Ja u poslu uživam – Emil Tedeski, vlasnik “Atlantic grupe”

Često možete čuti uspešne ljude kako ističu što su žrtvovali za uspeh, koliko godina nisu bili na odmoru… Ja, da budem iskren, radim mnogo, ali imam i puno drugih interesovanja koja moj život čine kompletnim. Sve što radim volim raditi posvećeno i nije me sramota da kažem da uredno iskoristim godišnji odmor u više navrata tokom godine. Mislim da je u životu važno imati ravnotežu, odnosno raditi ono i onako kako se čovek oseća dobro.  Mogu reći da sam u tom smislu zadovoljan i sretan čovek. Ne mogu reći da za bilo čim žalim ili da za nečim čeznem, kaže za „Novu ekonomiju” Emil Tedeski, vlasnik „Atlantic grupe” u okviru koje danas rade brojne firme iz regiona, pa i iz Srbije, poput „Soko Štarka” ili „Grand kafe”.

Nova ekonomija: Smeta li vam kada čujete da vas nazivaju „tajkunom”? Taj izraz se nekako regionalno odomaćio i ide kao epitet za sve bogatije ljude na Balkanu. U vašem slučaju, istina, ima i onih koji kažu da „niste iz te priče” i da vam je i otac bio poznati trgovac….

Emil Tedeski: Nije mi posebno drag taj termin, kod nas on ima jednu dominantno pežorativnu komponentu, u kojoj se ja ne nalazim. Naprosto, ništa što imam, nisam dobio na poklon ili ostvario na tuđi račun, niko mi nije ništa učinio. Pre više od dve decenije, tačnije 1991. godine, krenuli smo s distribucijom guma za žvakanje i kroz 22 godine smo s dobrom strategijom, dobrim menadžmentom, znanjem, inovativnošću, a često i hrabrošću i upornošću, pa onda i s malo sreće, došli do pozicije koju danas imamo kao snažna regionalna kompanija. Uz sve to, ne doživljavam sebe kroz količinu novca koju ostvarujemo kao promet ili kroz vlastitu zaradu i imovinu. Ja uživam u poslu koji radim, u saradnji s kolegama, u vremenu s porodicom i prijateljima.

NE: Malo je poznato da ste bili reprezentativac Hrvatske u odbojci, ali da ste „kao konfliktna osoba“ skinuti sa spiska igrača. Ima li prostora za konflikt u biznisu, ili je neophodna apsolutna tolerancija?

ET: U novinama se to znalo često citirati, a najčešće krivo. Bio sam juniorski reprezentativac u vreme kad juniori, u odnosu na prvi tim koji je imao osiguranu logistiku za takmičenja, nisu imali ni za dresove. Pobunio sam se smatrajući da to nije pravedno, pa sam proglašen konfliktnim. Zaista ne mislim da se mogu svrstati u tu kategoriju. Mogu reći da volim diskusiju, po prirodi sam temperamentan, ali na raspravu i razmenu mišljenja gledam pozitivno. Više glava je pametnije, tako funkcionišem i u poslu. Ne mislim da sve znam najbolje, ali radim s timom ljudi koji su vrhunski stručnjaci u različitim područjima. U poslu su razumevanje i sposobnost da saslušate, a ne samo da govorite, izrazito važni. Nove, sveže ideje,  kao i drugačija mišljenja su više nego dobrodošla. Ja sam antidogmata, odnosno verujem da je sve  podložno preispitivanju. A najviše me intrigira kad neko kaže da je nešto nemoguće. Onda ću se posebno potruditi da to učinim mogućim.

NE: Neobično je da odolevate iskušenjima da prodate deo svog biznisa velikim svetskim igračima?

ET: Ne bih rekao da je to tako neodoljivo iskušenje, kako se možda čini. Jednostavno, svaki deo poslovanja Atlantic Grupe, kako je ona danas postavljena, ima smisla, nemamo finansijskih teškoća, ni pritiska da prodajemo delove biznisa. Interesa uvek ima, to nisu uvek konkretne ponude. Mi smo otvoreni za razgovor, meni to nije nikakva tabu tema. Konačno, sve je na prodaju, osim odnosa među ljudima, time ne možete trgovati. U ostalim slučajevima je to samo pitanje cene. Ipak, trenutno nismo zainteresovani za prodaju.

Ostatak intervjua sa gospodinom  Tedeskim možete pročitati u drugom broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“