Kriza je ogolila teške činjenice

Grupa stručnjaka MMF-a za Istočnu Evropu napravila je obiman izveštaj o sprovedenoj tranziciji u zemljama Zapadnog Balkana. Analiza o uspešnosti ekonomija ovog regiona bila je povod i za panel koji je sredinom marta MMF organizovan u Beču. Na njemu su učestvovali aktuelni, ali i bivši donosioci ekonomskih odluka u zemljama Zapadnog Balkana – ministri, guverneri, ekonomski analitičari iz zemalja regiona. Evo o čemu se govori u tom izveštaju

Za Zapadni Balkan ratnim sukobima izgubljene devedesete uticale su da ovaj region trajno ostane u zaostatku u odnosu na preostali deo Evrope, konstatuje se u izveštaju o 15 godina tranzicije Zapadnog Balkana, koji je ovih dana objavio Međunarodni monetarni fond. Nesporno je, kaže se u izveštaju, da se izgubljena decenija delimično nadoknadila svim onim što su države Zapadnog Balkana intenzivno radile s početkom 21. veka.

Dok je ostatak evropskih privreda u nastajanju prošao kroz mirnu tranziciju iz komunizma u demokratiju, ovaj proces je za region Balkana dugo bio na čekanju. Reforme su počele kada su se sukobi utišali. U prethodnih nekoliko godina dosta je učinjeno. Ostvarile su prelazak ka tržišnoj ekonomiji, privatizovale brojna neefikasna preduzeća u državnom i društvenom vlasništvu, brzo su usvojile savremeni bankarski sistem i osnažile izvoznu orijentisanost svoje privrede. Poseban rast ostvarile su, u tom periodu BJR Makedonija i Srbija. Otkrivana su nova tržišta, povećala se razmena unutar regiona, kao i sa državama, novim članicama EU, uz manje oslanjanje na tradicionalna EU tržišta.

Zemlje su ukinule i brojne, nasleđene propise, dok su veliki projekti iznova crtali infrastrukturnu mapu regiona. Rezultat je bilo značajno približavanje nivoa životnog standarda u odnosu na bogatije susede u naprednim privredama EU. S početkom dvehiljaditih, strana ulaganja u bankarstvo, sa povećanom bazom depozita, osnažila je kredite privatnom sektoru. U stvari, s povećanjem depozita i kredita za više od 30 odsto BDP-a s početka dvehiljaditih, finansijski sektor na Zapadnom Balkanu produbljen je više od onog u novim državama članicama, u uporednoj fazi tranzicije. Osim produbljivanja, došlo je i do povećanja finansijskog uključivanja – pristupa bankarskim uslugama za siromašno i udaljeno stanovništvo, kao i efikasnost bankarskog sektora, iako je ona i dalje ispod nivoa novih država članica. Uz prosečan privredni rast u celom regionu većem od pet odsto godišnje u periodu od 2000. do 2008. godine, dohodak po stanovniku značajno je porastao i delimično je zatvoren jaz u odnosu na životni standard najbogatijih država Evrope. Ipak, sustizanje životnog standarda novih članica EU nije bilo zadovoljavajuće. Konretno, nove države članice znatno su brže sustigle napredne privrede EU, a u sličnim fazama tranzicije, zbog čega se nameće pitanje zašto Zapadni Balkan nije napredovao istim tempom, smatraju u MMF.

Pre krize, dosta sredstava globalne likvidnosti koja su kanalisana prema zemljama Zapadnog Balkana kroz ulaganja u vlasničke udele domaćih banaka olakšala su nadoknađivanje rasta, a samim tim maskirala nedostatak potpune strukturne promene. U godinama pre globalne finansijske krize, povećanje dotoka kapitala na Zapadni Balkan bilo je jednako značajno kao i u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi. Posrednici u tom dotoku kapitala bile su domaće banke, a kreditna aktivnost koja je rezultirala iz toga, otišla je dalje od onog što su garantovali osnovni finansijski i ekonomski pokazatelji. I zaista, prema nekim merenjima, samo polovina povećanja obima kredita u odnosu na BDP na Zapadnom Balkanu pre krize, može se objasniti temeljnim ekonomskim pokazateljima.

Dotok kapitala u bankarstvo

To je bilo slično iskustvu u drugim evropskim privredama u nastajanju, iako je širenje kreditne aktivnosti u baltičkim zemljama i Bugarskoj bilo znatno veće nego na Zapadnom Balkanu (uz izuzetak Crne Gore i možda Kosova) i znatno manje motivisano utvrđenim ekonomskim pokazateljima.

Nastavak teksta možete pročitati u devetnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“