažniji rast kojem je doprineo sektor usluga i turizam tokom leta.

Početak godine bio je naročito nepovoljan, pri čemu je rast u prvom kvartalu procenjen na tek 0,9 odsto, navodi se u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, koji je objavila Svetska banka.

Kako se navodi, situacija se donekle poboljšala u drugom kvartalu sa početkom oporavka građevinskog sektora.

Kako se navodi, i potrošnja i investicije zabeležile su negativan doprinos rastu u prvih šest meseci.

Potrošnja je pod nepovoljnim uticajem efekata dugotrajne visoke inflacije, dok se na ulaganja negativno odrazilo značajno smanjenje zaliha

Tokom prve polovine godine, ukupne investicije smanjene su za realnih 15,2 odsto, prvenstveno usled značajnog smanjenja zaliha.

Na strani proizvodnje, na pojedine poljoprivredne proizvode (naročito voće i povrće) uticali su nepovoljni vremenski uslovi, ali prinos žita i kukuruza bio je bolji od očekivanog, što je pomoglo sektoru poljoprivrede u celini da ostvari rast od 9,9 odsto u prvoj polovini 2023.

Prema projekcijama Svetske banke, rast BDP-a u 2024. godini iznosiće tri odsto, a u 2025. godini 3,8 odsto.

U izveštaju se navodi da su fiskalne performanse bolje od očekivanih, pri čemu je deficit niži nego što je bilo predviđeno, i to zahvaljujući dobrim rezultatima na prihodnoj strani, dok se javni dug stabilizovao na nivo od oko 56 odsto BDP-a.

Deficit tekućeg računa (DTR) biće niži od očekivanog u 2023. i iznosiće oko 2,5 odsto BDP-a, dok se snažni prilivi stranih direktnih investicija (SDI) nastavljaju. Devizne rezerve su iz tog razloga dostigle rekordno visok nivo.

Iako su projekcije rasta na srednji rok (2024-2026) nepromenjene, stope tog rasta su i dalje niže od potencijalnih. To naglašava značaj strukturnih reformi radi ubrzanja rasta potencijalnog ekonomije.

Nov izvor rasta mogle bi predstavljati SDI u sektorima sa visokom dodatom vrednošću, ali se javljaju i rizici, naročito u pogledu javnih preduzeća (JP) i njihovog uticaja na javne finansije i tržišnu konkurenciju.