Lome se koplja oko plana za slučaj finansijskog kraha velikih banaka

U Briselu je na pomolu okršaj između Nemačke i Francuske zbog nedavno predstavljenog plana izmena evropske regulative za poslovanje banaka.

Berlin smatra da novi propisi ne nude dovoljnu zaštitu poreskih obveznika od troškova koji proizlaze iz propasti velikih banaka, piše Fajnenšel tajms.

Berlin nije zadovoljan paketom reformi koji je predstavila Evropska komisija, posebno predlogom načina primene internacionalnih standarda u slučaju finansijskog kraha neke od ključnih evropskih banaka.

Različita viđenja razvoja bankarske unije 

U Nemačkoj naime smatraju da se pojedini delovi reforme ograničavaju ulogu supervizora banaka. Berlin se zalaže za zadržavanje oblasti supervizora koje će omogućiti zahtevanje dodatnih rezervi, povrh dogovorenog internacionalnog minimalnog standarda, ako procene da je to potrebno u pojedinim slučajevima. 

S druge strane, Pariz i Rim se boje da bi takve oblasti supervizora potencijalno mogle dovesti do situacije u kojoj će se pojedine finansijske institucije naći u nepovoljnijem položaju u odnosu na ostale. 

Neslaganje oko predloga reformi dodatno produbljuje već postojeći jaz o viziji budućeg razvoja evropske bankarske unije, ambicioznog ali nepotpunog plana integracije koje je dogovoren u špici krize evrozone. Cilj integracije je bio primenom opšeprihvaćenog regulatornog okvira vratiti poverenje građana u finansijsku stabilnost evropskog finansijskog tržišta, ali postoje neslaganja oko toga kako bi se ta pravila trebalo da se primenjuju. 

Slabi efekti u pogledu smanjenja rizika 

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble smatra da su dalji koraci u izgradnji bankarske unije mogući tek kada se Evropa složi oko strožeg režima s ciljem smanjivanja rizika u poslovanju banaka. S tim u vezi, Berlin smatra da u sredu predloženi paket mera ima ozbiljne rupe u ključnim područjima, posebno u pogledu smanjenja rizika. 

U svojoj prezentaciji u sredu, Valdis Dombrovskis, potpredsednik Evropske komisije za finansijsku politiku je izjavio da smatra kako bi nadležni organ moglo insistirati na strožim pravilima jedino ako mogu dokazati da su dodatni zahtevi opravdani, potrebni i proporcionalni „. 

Reč je o ovlašćenjima kojima raspolaže evropska ustanova za likvidaciju banaka (Single Resolution Board), osnovana prošle godine. 

Kraj ‘preveliki da propadnu’ fenomena 

Prigovor se odnosi na standard nazvan kapacitet za potpunu apsorpciju gubitaka (Total Loss Absorbing Capaciti). To je zapravo skup instrumenata kojima se propisuju obavezne količine akcionarskih kapitala za slučaj potrebe pokrivanja gubitaka banaka, da iste ne bi morali pokrivati poreski obveznici. 

Ideja je bila da se usvajanjem takvog standarda stane na kraj „preveliki da propadnu“ fenomenu, odnosno praksi u kojoj država spasava velike korporacije, naročito finansijske institucije, od propasti. Regulativa obuhvata trideset najvećih koje su na listi banaka važnih za globalni finansijski sistem, poput Goldman Saksa i Dojče banke.