Dizel pojeftinio za tri dinara po litru
Litar evrodizela u Srbiji danas od 15 sati do petka, 12. decembra u isto vreme, koštaće maksimalno 198 dinara, a benzina evropremijum BMB 181 dinar.Prethodna cena evrodizela iznosila je 201 dinar po litr...
Prošla godina u Srbiji bila je najtoplija u istoriji
Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković/Nacionalni park TaraProšla godina je prema zvaničnim podacima RHMZ-a (Republički hidro-meteorološki zavod) bila najtoplija u Srbiji od 1951. godine, a u Beogradu od 1888. godine. Sve toplije godine, kako kod nas tako i globalno, jasan su pokazatelj klimatskih promena, navodi Klima 101.
Da je Srbija doživela najtopliju godinu u istoriji merenja (odnosno od 1951. godine) pokazuju i podaci Službe za klimatske promene, Kopernikus.
„Najnovije obaranje rekorda za najtopliju godinu u Srbiji, koja je do pre neki dan bila 2019, kao i činjenica da je deset najtoplijih godina osmotreno od 2000. do danas, jasno pokazuje da smo veoma ozbiljno ‘zagazili’ u proces ubrzanog zagrevanja planete“, naglašava Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
On upozorava da ovaj proces „neće stati sve dok i dalje budemo dodavali ugljen-dioksid u atmosferu“, koji je milenijumima bio „zarobljen” u uglju, nafti ili gasu duboko ispod površine Zemlje.
I u Beogradu je 2023. godina oborila rekord, a podaci za glavni grad sežu do 1888. godine, kada je ovde osnovana prva meteorološka opservatorija.
U većem delu zemlje bilo je toplije za 1-2 °C u odnosu na referentni period (1991-2020), navode iz RHMZ-a.
Važno je uzeti u obzir da se ovaj referentni period odnosi na poslednjih trideset godina, kada je ozbiljni porast temperature već zabeležen. To znači da je 2023. godina bila još toplija u poređenju sa predindustrijskim razdobljem, pre početka besomučnog sagorevanja fosilnih goriva.
TOPAO OKTOBAR
Verovatno se sećate neuobičajeno toplog oktobra u Srbiji kada smo umesto kaputa nosili majice kratkih rukava, a koji je bio tek jedan mesec tokom najtoplije jeseni kod nas, obeležene tropskim danima sa temperaturama preko 25 °C.
Po prvi put u istoriji merenja, u Valjevu, Kragujevcu i Kraljevu registrovani su letnji dani (20+ °C) – u decembru.
KLIMATSKE PROMENE KOD NAS DOLAZE RANIJE
Kada govorimo o temperaturnim ekstremima, i presedanima izazvanim klimatskim promenama, ne smemo izgubiti iz vida da smo u nepovoljnijem položaju od ostatka sveta.
Dok je planeta toplija, u proseku, za 1,2 °C nego u drugoj polovini 19. veka, pojas Mediterana, u kojem se nalazi i naša zemlja, zagrejao se još i više, za 1,8 °C.
„Samim tim, izazovi koje donose klimatske promene kod nas dolaze ranije“, objašnjava Đurđević.
„DOPRINOSI“ EL NINJA I LA NINJA
Ovakvo stanje delimično je rezultat i prirodnog fenomena El Ninjo, koji zagreva tropske delove Tihog okeana, ali ima prostorno širi uticaj na klimu. Međutim, odlučujući faktor ostaju ljudi, odnosno antropogene klimatske promene.
„Grubo govoreći, u godinama kada se javi, doprinos El Ninja većim odstupanjima temperature iznosi maksimalno oko deset procenata. ako je odstupanje u odnosu na predindustrijsko razdoblje za 2023. godinu procenjeno na oko 1,4 °C, doprinos El Ninja je maksimalno 0,2 °C, ali i to je upitno s obzirom da se vrhunac ovog fenomena očekuje tek 2024“, dodaje Đurđević.
Kako priča Đurđević, u slučaju Srbije, njegov doprinos je još manji i nije tako jednoznačan.
„Od pet najtoplijih godina u Srbiji, dve su se dogodile kada na sceni bio potpuno suprotni fenomen, tzv. La Ninja, kada na površini Tihog okeana dominiraju hladne vode, pa planeta bude za nijansu hladnija“, naglašava Đurđević.
Prema njegovim rečima, ovogodišnji El Ninjo jeste povećao šanse da se obori rekord za najtopliju godinu u našoj zemlji, ali daleko od toga je on bio presudan.
„Ponovio bih da je učestalo obaranje toplih rekorda direktna posledica dodavanja ugljen-dioksida u atmosferu od strane ljudi, i sve dok nastavljamo da ga dodajemo Zemlja će postajati sve toplija i toplija, pa i Srbija sa njom“, objašnjava Đurđević.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
