Obeležava se 11. decembar, Međunarodni dan planina

Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana planina, koji se obeležava svakog 11. decembra, jeste obnavljanje planinskih ekosistema, saopštio je Planinarski savez Srbije. Značaj planinskih ekosistema u svetu ogleda se u činjenici da zahvaljujući njima polovina čovečanstva ima pristup slatkoj vodi.

„Ova tema je odabrana da u potpunosti uključi planine u Dekadu Ujedinjenih nacija o obnovi ekosistema 2021–2030, koju zajedno vode Organizacija za hranu i poljoprivredu UN i Program UN za životnu sredinu“, dodaje se u saopštenju.

Kako se naglašava, ova dekada je prilika da se „ujedine politička podrška, naučna istraživanja i finansijski resursi“ kako bi se značajno ubrzala obnova i sprečila dalja degradacija planinskih ekosistema.

„Planine pokrivaju oko 27 procenata Zemljine površine i predstavljaju oko polovine svetskih žarišta biodiverziteta. Кao vodotornjevi, one snabdevaju slatkom vodom polovinu čovečanstva“, naglašavaju u Planinarskom savezu Srbije.

Takođe, one su i dom izuzetnog spektra biljaka i životinja, kao i mnogih kulturno raznolikih zajednica sa različitim jezicima i tradicijama.

„Od regulacije klime i vodosnabdevanja, do održavanja i očuvanja zemljišta, planine su ključne za naše živote i egzistenciju“, dodaje se u saopštenju.

Planinski krajolik na ZlatiboruFoto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

NEGATIVAN UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA

Ipak, planine pate od uticaja klimatskih promena i neodrživog razvoja, povećavajući rizike za ljude i planetu:

„Klimatske promene ugrožavaju protok vode, a brzo rastuće temperature primoravaju planinske vrste i ljude koji zavise od ovih ekosistema da se prilagode ili migriraju“.

Strme padine znače da krčenje šuma za poljoprivredu, naselja ili infrastrukturu može uzrokovati eroziju tla kao i gubitak staništa.

„Erozija i zagađenje narušavaju kvalitet vode koja teče nizvodno. 84 odsto endemskih planinskih vrsta je u opasnosti od izumiranja, dok se predviđa da će populacije niza drugih planinskih biljnih i životinjskih vrsta opasti i suočiti se sa izumiranjem“, piše u saopštenju.

Uspon na planinu Maglić, koja se nalazi na granici Bosne i Crne Gore, akcija Planinarskog društva Rujno iz UžicaFoto: Nova ekonomija/Čedomir Savković