Malim i srednjim preduzećima najviše nedostaju strategija razvoja i poreski krediti

Nemogućnost dobijanja poreskih kredita, nepostojanje strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i odsustvo naznaka da se politika ka malim i srednjim preduzećima menja, samo su neke od prepreka za razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji, rečeno je danas na panelu „Da li vodeći domaći msp mogu da postanu i globalni šampioni – kakva je institucionalna podrška potrebna“ na drugom po redu MSP100 Expo, organizovanom  u Naučno-tehnološkom parku u Nišu.

Nebojša Matić, direktor „Mikroelektronike“ apelovao je na sve predstavnike državnih ustanova i ministarstava koji su prisustvovali skupu da se založe da mala i srednja preduzeća pod istim uslovima kao nekada dobijaju poreske kredite.

„Naša najveća diskriminacija sada je što ne možemo da imamo poreski kredit ako ne „napunimo“ milijardu dinara. Za „Mikroelektroniku“ je to kao da žonglira dok pravi zvezdu. Mi ne možemo da napravimo tih milijardu dinara, a ići u investiciju bez poreskog kredita nije moja preporuka“, istakao je Matić.

On je kazao da je zahvaljujući mogućnosti korišćenja poreskog kredita ta firma pre desetak godina uspela da napravi poslovnu zgradu.

„Ima podsticaja države, nije da nema. Znamo koliko država ulaže u nova preduzeća, ali su nam sada nemogućnost dobijanja poreskog kredita i neaktivnost malih i srednih preduzeća najveći problemi“, naglasio je Matić.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pavle Medić, predstavnik Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) je kazao da je istraživanje tog centra pokazalo da u politikama za tržište rada u Srbiji postoji vidljiv napredak, ali da je potrebno što pre uvezati politike za razvoj kadrova sa politikama za njihovo zadržavanje.

„Istraživanje je takođe pokazalo da strategija razvoja malih i srednih preduzeća skoro da ne postoji i nije strategija, i nema naznaka da se politika ka malim i srednjim preduzećima menja“, kazao je on.

Mnoge politike ne zahtevaju značajna sredstva, ali ostaju neispunjene. Programi podrške često se preklapaju i usitnjeni su“, izjavio je Medić.

Vukašin Grozdanović, predstavnik Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, kazao je da imamo sreću da živimo u zemlji koja ima dva fonda – Fond za nauku i Fond za inovacionu delatnost.

„Mala i srednja preduzeća koja se povežu sa naučnoistraživačkim oganizacijama mogu da dobiju vaučer od 8.000 evra i na taj iznose dodaju još 4.000 evra sopstvenih sredstava za rešavanje određenih poslovnih problema, procenu kvaliteta i druge namene. Godišnje se dodeli preko 150 vaučera“, istakao je Grozdanović.

On je podsetio da privrednici mogu da dobiju za svoje investicije do 70 odsto bespovratnih sredstava, ukoliko njihova investicija iznosi pola miliona evra, a mogu da dobiju i 20.000 evra iz Fonda za razvoj, za razvoj novih proizvoda.

Regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli rekao je da ta banka radi dosta sa državnim organima u Srbiji, te će kao rezultat te saradnje EBRD obezbediti 25 miliona evra za proširenje Naučno-tehnološkog parka u Nišu.

„Mi obezbeđujemo kredite za investicije veće od pet miliona evra. Oni koji investiraju manje od pet miliona evra mogu da dobiju pozajmicu posredstvom komercijalnih banaka. Novac dolazi od donatora iz inostranstva, ali ništa ne sprečava državu da bude donator tih kreditnih linija“, rekao je Kolanđeli.

Prema njegovim rečima, EBRD ima u Srbiji savetodavnu ulogu i koristi donatorska sredstva da bi pomogla razvoj malih i srednjih preduzeća.

„Malim i srednjim preduzećima pružamo različite vrste pomoći, da dobiju sertifikate, da standardizuju svoju proizvodnju, kako da koriste zelenu energiju… Pomažemo vlasnicima da, nakon što se penzionišu, njihova deca nastave da razvijaju privatni biznis“, izjavio je Kolanđeli.

Drugi po redu MSP100 Expo organizovali su Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) i Naučno-tehnološki park Niš.

U cilju podrške daljem razvoju MSP sektora, kroz dva panela i tri radionice učesnici su potražili odgovore na pitanja kako u opštoj nestašici privući, razvijati i zadržati ljude u MSP, da li vodeći domaći MSP mogu da postanu i globalni šampioni i kakva im je pomoć potrebna, kako staviti digitalizaciju u funkciju rasta i razvoja, zašto je kriza signal za promene u korporativnom i finansijskom upravljanju MSP i kako iskoristiti „ozelenjavanje poslovanja“ za postizanje konkurentnosti.

U okviru izložbenog dela predstavljena su preduzeća sa MSP100 liste – najbolja i najuspešnija mala i srednja preduzeća u Srbiji po pažljivo postavljenim kriterijumima prihoda, izvoza na sofiaticirana tržišta, uticaja na lokalnu zajednicu, fer poslovanja, inovacija…

Premijerno je predstavljen interaktivni portal MSP Kompas, besplatan alat koji je razvio CEVES i koji je dostupan celokupnom tržištu, a omogućava uvid u konkurentnost sektora i faktore koji na nju utiču.

Razvoj MSP Kompasa podržan je od strane USAID-a, kroz projekat Velika mala privreda, koji realizuje ACDI/VOCA.

U okviru skupa je predstavljeno i „prolazno vreme“ u ostvarivanju inicijativa za podršku MSP koje su pokrenute na prošlogodišnjem MSP100 EXPO.

Događaj je okupio  više od 100 vodećih domaćih malih i srednjih preduzeća i više od 300 učesnika, među kojima su predstavnici državnih institucija, poslovnih udruženja, međunarodne zajednice, stručne javnosti i lokalne zajednice. Skupu su prisustvovali i predstavnici USAID-a i EBRD-a i predsednica Upravnog odbora i glavna ekonomistkinja CEVES-a, Kori Udovički.

Skup je organizovan pod sloganom „Ljudi su uspeh“.

B. Ljubisavljević