Evropska centralna banka odlučila je danas, na poslednjem ovogodišnjem sastanku, da drugi put zaredom zadrži tri ključne kamatne stope nepromenjene.
Posle oktobarske pauze koja je došla nakon deset uzastopnih povećanja kamata, kreatori monetarne politike odlučili su da u svojoj odluci slede američke kolege.
Naime, Federalne rezerve su se na svojoj jučerašnjoj sednici takođe opredelile da zadrže postojeće kamatne stope, piše Biznis.rs.
Iako se inflacija u proteklim mesecima smanjila, verovatno će privremeno ponovno porasti u kratkoročnom periodu, ocenili su iz ECB-a.
U najnovijim makroekonomskim projekcijama stručnjaka Eurosistema, za evrozonu se predviđa postupno smanjivanje inflacije tokom sledeće godine i približavanje cilju Upravnog saveta od dva odsto u 2025.
Uopšteno govoreći, predviđa se prosečna stopa ukupne inflacije od 5,4 odsto u 2023. godini, 2,7 odsto u 2024, zatim 2,1 procenat u 2025. i 1,9 odsto u 2026. godini.
U odnosu na makroekonomske projekcije iz septembra revidirane su i smanjene stopa za 2023. i, još više, stopa za 2024.
„Mada je bazna inflacija nastavila da se smanjuje, domaći cenovni pritisci i dalje su povećani, u prvom redu zbog snažnog rasta jediničnih troškova rada. Stručnjaci Eurosistema predviđaju prosečnu stopu inflacije bez energije i hrane od 5,0 odsto u 2023. godini, zatim 2,7 odsto u 2024, 2,3 procenta u 2025. i 2,1 odsto u 2026. godini“, navodi se u saopštenju ECB.
Nastavlja se i snažan prenos prethodnih povećanja kamatnih stopa na privredu.
Pooštreni uslovi finansiranja nepovoljno utiču na potražnju, što doprinosi smanjenju inflacije. Očekuje se da će privredni rast u kratkoročnom periodu ostati slab, a da će se privreda potom oporaviti zbog rasta realnih dohodaka u uslovima pada inflacije i rasta plata, kao i zbog sve veće inostrane potražnje.
Stručnjaci Eurosistema zato predviđaju da će se privredni rast povećati sa prosečnih 0,6 odsto u 2023. do 1,5 procenata u 2025. i 2026. godini.
Nakon današnje odluke da tri ključne kamate ostanu nepromenjene kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja i dalje iznosi 4,50 odsto, kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 4,75 odsto, a kamata na depozitnu liniju četiri odsto.
Pri određivanju odgovarajućeg nivoa i trajanja pooštravanja Upravni savet nastaviće da primenjuje pristup koji se zasniva na podacima.
Naime, njegove odluke o kamatnim stopama zavisiće od procene inflatornih izgleda na osnovu novih privrednih i finansijskih podataka, kao i dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike.
Ključne kamatne stope ECB glavni su alat za upravljanje monetarnom politikom. Osim toga, Upravni savet se odlučio i za sledeći korak u normalizaciji bilansa Eurosistema.
U prvoj polovini 2024. godine namerava i dalje u potpunosti da reinvestira glavnice dospelih vrednosnih papira kupljenih u okviru hitnog programa kupovine zbog pandemije.
U drugoj polovini godine namerava mesečno da smanjuje portfolio PEPP‑a za prosječno 7,5 milijardi evra. Upravni savet namerava da obustavi reinvestiranje u sklopu PEPP‑a na kraju 2024.
Fed i švajcarska centralna banka zadržale stope, čeka se odluka ECB