Udovički: Politička elita krivi proteste za probleme koje nije u stanju da reši
Autorski tekst direktorke i predsednica Upravog odbora CEVES-a Kori Udovički
Srpska poljoprivreda: Pad proizvodnje, izvoza, suficita
Protesti poljoprivrednika u Novom Sadu, novembra 2023.
Srpska poljoprivreda je 2022. godinu završila sa padom proizvodnje, izvoza i samim tim spoljnotrgovinskog suficita, ukazuje zvanična statistika. Sa druge strane, poljoprivredni proizvodi su poskupeli za trećinu u poređenju sa 2021. godinom.
Ove godine, statistika za sada beleži rast proizvodnje, ali se suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i dalje smanjuje, prenose Biznis i finansije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), obim proizvodnje je bio manji za čak osam odsto, izvoz je pao za 4,4 odsto, a suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni agrarnih proizvoda je umanjen za skoro 11 odsto, na 1,6 milijardu evra.
Prethodnu godinu su obeležili jedna od najvećih suša u protekloj deceniji i rast cena repromaterijala za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, što se lančano odrazilo na poskupljenja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Cene reprodukcionog materijala su za godinu dana skočile skoro 28%. Najviše je poskupelo đubrivo (109%), potom seme (38%), sredstva za zaštitu bilja (26%) i hrana za životinje (18%), dok su cene energenata za primarnu proizvodnju bile veće 13%. Usled toga, poljoprivredni proizvodi su bili skuplji za trećinu u poređenju sa 2021. godinom, najviše žitarice (33,5%), stoka i živina (26,9%) i stočni proizvodi (32,5%).
Zbog loših vremenskih uslova, kukuruz i soja su podbacili, dok su suncokret i pšenica prošli nešto bolje, ali su i njihovi prinosi po hektaru bili ispod višegodišnjeg proseka.
Izvoz „zagrejala“ smrznuta malina
Prethodne godine cene su vrtoglavo uvećane pre svega zbog poskupljenja inputa, inflacije i poremećaja izazvanih ratom u Ukrajini.
Srbija je, uprkos zabranama i ograničenjima, uspela u 2022. da izveze više od milion tona pšenice, a u spoljnotrgovinskoj razmeni prednjačilo je voće i povrće koje je činilo skoro četvrtinu ukupnog izvoza domaće poljoprivrede.
Ipak, izvoz voća je na godišnjem nivou pao za 14 odsto, ali je zbog viših cena vrednost uvećana za tri odsto, na 851,1 milion evra.
Srbija je najviše zaradila od izvoza zamrznute maline, čak 353,5 miliona evra, što je činilo preko 40 procenata ukupne vrednosti izvoza voća, a na drugom mestu je bila sveža jabuka sa 100,2 miliona evra.
Od povrća, najviše smo izvozili smrznuto i sušeno povrće, svežu šargarepu, kornišone, luk, papriku, krompir i paradajz, a vrednost izvoza je povećana za 16,8 odsto, na 133,2 miliona evra. Preko polovine izvezenih poljoprivrednih proizvoda plasirano je na tržište EU, a potom u CEFTA regionu.
Stočarstvo u najvećem minusu
Posebno loše rezultate lane je zabeležilo stočarstvo, pre svega u proizvodnji mleka, tovu goveda i proizvodnji svinjskog mesa. Vrednost stočarske proizvodnje u Srbiji u prošloj godini iznosila je 176,2 milijarde dinara.
Broj goveda se smanjio za 6,9 odsto, na oko 800.000 grla, a broj svinja za sedam odsto, na 2,6 miliona, što nije bilo dovoljno za potrebe prerađivačke industrije.
Pad je zabeležen i u živinarstvu (smanjenje od 3,5 odsto), dok je proizvodnja konzumnih jaja pala za čak 40 odsto. Rast proizvodnje ostvaren je jedino u ovčarstvu.
U 2022. godini proizvedeno je 1,42 milijardi litara kravljeg i devet miliona litara ovčjeg mleka.
Problemi zbog nestašica na domaćem tržištu su rešavani kratkoročnim merama, povećanjem otkupne cene mleka, visine premije i uvozom mleka, kao i bespovratnom intervencijom robnih rezervi u merkantilnom kukuruzu (26.500 tona) odgajivačima muznih grla.
Nakon povećanja otkupnih cena tržište se stabilizovalo, ali je mlečna industrija ušla u probleme zbog povećanja zaliha gotovih proizvoda i nekonkurentnosti u odnosu na one iz uvoza. Otkupljivalo se svo ponuđeno mleko, pri čemu se nije dovoljno pažnje poklanjalo kvalitetu. Procenjuje se da je u prethodnih desetak godina ugašeno više od 62.000 stočarskih imanja, ali država i dalje nema strateški pristup rešavanju tih problema .
Izvoz stočarskih proizvoda u 2022. je vredeo 565,1 milion evra, što je za 15 odsto više u odnosu na 2021. godinu, dok je vrednost uvoza povećana za 50,9 odsto na 803,5 miliona evra, pa je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni bio oko 238,4 miliona evra.
Ankete Privredne komore Srbije (PKS) pokazuju da je prethodne godine skoro tri četvrtine poljoprivrednih preduzeća koristilo za finansiranje sopstvena sredstva, većina preostalih je uzimala kredite, dok su budžetski podsticaji i ostali finansijski izvori imali zanemarljivo učešće.
Budžetski podsticaji su najmanje korišćeni u stočarstvu (1,9 odsto), kao i ostali izvori finansiranja (0,2 odsto).
Suficit se smanjuje i u ovoj godini
Prema zvaničnoj statistici, uprkos vremenskim nepogodama koje su nanele ogromne štete usevima, posebno voćarima (gde se one procenjuju na preko 25 miliona evra), proizvodnja je nešto bolja ove godine, ali se suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i dalje smanjuje.
Proizvodnja je porasla za oko deset procenata u prvoj polovini godine, pre svega zahvaljujući žitaricama, dok je tokom prvih pet meseci izvezeno 342,4 miliona evra poljoprivrednih proizvoda.
Od toga, preko 90 odsto čine proizvodi primarne biljne proizvodnje, a najveći udeo u izvozu su imali povrće i voće, žitarice , duvan i stočna hrana.
U istom periodu Srbija je uvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 326,1 miliona evra, od čega skoro 89 odstočine proizvodi primarne biljne proizvodnje. Suficit u ovoj oblasti je smanjen za 232,6 miliona evra u odnosu na isti period 2022. godine.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
